РАДОВАЊСКИ ЛУГ И МАНАСТИР ПОКАЈНИЦА: СВЕДОЦИ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Већ смо током овог серијала поменули да је, када је реч о културно-историјском наслеђу, које у највећој мери готово свуда у свету доприноси и доброј и поптунојој туристичкој понуди, Велика Плана једна од општина са великим потенцијалом. Осим прве школе саграђене у Србији, манастира Копорин, цркава брвнара, на њеној територији је и једно занменито место, изузетно важно за настанак модерне српске државе, а вероватно и симбол свега онога што смо и као народ прошли у времену иза нас.

Радовањски луг. Место где је Карађорђе 1817. године провео последње сате свог живота и где је свој живот и изгубио. Налази се недалеко од Велике Плане, у столетној шуми у атару села Радовање, налази се обележено место убиства и првобитан гроб Вожда Карађорђа

-Видите и сами, сада у 21. веку, колико је требало да се сиђе до овог места са главног пута. Замислите, пре 200 и нешто година како јебило тешко доћи овде. Радовањски луг, ова увала,удаљен је негде око километар до километар и по од главног пута. Ово је место где је живот изгубио вожда Карађорђе. Изгубио га је тако што је ударио кум на кума, Србин на Србина, брат на брата – почиње причу приликом обиласка радовањског луга Горан Марјановић и Туристичке организације Велике Плане.

Вожд Карађорђе се те 1817. године, додаје, вратио из Русије у Србију, са намером да подигне генерални устанак против Турака.

-Састао се, недалеко одавде, на месту где је сада манастир Покајница, са својим кумом Вујицом Вулићевићем. Тада, као и сада, је било више политичких струја и праваца, те је Вујица Вулићевић био и на страни Милоша Обреновића, чија је снага, како се зна, превагнула. Вујица јеиначе био кум и са Карађорђем и са Милошем Обреновићем. Наиме, на месту где је сада Покајница, вожд Карађорђе је, са својим скеретаром Наомом Крнаром, дошао на састанак са Вујицом Вулићевићем Ту су обавили састанак, разговор у вези са подизањем тог генералног устанка против Турака. Када су се разишли, Вујица Вулићевић одлази код Милоша Обреновића, а Карађорђе, са својим секретаром, долази овде, на место где се сада налази црква Захвалница – објашњава Марјановић и наставља:

-Ту је била кућа једног мештатнина, баш на месту где је сада олтар цркве, и ту су њих двојица заноћили. Тог 26. јула, Вујица органзује убиство вожда Карађорђа. Он ангажује пандура Николу Новаковића који је био из Азање у Смедеревској Паланци, да дођу на ово место и секиром убију вожда. Зашто секиром? Зато што се сматрало да метак не може ништа вожду Карађорђу. Ту су, дакле, заноћили, и у рану зору, 26. јула 1817-те године, Наум Крнар одлази до копоринског потока који је недалеко одавде по воду. А Новаковић улази у кућу која се налазила овде, замахује секиром и убија вожда Карађорђа. Сачекао је да дође и његов секретар Крнар и убија и њега.

Да би доказао да је вожд мртав, Новаковић је Карађорђу одсекао главу, а његово тело и тело његовог секретара закопао је овде, у Радовањском лугу. На том месту је сада споменик, пошто је, касније, тело вожда пренето у цркву породице Карађорђевић на Опленцу. Након извршеног злочина, Вујица Вулићевић је узеоодсечену главу вожда Карађорђа и кренуо ка Милошу Обреновићу на коњу.
-Главу је носио у једној плетеној торби. Предање каже да је, на месту на коме је имао последњи састанак са вождом Карађорђом, где је сад манастир Покајница, Вујица чуо глас из торбе, који му се обратио речима: “Ју, куме, што ме уби?” – објашњава наш водич.

Управо на месту последњег сатсанка са убијеним Карађорђем, на око 2,5 до 3 километара од Радовањског луга, у атару Старог села, непосредно након злочина, каже предање, Вујица се и покајао због чина у коме је учествовао и који је организовао. Због тога је већ следеће године, 1818-те, ту подигао цркву Покајницу.

-Цркву брвнару Покајницу Вујица Вулићевић је подигао од пара које је добио за издају и убиство свог кума. Направљена је од старог шупљикавог камена са брда Караула недалеко одавде, хратсових дебала, те је под налетима Турака она могла бити расклопљена, па опет сатсављена. Кажу да је служила мештанима више од девет села са овог простора. Карактеристичан је и сам улаз у њу, који је веома низак. Да бисте ушли у њу морате да савијете главу. То је намрено урађено тако да Труци не би могли коњима да улазе, а и они који су улазили, да би се поклонили на улазу у цркву – објашњава наш саговорник.

Карађорђево обезглављено тело, заједно са Наумом Крнаром, почивало је у Радовањском Лугу две године, да би 1819. године било пренето у Тополу. Наредне, 1820. године, пренета је Карађорђева глава из Саборне цркве у Београду и положена уз тело. Данас оно почива у маузолеју династије Карађорђевић на Опленцу, где је пренето 1930. године приликом освећења цркве Светог Ђорђа, задужбине краља Петра I. Место првобитног Карађорђевог гроба испод старог храста обележено је великим дрвеним крстом и оградом од кованог гвожђа, а током 2005. године је уређен плато са приступном стазом и клупама.

У Радовањском лугу, недалеко од места на коме је био првобитан гроб Карађорђа, изграђена је и црква Захвалница, управо наместу на коме је вожд убијен. Цркву је подигао вождов унук, краљ Александар Карађорђевић, у знак захвалности према своме деди. Камен темељац постављен је 1920-те гидине, а грађена је по пројекту архитекте Василија Андросова. Црква јеосвештана 1930. године.

-То је црква која је минијатура опленачке цркве, где сада леже мошти вожда Карађорђа, и она је требало да буде исте величине као она на Опленцу. Међутим, неимари који су је градили, тада су доста материјала који је био намењен изградњи покрали и када је краљ Александар дошао да обиђе ову цркву, због тога се наљутио и никада није желео да је ослика. Касније је Паја Јовановић осликао Карађорђа у природној величини и та слика се назива и пратећом сликом, зато што очи и врхови опанака Карађорђа, прате посетиоца где год се налази – наводи Марјановић.

У близини цркеве Захвалнице налази се и објекат музеја овог знаменитог места у коме се чувају оригинални предмети или реплике из периода када се на овом простору десио овај трагичан догађај. Овде се налази кандило којим се служио свешетеник који је пратио Карађорђа, крчаг за воду који је носио Крнар у време убиства, велики устанички топ. Кључар и чувар овог објекта на кога наилазимо, аутентичан је лик, који несвакидашњим речником говори о наслеђу овог краја и артефактима о којима се, по свему судећи, сам стара.

-Ја сам Новица, из села Купусине, катастарка општина Ракинац. Овде сам од 1987-ме године, послуживао сам пет свештеника, изгледа ми да ни овај неће да ме замени –каже кроз осмех старина који нам је отворио врата објекта и који убрзано објашњава шта све овде можемо да видимо.

Радовањски луг једно је од оних локација које никако не треба заобићи приликом обиласка Велике Плане, пошто је реч о месту – сведоку бурних догађаја једног дела историје нашег народа.

фото: СД новине

*Пројекат „Туризам – шанса развоја Велике Плане“ суфинансиран је из буџета општине Велика Плана, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*