ПРВА ШКОЛА У СРБИЈИ ИЗГРАЂЕНА У КРЊЕВУ

Ако је манастир Копорин, са својим средњовековним бисером, црквом Светог Стефана, познат широј јавности и често на мапи посета, пре свега верника, али и излетника који бораве у овом крају, две локације у Великој Плани мање су познате, али не и мање важне за историју и наслеђе државе Србије. Потенцијал прве, о којој ће у наредним редовима бити речи, свакако би у неком будућем периоду могао бити знатно боље искоришћен, пре свега као важан део понуде за школске екскурзије.

Реч је о објекту старе школе у Крњеву, која је саграђена 1779. године као прва школа у Србији.

-Крњево је једна велико насеље, које се једном делим налази у долини Мораве, другим у брдовитијем делу Велике Плане. Има цркву брвнару на путу од Крњева ка Смедеревској Паланци, у скровитом амбијнету храстове шуме која и дан данас постоји.Та црква је посвећена Светом Георгију, и саграђена је средином 18. Века. Поред ње је саграђена и школа и то 1779. године, то је прва школа у Србији – каже Дејан Радовановић, директор регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву.

Објекат старе школе у незавидном је стању и потребно је улагање како би се један од најважнијих објеката културног наслеђа Велике Плане очувао, али и искористила сама чињеница да је реч о првој изграђеној школи у Србији.

-Школа нема озбиљну поставку која би, у самом унутрашњем просотору вратила посетиоце у то време, када је била школа. Постоје неки експонати, али је то врло скромно, направљено поводом обележавањагодишњице изградње објекта која је била недавно. Кров је у лошем стању. Ми смо ове године урадили истраживања и пројекат, који подразумева много шире радове, али у првој фази ћемо тражити средства за следећу годину да се уради кров и, ако буде средстава, да се уради неко уређење тог ентеријера – наводи наш саговорник.

Додаје да би овај простор, односно његова намена, могла да се уклопи и у идеју о оснивању музеја у Великој Плани.

-Можда би било добро да се оствари сарадња са Педагошким музејем, уз музеј који би био основан у Великој Плани, да објекат старе школе, као истурено одељење једног од та два музеја, буде једна тачка која може, поред цркве која је централни обејкат, да се корисит у за редовне обиласке, да просто живи, јер културно историјске споменике сматрамо вредним само онда кад имају неку живу улогу, када преносе неке своје вредности – духовне, културне, историјске. Тек онда су они права вредност и заиста би било лепо да се овај комплекс, и цврква и школа, среде и постану много посећенији кроз нека будућа времена – истиче Радовановић.

Каже да је регионални завод за заштиту споменика културе ове године од Министарства културе добио средства за истраживања и израду пројекта за комплекс цркве у Крњеву, поред које се налази прва изграђена школа у Србији.

-Део комплекса је и дрвени звоник који је касније дограђен, који је у међувремену обнављан.Временом се ту формирало и гробље, које је некада било много мање. На жалост у неким деценијама претходним је драстично проширено, па је тај просторизгубио потенцијал који је имао. А могао је да лични на, рецимо, комплекс у Бранковини, који исто има школу и цркву, и то не само један објекат школе, него неколико њих. Сам тај амбијент је леп, као што је и овде био и то је могло некако да се уклопи, и да се направи јако лепа дестинација за неке школске екскурзије, као што је то у Бранковини код Ваљева. Њу обилазе бројне екскурзије, много деце тамо долази. Тако би могло да буде и овде, посебно зато је у Крњеву реч о првој школи у Србији. Дакле, само по себи то би могло да буде карактерситично место – додаје Радовановић.
Црква брвнара уз коју је саграђена школа сачувала је и богат део покретног наслеђа.

