“ПУТ НА ИСТОК КРАЉА МИЛАНА ОБРЕНОВИЋА” У СМЕДЕРЕВСКОМ МУЗЕЈУ

Дамаск, Бејрут, Јерусалим, само су неке од дестинација које је краљ Милан Обреновић 1889. године посетио на свом путовању на Исток, по ондашњем Османском царству. Две године било је потребно ауторима, др Снежани Цветковић и МА Дејану Вукелићу, да ово путешествије приближе својим савременицима кроз изложбу “Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору”, која је овог петка отворена у смедеревском Музеју.

Основна идеја и инспирација за настанак изложбене поставке проистекла је из књиге “Са Њ.В. краљем Миланом на Истоку” краљевог ађутанта и његовог сапутника, пуковника, а касније генерала Милана Рашића, објављене две године касније.

-Ова изложба се поклопила са 170-годишњицом рођења краља Милана, изузетно несхваћеном личношћу у нашој историји. Тек савремена историографија скида те нагомилане вишедеценијске наслаге негативног мита и копрену заборава која се надвила над њим, а и над позамашном заоставштином и културним достигнућима овог владара, који су некеко пали у запећак, у односу на нека, бонвиванска, да тако кажемо, стремљења, која се углавном везују уз његово име. Био је велики изазов направити изложбу посвећену догађају о коме нема много материјалних трагова, а нема зато што после силаска династије Обреновића са историјске позорнице у Мајском преврату 1903. године, највећи део покретног иметка је отуђен и не налази се у земљи. Ми смо покушали да укажеме на резултат ове посете, а то је Арапски салон, који је био најраскошнија просторија у оквиру некадашњег двора, познатијог као Стари конак, и управо он осликава у којој мери је путовање краља на Исток оставило печат на дворску културу – каже историчар уметности Дејан Вукелић, коаутор изложбе.

Како би посетиоцима приближили ово путовање, али и ентеријер Арапског салона, аутори су користили сваремене технологије, којом су успели да дочарају аутентични изглед поменуте просторије, с обзиром на то да је она завршила код угарског грофа, пасионираног колекционара, који је прилагодио својим потребама.

Изложба је приређена баш у смедеревском Музеју, јер град на Дунаву има посебну везу са краљем Миланом и династијом Обреновић.

-У време владавине краља Милана Смедерево је доживело најзначајнији урбани развој, поред Дунава направљено је репрезентативно пристаниште, кроз град је прошла железница, у центру града подигнуто је Окружно начелство по нацртима дворског архитекте Александра Бугарског. Краљ је долазио у Смедерево, а иако краљевски летњиковац који овде постоји није био његова омиљена резиденција, камера га је ипак забележила како фотографише те незаборавне погледе који се пружају из смедеревских краљевских винограда. Када је преминуо грађани Смедерева су упутили венац од цвећа манастиру Крушедолу где је први српски нововековни краљ сахрањен, са посветом “Почасном грађанину града Смедерева”. Ту је и још један Смедеревац, Милан Јовановић Стојмировић, веома пасиониран проучавалац династије Обреновића и колекционар, који је у свом најпознатијем делу “Силуете старог Београда” објавио причу “Краљ аџија” и управо нас је она иницирала да направимо ову изложбу, јер нас одвела ка Михајлу Рашићу, аутору књиге, која представља драгоцене податке за проучавање живота краља Милана – наводи Снежана Цветковић, музејска саветница, коауторка изложбе.

Рецезенти истичу додатну вредност изложбе која се мора посматрати и у контексту историје и културе ондашњег времена, али и садашњости.

-Ова изложба искаче из класичног сагледавања династичких породица у Србији, излази из тог оквира, она проширује видике и говори о једној епизоди која је веома важна и за разумевање личности краља Милана, али и културе времена, културе 19. века. Она показује и утицаје и ефекте овог путовања на дворску културу. И историјски контекст је овде веома важан, јер свуда провејава једна чињеница а то је да се он креће кроз територију Османске имеприје, у којој је била и Србија, дакле Србија је била део империје у којој је био и Јерусалим. Важно је и да он долази у Јерусалим заиста као ходочасник, он тамо стиже на празник Васкрсење. Сви ходочасници стижу на празник Васкрсења да би били у цркви Христовог гроба у тренутлу када се појављује свети огањ, када се та прослава обавља – објашњава један од рецезената др Ненад Макуљевић, додајући да су богаташи и представници царских династија из Европе путовали на Исток из других побуда.

Допринос у приређивању изложбе дале су многобројне институције културе из Београда и сарадници, међу којима су Музеј града Београда, Музеј примењене уметности, Етнографски музеј, Народна библиотека. Пројекат је финансиран средствима Министарства културе, уз суфинансирање града Смедерева.

Изложба ће бити отворена до 15. марта наредне године.

Улаз је слободан.

Ј.В.

Фото: Смедеревске новине