БОГАТО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ВРЕДАН ПОТЕНЦИЈАЛ ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ

Као и у случајевима већине локалних самоуправа на територији Србије, и формирање насеља садашње општине Велика Плана, уско је било везано за положај који је имала у прошлости. Предност ове територије је што кроз њу пролази Цариградски друм, који је у средњем веку на Блаканском полуострву био једна од најважнијих саобраћајница, спајавши Београд и Истанбул, а чија претеча је био римски Војни пут. Овај друм на важности је изгубио крајем 19. Века, након изградње пруге долином Велике Мораве, а после изградње ауто-пута практично престаје да се користи. Ипак, и пруга и ауто-пут пролази кроз Велику Плану, што је свакако допринело да она постане важна тачка и током индустријског развоја, а и касније, све до савременог доба.

-Територија Велике Плане углавном обухвата простор и насеља која се надовезују на Цариградски друм, и то јесу највећа насеља општине. Један део општине је и на вишем, западном делу, али, главни део свих насеља је у низу, као и Велика Плана која је на раскрсници на којој укршта данашњи аутопут са Цариградским друмом. Та добра позиција Велике Плане и саме општине је очигледно и кроз прошлост имала велику важност, тако да у свим тим насељима постоји по неко културно добро које завређује пажњу и издваја се у односу на друге. Нека од њих су и утврђена као споменици културе. Ипак, најзначајнији део наслеђа на територији Велике Плане се односи на све оно што се на неки начин везује за време краја 18-ог и 19. век, значи за то устаничко време, ту имамо један занимљив број објеката који су грађени од дрвета, попут цркава брвнара – каже Дејан Радовановић, дирецтор Регионалног завода за заштиту споменика културе.

Као најзначајнији део културног наслеђа издваја Радовањски луг, знаменит место које се везује за трагично убиство вожда Карађорђа, које се десило 1817. године.

-Тај простор је у народу стекао култни статус. На месту на коме је Карађорђе убијен био је његов гроб, касније је његово тело пренето у цркву Светог Ђорђа на Опленцу, која је црква породице Карађорђевић, где је положену у крипту. Сада је на том месту храст и то место је обележено, још увек је задржало тај култни статус код народа. Поред тог места је црква Захавлница, чија је изградња почела 1922. Године. Њу је као задужбинар подигао краљ Александар. У њој се налази један вредан портрет вожда Карађорђа у природној величини, дело Паје Јовановића. То је изузетан рад и има изузетну вредност. Он је био на конзервацији пошто је имао нека оштећења. Конзервација је завршена и сада чекамо да се стекну адекватни услови, и што се тиче безбедности, али и услова чувања у цркви да би се вратио у њу – објашњава Радовановић.

Као део наслеђа из поменутог пеирода устаничке Србије, у близини Радовањског луга, налази се И црква брвнара Покајница, која је такође повезана са трагичном причом убиства вожда Карађорђа.

-Везана је за покајање убице вожда Карађорђа, читаве те трагичне историјске приче везане за почетак 19. Века, када је Вујица Вулићевић, у намери да се покаје за убиство које је начињено, подигао цркву. Та црква је иначе посвећена преносу моштију Светог Николе, али у народу је позната као Покајница по народном називу – наводи наш саговорник.

На територији Велике Плане посотоји још једна значајна црква брвнара Светих апостола Петра и Павла из средине 19. века која се налази у Лозовику.

На самом простору Велике Плане, на жалост није очуван велики број објеката народног градитељства, али се издваја један, а то је кућа брвнара Драгослава Пашића у селу Милошевац. Саграђена је као троделна шумадијска кућа и редак је пример развијеног типа равничарске брвнаре. Има три просторије – “кућу” и две собе, трем и још једну малу просторију која је нека врста затвореног доксата. Она је један од најстаријих и највреднијих објеката овог типа који су до данас сачувани у овом крају.

-Она је у јако лошем стању. Та кућа у Милошевцу изграђена је срдином 19. века, а 1870-те године је купљена и из порте цркве где је саграђена пренета на приватну парцел, у двориште породице Пашић где се и данас налази. Због неодржавања и немогућности власника да нешто посебно брине о њој у јако је лошем стању, постоји бојазан да пропадне као и други објекти тог типа који нестају, не само на територији Велике Плане, него у целој Србији – каже Радовановић.