-У самој цркви је пронађена вредна збирка старих икона, рађених у дрвету, тада када је грађена и црква, које су конзервиране и чувају се. Постоји и велики број старих богослужбених књига које су својевремено у Народној библиотеци Србије конзервиране и оне се чувају. Оне су део покретног наслеђа које је саставни део те цркве. Само Крњево, са том школом и црквом,са тимкомплексом, представља један важан центар тог времена обнављања српске државности, претприче њеног обнављања. Јер тада су цркве и школе које су се крај њих градиле биле центри духовности и буђења националне свести и покушаја да сеземља ослободи што се касније, почетком 19 века, и десило. Она је један од најстаријих објеката те врсте, и у том смислу, једнаод важних тачака и бисера наслеђа територије Велике Плане, али и много шире – истиче наш саговорник.
Још једанизузетно вредан објекат из периода изградње српске државности, налази се у Великој Плани. То је црква брвнара Светих апостола Петра и Павла у Лозовику.

-Она има јако велика порту. Саграђена је средином 19. века, а крајем истог века ту је саграђена нова црква, са великим звоником, која је типична за ту комбинацију утицаја из Прека, преко Дунава, дакле рађена са западним утицајима и елементима наше традиционалне архитектуре – објашњава наш саговорник.

 

Ова црква је у добром стању, пошто су њена конзервација и рестаурација рађене пре 15-ак година, и сада је потребно само њено премазивање и редовно одржавање.

-Код ње је пре свега специфичан кров. Рађена је од клиса, који је другачији начин дрвеног покривача. Он се формира од мањих дрвених плочоца које су лепо углављене, мало подсећа на ређање бибер црепа, али је облик другачији. Њој је потребно само редовно одржавање и онда такви објекти могу јако дуго да трају, јер она је детаљно заштићена – наводи Радовановић.
Као и многе цркве брвнаре из периода средине 18. и потом и 19. века, и ова у Лозовику је специфична по томе што је направљена ван насељеног места. У то време није било моћи да свако село направи своју цркву, онда су оне прављене ван насељених места, али да буду близу за мештане два, три суседна села. Ова је једна од њих, направљена некако да служи и мештанима Лозовика и житељима Сараораца, административно она припада Лозовику, али делује необично, јер је између два села. У каснијем периоду цркве су обично грађене у центрима насеља, ту је била и школа. Такав је случај на пример у Милошевцу, суседном селу. Ова је црква брвнара за ова два села. За то је постојао практичан разлог, а то је да више народа задовољи своје потребе – објашњава Радовановић.

Истиче да цркве брвнаре попут ове у Лозовику представљају важан део наслеђа јер представљају део вредног народног градитељског умећа, које је било врхунско у обради дрвета и када су у питању стамбени и еконмски објекти и цркве брвнаре, којих има у Србији и на чијем очувању се ради.

-Углавном је те цркве градио већи број мештана који су били домаћини и давали прилоге да сета грађевина направи, неки у изради, некиу иконама, неки у материјалу, неки у новцу. Све цркве брванер су рађене од храстових брвана или греда. Тада је било доста хратсвова, али је било веће умеће како да сето дрво обликује, да обради грађа. То је била мука, исећи и претворити у елементе за уградњу и све увезати тако да то стоји. То је био део традиционалних знања која су била део тог времена и градитељског умећа које је временом нестајало. Ми сада имамо ретке мајсторе који нама представљају праву дргоценост када треба да обнављамо те објекте – истиче наш саговорник.

Уколико се деси да вас пут нанесе ка Великој Плани, не пропустите прилику да обиђете ова два значајна објекта наше материјалне културно-историјске баштине. Прво, упознаћете се са важним сегментом наше историје и традиције, а друго, али не и мање важно, у овом времену сталне трке и стреса, природно окружење у коме се налазе, бар за тренутак ће вам, бар на кратко, пружити свима тако потребан мир.

Ј.В.

фото: Смедеревске новине, Регионални завод

 

*Пројекат „Туризам – шанса развоја Велике Плане“ суфинансиран је из буџета општине Велика Плана, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*