ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА ПЕТОЈУНСКЕ ТРАГЕДИЈЕ

Писком локомотиве тачно у 14 сати и 14 минута и овог 5. јуна почело је обележавање годишњице највећег страдања Смедерева, када је 1941. године,  експлозија муниције у Тврђави са земљом сравнила готово цео град.

У петојунској трагедији, пре 85 година, према различитим изворима страдало је између 600 и 1.200 људи, док је било неколико хиљада теже и лакше повређених. У заједничкој гробници на Старом гробљу где је служен парастос, сахрањено је 485 познатих и око 250 неидентификованих жртава. Велики број страдалих делом је последица чињенице да је тог 5. јуна у граду на Дунаву био пијачни дан, те да је на удару експлозије била и композиција воза који је ишао за Малу Крсну и Пожаревац.

Тог четвртка је благајна Банске управе исплаћивала заостале тромесечне плате, ученици Гимназије дошли су по своја сведочанства. Воз број 4714 чекао је на полазак у станици тик поред смедеревске Тврђаве, коју су окупационе снаге претвориле у складиште оружја и војне опреме. Био је велики број путника, а многи су смештани и у теретне вагоне. Стицај околности био је такав да је, уместо у 14 сати и 12 минута, воз са станице кренуо у 14 сати и 14 минута, и управо је тих 120 секунди кашњења било кобно. Само неколицина путника воза чију је компзицију чинило 25 вагона је преживело. Међу страдалима је било и 17 глумаца Српског народног позоришта из Новог Сада, који су претходне вечерили играли представу у Смедереву, као и син јединац будућег председника српске владе, Милана Недића, са трудном супругом.

-Детонација је била страховита, град је утонуо у потпуни мрак, ваздухом су летели делови вагона, железничке станице, камење, чак и људска тела – описао је у књизи “Од оних који су остали” аутора Славка Домазета, Давид Стевановић, који је у то време радио као телеграфиста на смедеревској железничкој станици.

Према немачким војним извештајима, први прасак чуо се код главне капије Тврђаве, након чега је избио пожар који се брзо раширио. Уследила је одмах и друга, па трећа, најснажнија експлозија, када је цело складиште експлодирало. У њему је било 374 тоне ТНТ-а у бурадима, 2800 тона муниције свих врста са 172 тоне експлозива и барута и 425.000 упакованих детонатора.

Ни данас нема поузданих чињеница о узроку, а интерпретације су ишле од тога да је реч о саботажи комуниста, до спекулација да је немачко складиште муниције у ваздух дигао лично Мустафа Голубић, који је у Београду ухапшен само 2 дана после трагичног догађаја и кога је убрзо након хапшења стрељао Гестапо. Немачки званични војни извори утврдили су да је до експлозије довело самозапаљење сунчевим зрацима.

Оно што је сигурно да је град на Дунаву, осим великог броја жртава, претрпео и огормну материјалну штету. Готово 70 одсто свих кућа мање-више је уништено под снажним ударом који се осетио у пречнику од 50 километара. Комисија за утврђивање штете на дан 27. јула 1941. начинила је белешку о разарањима, према којој је, од укупно 2.488 зграда и кућа у Смедереву било само 25 неоштећених, док су 142 потпуно срушене

Ј.В.

фото: архива Музеја у Смедереву