БОРИЛИ СМО СЕ И БОРИМО СЕ ЗА ОВУ ЗЕМЉУ, ХОЋЕМО ДА БУДЕМО РАВНОПРАВНИ

У Посебном извештају Заштитника грађана о спровођењу Стратегије за укључивање Рома и Ромкиња Владе Србије, између осталог, наведени су резултати истраживања рађеног међу припадницима ромске популације, између осталог и у нашем граду. Према представљеним резултатима 23,73 одсто испитаника сматра да су Роми интегрисани у друштво, 20.34 процента испитаника сматра да постоји скривена сегрегација и дискриминација, 30.51 одсто сматра да постоји отворена сегрегација и дискриминација, док њих 25.42 одсто није могло да оцени ниво интеграције.

Резултати другог истраживања које је урадила Канцеларија Повереника за заштиту равноправности показује да је за последње три године забележен благи пораст социјалне дистанце према припадницима ромске националне мањине у Србији. Ако се у обзир узму наводи из Посебног извештаја заштитника грађана, са почетка овог серијала, који кажу да су Роми према свим покзатељима друштвена група која се налази у најнеповољнијем социјалном, економском и образовном положају, као и да имају проблем са доступношћу и остваривањем Уставом загарнтованих права, реално се намеће питање шта да учинимо да се ово стање поправи. Сви саговорници са којима смо радећи на овом серијалу разговарали, истичу да је од свега најважнији заједнички рад на међусобном упознавању, поштовању и уважавању, јер само тако ћемо допринети поправљању квалитета живота наших комшија и суграђана, што ће се свакако одразити и на бољитак целокупне друштвене заједнице. Посебно се континуирано треба радити почев од најранијег узраста и током школовања.

-Кроз све активности и бављења спортом, и кроз школу, дружио сам се са већинским народом без икаквих предрасуда. Више пријатеља имам у већинском народу, него међу припадницима ромске популације. Све то почиње од детињства. Одрастање и сазревање треба да буду без икаквих предрасуда, и мислим да целокупна глобална ситуација треба да нас освести. Толико је земља доведена у опасност да опстане, а ми ћемо да се делимо. Сви смо ми људи, треба да имамо душу и веру у боље сутра и да верујемо једни другима. Има и лоших примера, свуда има кукоља, па тако и код Рома, али против тога морамо сви заједно да се боримо, да то што је зло елиминишемо, да остане само добро код људи, исто као и код припадника већинске популације – каже Дејан Стојковић, председник Савеза ромских невладиних организација “Смедеревски форум”.

-Најбитније је да пробудите свест код људи и да им дате неку вољу. Оно што мене сад мало кочи јесте шта са ромском децом кад заврше средњу школу, шта даље. Дакле, сад имамо нови изазов који треба решавати. Али, ништа није нерешиво, прелазићемо препреке – каже Ђулијета Сулић, координаторка за ромска питања Градске управе Смедерево.

-Ја бих саветовао Ромима да уче. Скоро сам водио разговор са младићем који је дошао у редакцију Радио Београда у којем постоји дневни ромски програм и на питање шта треба да ради, рекао сам му: Да учиш. Ја сам много читао, радио… Нисам обраћао пажњу ни на време ни на болест, једноставно, желео сам да успем. Не да бих се некоме доказивао, него сам осећао унутрашњу потребу да прочитам и напишем што је могуће више књига, да научим разне ствари, да научим разне занате, између осталог и новинарство. То сам саветовао и овом младићу. Ја сам се трудио. Никада ми нико није гледао кроз прсте због тога што сам Ром, никад ми нико није дао оцену више, чак напротив, можда сам добио и оцену мање, али ја сам успевао. То препоручујем свима вама господо млади људи и колеге који се опредељујете сада за свој живот. Предлажем вам да се определите да будете нормални људи – поручује проф др Драгољуб Ацковић, народни посланик и директор Музеја ромске културе у Београду.

Ромска популација била је много више у фокусу, пре свега цивилног сектора, у периоду Декаде Рома, а након тог десетогодишњег периода, глас у њихову корист помало је утихнуо. Примат у јавном простору заузеле су неке друге маргинализоване друштвене групе, представници ЛГБТ заједнице, у великој мери мигрант. Потом је наишло време ковид кризе, па се фокус са свега осталог, наравно, пребацио на борбу и активности усмерене на спречавање епидемије. То, међутим, никако не значи да су проблеми ромске популације нестали.

–Роми су били у фокусу често и више него што је требало, али су били у фокусу и кад им није дато оно што је требало да им се да. Много пута су током Декаде Рома подељена средства, која до Рома нису стигла. Једна народна посланица из Холадније је написала да је само 5 одсто од укупног капитала који је уложен у Роме стигао до њих. Она је то изјавила у Европском савету, написала је и књигу о томе. Верујем да ће у будућности морати да се поведе мало више рачуна о томе како се та средства деле, како се улаже у ромски народ. Али, морам да напоменем да она улагања која су била у област образовања су се вишеструко исплатила и сада се исплате – каже проф Драгољуб Ацковић.