Наводи да је велика штета што је једна приватна иницијатива, на основу које је подигнуто етно-село, пропустила да очувањем објеката старог народног градитељства изгледа још аутентичније.

-Занимљив је комплекс који је приватна иницијатвиа, који на жалост није искористио потенцијал самог краја где је настао. Било би идеално да је власник искористио, односно пренео објекте народног градитељства из тог краја у тај комплекс, и да онда и сам назив који је везан за Мораву и морисваку причу и сва та архитектура која карактерише тај спој Поморавља и тог шумадијског и ободног дела Плане, да се на неки начин да сачува и да буде на једном простору презентована као аутентичне за тај крај. Власник је приватно лице и не можемо да се љутимо на њега, али штета што је изгубљена прилика да се, уместо објеката које је, колико знам доносио из Босне и Херцеговине, сачувају ови објекти, аутентични, са ових простора и да буду презентовани у непосредном окружењу где су грађени. На жалост народно градитељство је у великом проблему, у једном делу због природе материјала који су коришћени за подизање објеката, а са друге стране због приватног власнитштва које ограничава општине и државу да улажу у њихово очување, па њихов опсатанак често зависи од добре воље власника, али у доброј мери и њихових могућности да улажу у обнову И чување таквих обејката – објашњава наш саговорник.

Иако се култрно наслеђе Велике Плане углавном везује за предустаничко и устаничко време и стварање модерн српске државности, на територији ове општине налази се и један објекат из средњовековног периода српске државе. То је манастир Копорин.

-То је најстарији и највреднији објекат што се тиче среднњовековног наслеђа у Великој Плани. Он је јако близу, практично у троуглу између Плане и Паланке, у кругу од неких 5 до 10 километара удаљености од Радовањског луга и Покајнице. И то представља и занимљиву туристичку и често веома посећену дестинацију, јер приликом обиласка може да се направи практично један круг – наводи Радовановић.

У том низу села која су настала уз Цариградски друм, постоји неколико цркава грађених са краја 19. века, у Лозовику, Милошевцу, Великом Орашју, Старом и новом селу и Ракинцу.

-Ту се разликују углавном два типа цркава. Специфична ова у Старом селу која има вредно сликарство и ицоностас, и чија купола је необична за овај крај која је над централним простором, такве цркве су ретке – каже наш саговорник.

Почетком 19. века, када је у Србији почела индустријализација, Велика Плана је била место у коме се развијала кланична индустрија и по томе је ово место било познато. Из тог периода је остало неколико објеката, међу којима су најзначајнији вила Клефиш и зграда старе кланице.

-То су читави комплекси везани за кланичне зграде које су данас у самом центру, што представља један велики проблем, јер је тешко адекватно их кориситити,а они су великим делом запуштени. Нарепрезентативније делује сама вила једног од тих индустријалаца, ми је зовемо вила Клефиш, јер је реч о породици која је саградила. Она је у главној улици, преко пута зграде општине и у претходном периоду општина је издвојила средства за њено уређење, али она још увек нема праву намену. Идеја је да ту буде зграда музеј, јер Велика Плана нема свој музеј, и било би иделано да се то оствари, али то процес који захтева и организационе капацитете и стручњаке – објашњава Радовановић.

Иза згарде општине, непосредно уз саму улицу, је и део кланице коју су изградили Шумахер и Шојс, индуртсријалци важни за период индустријализације Велике Плане.

-Она изгледа визуелно лоше, зато што је доста пропала. Иначе је атрактиван објекат и изазива пажњу свих који је први пут виде, зато што тако делује помало мистично, због куле која у средини. Она има проблем у горњој етажи је дошло до неких статичких померања која су сада и безбедносни проблем, опасни и за сам објекта и људе који циркулишу око њега. Ми смо добили средства да се уради пројекат за рестаурацију и конзервација тог објекта, надам да ће уследити након завршетка тог пројекта и обнова овог објекта наредних година – каже наш саговорник.

Општина Велика Плана је богата културним наслеђем, које, уз добар положај и добру саобраћајну повезаност, представља један од главних потенцијала за развој туризма.

Ј.В.

фото: СД новине

*Пројекат „Туризам – шанса развоја Велике Плане“ суфинансиран је из буџета општине Велика Плана, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*