МАНАСТИР КОПОРИН, БИСЕР СРЕДЊОВЕКОВНОГ НАСЛЕЂА

На територији Велике Плане када је реч о културном наслеђу, углавном доминирају споменици цултуре који се везују за 18. и 19. век и устаничко време у Србији. Међу ту баштину “залутао” је манастир Копорин, у оквиру кога се налази црква Светог Стефана, који представља споменик културе од великог значаја, као једини на овом подручју чија изградња се везује за доба средњовековне српске државе. Подигао је деспот Стефан Лазаревић, син цара Лазара и царице Милице у 15. веку. Налази се на ободу разуђеног градског насеља, на граничном појасу са Смедеревском Паланком. Копорин је активан женски манастир од педесетих година прошлог века.

-Сама црква саграђена је највероватније после Ангорске битке 1402. године, а пре 1427. Године, када је деспот Стефан Лазаревић перминуо, дакле градња је смештена у тих првих двадесетак година 15. Века, тада се датује време изградње. О томе да је он задужбинар говори и да је у самој цркви представљен на живопису као ктитор. Ово је вредан објекат по времену грдање, по значају за локалну заједницу, али и шире за све оне који ту долазе из духовних разлога. Налази се у јако лепом природном амбијенту, са тим виноградима, који се сад ту већ неко време проширују. Тај простор је јако лепо уређен, сама црква је осовина, као и у сваком манастиру, око којег су се људи окупљали, и монаси који су живели и сви они који долазе из било којих верских или труситичких разлога. Он представља један од бисера средњовековне архитектуре и тог времена деспота Стефана Лазаревића. Свакако представља вредан, редак део средњовековног наслеђа у Великој Плани – каже Дејан Радовановић дирецтор Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву.

Додаје да је сама црква једнобродна грађевина и да је специфичнија од свих цркава из тог времена, јер не представља баш шесту варијанту цркава тог типа. Она припада једнобродним, једнокуполним грађевинама. У просторном смислу подељена је на олтарски простор са ниском полукружном апсидом, наос и припрату. Готово у целости је озидана каменом пешчаром, док је опека коришћена веома оскудно што указује на утицаје рашке архитектуре. Црква је све до краја 19. века била у рушевинама, а у обнови 1880. године дозидана јој је припрата.

-Већи део оригиналног живописа из времена градње је уништен. Рађена је њена конзервација и она је у доста добром стању. Кад смо изводили радове на изградњи стазе око цркве открили смо и велики број гробова који су били непсредно уз цркву. Није утврђено ко је ту сахрањен, али цркве су обично била места где су сахрањивани угледнији људи тог времена, приложници, припадници монашког света свештенства, важне историјске личности … У том малом престену нашли смо око двадесетак скелета – наводи наш саговорник.

Комплекс манастира, осим цркве, чине и звонара са простором за продају свећа и других реликвија, конаци са салама за смештај гостију, економска зграда, али и извор, њиве, виногради и шуме.

Велики број људи обилази овај манастир, а велики број грађана верује да молитва у Копорину помаже младим брачним паровима да добију децу, онима који дођу да се помоле над моштима деспота Стефана Лазаревића. Наводно је у непосредној близини зидина манастирског комплекса извор лековите воде, који је, по предању, и повезан са деспотом Стефаном Лазаревићем. Према легенди на месту где је данас извор, пао је коњ деспота Стефана, који се враћао из лова, у коме је био рањен, али када се коњ напио воде са извора, оздравио је, па је деспот ту подигао обележје, које и дан-данас посећују многи путници намерници и готово сви посетиоци манастира.

Предања су једно, а чињенице нешто сасвим друго.

-Већ дуже време ова црква је предмет спорења и у науци и међу грађанством. По једној претпосатваци, сматра се да је деспот Стефан Лазаревић ту сахрањен и да су његове мошти у Копорину, а према другом да је он сахрањен у манастиру Манасија. Тамо су пронађени и скелети, рађене су ДНК анализе, и доминантно мишљење у науци је да је деспот Стефан Лазаревић сахрањен у манастриу Манасија. Чињенице да су и овде рађене неке тополошке анализе, и то оставља на неки начин отвореним делимично то питање и то је научни спор. Дакле, народу манастир Коприн важи као неко место где људи долазе из поклоничких разлога, зато што се верује да су ту мошти овог нашег владара – објашњава Дејан Радовановић.

Српска православна црква 15. јула слави празник Пренос моштију првомученика и архиђакона Стефана и тог дана, по традицији, у овој копоринској светињи буде највише посетилаца. Тада се отвара сандук у коме почивају посмртни остаци за које се верује да припадају сину кнеза Лазара.

Осим из поклоничких разлога, велики број посетилаца овде долази и због доброг вина, јер се овде негује култ винове лозе. Засад винограда је обновљен 2011. године уз благослов епископа Браничевског Игнатија. Са обновом винограда појавила се потреба за изградњом новог подрума за потребе справљања вина, а потом и за новим конаком који је подигнут 2014-те године.

 

Ј.В.

фото: СД новине

*Пројекат „Туризам – шанса развоја Велике Плане“ суфинансиран је из буџета општине Велика Плана, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*