АЛЕКСАНДАР СРЕЈИЋ: НИСМО “ТИКВА БЕЗ КОРЕНА”

20/04/2026 admin

Црква Светог Архангела Гаврила у Осипаоници, мештанима познатија као Стара црква, древно је богослужбено место, које има свој континуитет од позноантичког сакралног објекта, преко средњевековног манастира до обнове почетком 19. века. То показују подаци до којих је дошао Александар Срејић, аутор Споменице “Два века Храма Светог Архистратига Гаврила”, приређене управо поводом јубилеја, два века од обнове, који је обележен у недељу.

-Цркву је 1826. године подигао књаз Милош Обреновић, и то на темељима раније изграђене богомоље, која се помиње још 1381. године у Ресавској повељи. Утврђено је да је то тада био манастир који је цар Лазар поклонио Раваници. То је био просветни и културни центар за становништво које је живело у овом делу око река Језаве и Мораве. Манастир је био активан и током 15. и 16. века, тада познат манастир “Лалић”. Нема података када је опустео и када је разрушен – каже Александар Срејић, аутор монографије.
Црква је једнобродна правоугаона грађевина, са полигоналном олтарском апсидом на истоку и полукружним бочним певницама и наглашеним дрвеним полукружним тремом на западној страни. Грађена је каменом и опеком, са изразито стрмим кровом. На крову је сада лим, али већ данас крећу радови којима ће цркви бити враћен аутентични изглед из времена када је обновљена. Наиме, некада је кров био прекривен шиндром, па ће се у наредним данима приступити скидању лима и њеном постављању.
-Изазовно је било радити на истраживању о овој цркви, има неколико научних радова писаних о њој, али је највећи део грађе разбацан по различитим изворима. Споменица, чије је објављивање подржала локална самоуправа, осветлила је један део наше историје, показала да нисмо “тиква без корена”, да са поносом треба да идемо уздигнута чела, а то нам омогућава и да имамо бољи поглед у будућност – истиче наш саговорник.
У монографији је обрађен и историјски догађај великог освећења цркве, дата архитектонска решења самог храма, иконописачке целине олтарске преграде, а посебна пажња је посвећена Летопису, који је употпуњен новим подацима.
Допринос иницијативи да се на овај начин уобличи целина о Цркви Светог Архистратига Гаврила, кроз културно-историјски контекст, дао је свештенослужитељ Милија Милошевић, а књига је објављена уз одобрење Црквеног одбора и уз благослов Његовог високопреосвештенства Архиепископа пожаревачког и митрополита браничевског Игнатија.