НОВА ИЗЛОЖБА У СМЕДЕРЕВСКОМ МУЗЕЈУ ПОСВЕЋЕНА КРАЉУ МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ

У петак, 10. новембра, у 18 часова, смедеревски музеј представиће изложбу „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору”, аутора др Снежане Цветковић, музејске саветнице и МА Дејана Вукелића, историчара уметности.

Основна идеја и инспирација за настанак изложбене поставке Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору проистекла је из књиге ађутанта краља Милана Обреновића и његовог сапутника на путовању на Исток 1889. године, пуковника и доцнијег генерала Михаила Рашића, коју је он под називом Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку објавио 1891/1892. године.

Кључна изложбена полазишта обухватају личност Милана Обреновића, његову абдикацију и мотиве за путовање у Свету земљу, духовни преображај на Христовом гробу,  перцепцију дискурса Оријента у српској средини и његове утицаје на обликовање двора и дворске културе у Краљевини Србији крајем XIX и почетком XX века.

Убрзо након низа бурних догађаја у јавном и приватном животу, Милан Обреновић је у пратњи најближих сарадника, под псеудонимом „гроф од Таковаˮ, кренуо на хаџилук у Свету земљу, са успутним задржавањем у Цариграду, Бејруту и Дамаску.

Реализација изложбене поставке и каталога Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору финансирана је средствима одобреним на основу истоименог двогодишњег пројекта на Конкурсу за финансирање пројеката из области музејског наслеђа у периоду 2022/2023, Министарства културе Владе Републике Србије и суфинансиран средствима Града Смедерева.

У првој фази пројекта, током 2022. године, посветили смо се историографском истраживању догађаја и припреми изложбе у оквиру које је конзерваторка и рестаураторка МА Снежана Мијић моделовала Арапски салон у некадашњем Старом београдском двору Обреновића помоћу виртуелне реалности и посветила се сложеној изради реплике аџами панела, тј. дрвене полихромне облоге којом су били декорисани зидови поменутог салона. У режији Тибора Варге снимљен је документарни филм о овом путовању и његовом историјско-уметничком значају о чему у филму говоре аутори изложбе, а одломке из књиге интерпретира глумац Марко Недељковић. У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду урађена је дигитализација књиге Михаила Рашића Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку како бисмо је учинили доступном што већем броју могућих корисника.

Друга фаза пројекта била је посвећена дизајну и припреми каталога и изложбених принтова, дизајну и архитектури изложбене поставке, у оквиру које су испланирана бројна тематска предавања и презентације рецентне научне и стручне литературе.  

Архитектуру и дизајн изложбене поставке реализовали су архитекта Игор Степанчић и дизајн студио Blueprint, а обликовање и припрема каталога за штампу поверени су архитекти Марку Алексићу.

У изложбеној поставци ће бити представљене оригиналне фотографије са путовања, фотографије арапског салона Старог двора у Београду које су преузете из београдских музеја и библиотека: Музеја града Београда, Музеја примењене уметности, Историјског музеја Србије, Етнографског музеја у Београду, Народне библиотеке Србије и Етнографског музеја у Београду. Поставку ће употпунити и низ разгледница и фотографија из приватних колекција. 

Живописно путовање краља Милана Обреновића одвијало се у временском периоду од 17. марта до 13. јуна 1889. године, према старом календару. Гроф од Такова путовао је муњевитим возом, бродом, поштанским колима, јашући на коњу, логоровао је у пустињи… Сусретао је многобројне личности, од султана у Цариграду, цариградског и јерусалимског патријарха, бедуина и маронита, до смедеревског берберина у Дамаску, а ми вас инспирисани овим догађајем водимо у музеолошко путовање на Исток.

У оквиру програма свечаног отварања изложбе говориће: Татјана Гачпар, директорка Музеја у Смедереву, др Ненад Макуљевић, професор Филозофског факултета у Београду, др Милица Божић Маројевић, професорка Филозофског факултета у Београду и аутори изложбене поставке.

Изложба ће бити отворена до 15. марта 2024. године.

Улаз је слободан.

СДН

фото: Музеј Смедерево