Недавно су одржани и избори за Савете националних мањина у Србији. Савети су задужени, пре свега, за очување националног идентиета, културе и традиције, и делују на националном нивоу. Представници ромске популације нису поптпуно задовољна сарадњом са Саветом ромске националне мањине.

-Сарадњу са Националним саветом имамо до одређеног нивоа, она није велика. Немамо ниједног представника из града Смедерева у овом телу, иако би Савет требало да се поноси нашим градом. Имамо велики број припадника ромске заједнице, решавамо проблеме са пуно политичког самопоуздања, и када дође до избора, ми немамо ниједног представника. Због чега је то тако, не знам. Волео бих да знам, вероватно неко види политичку умешност у томе. Али, не бежимо од сардање и упућени смо на њих, поштујемо систем и рад на пројектним активностима. Иако смо мало љути као припадници ромске заједнице, јер нико од њих из претходног сазива није дошао у Смедерево да види како овде стоје ствари, да поразговарамо о прблематици, него само кад су избори онда треба да се гласа. А гласање није успех Савета, него људи који раде овде у граду. Желим им много успеха у раду, али да буду мало обзирнији, јер и они ипак троше буџетска средства свих нас – наводи Дејан Стојковић.

С друге стране, воља државе да се положај припадника ромске популације поправи, приметна је, наводе наши саговорници.

-Времена се полако мењају, политичко-правна ситуација се прилично мења. Ја сам човек који се, осим антропологијом, бави и политикологијом, и ако вам кажем податак да ми тренутно имамо четири посланика, једног у покрајинској скупштини, а три у републичкој, онда је то за мене значајна ствар, први пут од кад је света и века морам да будем задовољан. Јер кад нисам задовољан, ја могу да дигнем два прста и устанем у скупштни и кажем, а када ме нема у скупштини онда нема ко да каже – каже проф др Драгољуб Ацковић.

Слика није иста на локалном нивоу, мало је припадника ромске популције који су укључени рад јавне администрације или извршну власт.

-Држава мора да схвати да у свакој локалној самоуправи морају да постоје припадници ромске заједнице који одлучују шта је најбоље за њих, ми се за то боримо. Добили смо неколико државних секретара, надам се да ћемо то да спустимо на локални ниво, да имамо своје представнике, не да то буде једна особа, већ да имамо канцеларије за ромска питања, у којима ће радити сви релеватни чиниоци, почев од представника невладиних организација, преко представника ромских насеља, до ромског асистента, координатора за ромска питања, медијатора, и где ће сви радити заједно на побољшању економске ситуације за излазак из сиромаштва – каже Зоран Петровић, председник организације “Руке пријатељства” из Краљева.

Проблем дискриминације је сматра, веома изражен и о њему се недовољно говори, нарочито на локалном нивоу.

-Ја шеснаест година радима на месту педагошког асистента. Не ради се довољно на ту тему на радионицама грађанског васпитања у школама, нарочито у предшколским установама, где наилазимо на случајеве сегрегације према деци ромске националности. Зато мислимо да треба да постоји неко да то прати. Нисмо за кажњавање, али смо за то да се ти људи упозоре да то није у реду, да говор мржње није прикладан – истиче Зоран Петровић, председник организације “Руке пријатељства” из Краљева.

На наше питање да ли припадници већинске популације уопште знају због чега је употреба речи “цигани” увредљива за припаднике ромске заједнице, знају ли шта она значи и због чега је не треба употребљавати одговара:

-Држава мора чешће да емитује телевизијске емисије и прилоге о томе шта та реч значи, зашто је то увредјиво за припаднике ромске заједнице, да се да укаже институцијама да је то пежоративни назив, да то вређа. Ако говоримо према припадницима других друштвених група увредљивим тоном долази до сукоба, а не желимо да до тога дође, већ да учинимо заједно да живимо боље.
Незаобилазна тема када говоримо о побољшању положаја Рома и Ромкиња јесте образовање, кога сви стављају на врх листе приоритета. Доступност образовању један је од кључних услова за излазак из зачараног круга сиромаштва у коме се Роми налазе.

Образовање, то је начин да се превазиђу све муке које прате овај народ, каже проф др Драгољуб Ацковић и поручује да Смедерево и  многи други градови имају разлога да улажу у образовање деце ромске националности.

-Када су се Срби ослобађали од Турака, међу војводама била су и двојица Рома. Према томе ратовали смо за ову земљу, борили смо се за њу, сад се боримо и хоћемо да будемо равноправни. Ја сам успео. Два мандата сам народни посланик захваљујући људима који тренутно воде државу, који су добро проценили где треба да воде ромски народ, а они га воде тамо, где, отприлике, ми који понешто знамо о Ромимам и који смо Роми кажемо. А водимо их у правом смеру. Нека се потруде мало и ови млађи, и нека виде колико је тешко, али и лако кад седнеш и овако можеш да се хвалиш успехом као што сам ја радио у овом разговору – поручује проф др Драгољуб Ацковић.

Ј.В.

фото: Смедеревске новине

 

*Пројекат „Живети заједно“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*