СОЦИЈАЛНА ДИСТАНЦА ПРЕМА РОМИМА У ПОРАСТУ, НЕОПХОДНО ЗАЈЕДНИЧКО ДЕЛОВАЊЕ

Од почетка рада Повереника за заштиту равноправности стигло је 500 притужби због дискриминације Рома и Ромкиња, убедљиво највише у односу на укупна број притужби по основу националне припадности које су поднете овој институцији.

-Тај број се сваке године креће углавном од 70 до 80 процената у односу на укупна број пријава. Највише притужби шаљу организације цивилног друштва, нарочито због појединих увредљивих израза и коментара, што јесте добро, али би требало да фокус померамо на тржише рада и наставимо са фокусом на образовање. Јер када будемо решили проблем дискриминације у школама бићемо на добром путу да решимо генерацију малдих људи која ће бити ослобођена препрека које је најтеже уклонити, а то су оне у нашим главама – истакла је Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, на конференцији “Превенција и заштита од дискриминације Рома и Ромкиња” која је у октобру одржана у Београду, у сарадњи са Европским центром за права Рома и Војвођанским ромским центром.

Подаци до којих је ова институција дошла показују да је, поред тога што су Роми изложени свим облицима дискриманције много чешће, и социјална дистанца према њима благо расте.

-Реч благо не користим да ублажим размере проблема, већ да укажем да скок није драматичан, али да социјална дистанца ипак расте, не смањује се, што указује да нешто у претходном периоду није добро рађено, иако сви овде посвећено радимо, али можда треба да имамо мало другачији приступ – навела је повереница.

Као један од проблема је и чињеница да су друштвене мреже постале нови параван за дискриминацију ромске заједнице.

-Сада у ово дигитално доба отворио се нов начин комуникације на друштвеним мрежама и другим каналима, где често, под велом анонимности, можете да истресете све оно што милсите о неком другом и другачијем, од ситног добацивања, преко понижавајућег и увредљивог поступања, па до говора мржње и његових екстремних облика. И даље смо сведоци да се Роми помињу чешће у негативном контексту, ређи су случајеви позитивних и добрих прича, које померају ствари. Много ређе него некада, али и даље имамо случајеве сегрегације ромске деце у школама – навела је Бранкица Јанковић.

Србија није једина држава у којој је изражена дискриминација Рома и Ромкиња, ситуација је иста на целом Балкану, а слично је и у готово свим европским државама у којима живе припадници ове заједнице.

-Тешко је да се пореди ситуација у Србији у односу на друге државе. Све зависи од тога колика је земља, колика је њена територија, колико становника генерално има и колики је проценат Рома у односу на општу популацију. Србија је за Европу релативно мала земља, у том смислу не можемо доносити неке посебне закључке. Али, ситуација је таква да у већини европских земаља постоје случајеви дискриминације Рома. Чак и у онима које су препознате као земље са високим нивоом развијених људских права, и тамо се крше права Рома. Пример за то је Шведска. Наиме, полиција у Стокхолму је имала тајни списак Рома и Ромкиња и њихове деце, које су чували за своје унутрашње сврхе, што је незаконито, јер није дозвољено прикупљати на тај начин личне податке од стране полиције, поготову по етничкој припадности, јер већ од Другог светског рата, од постојања нацистичких спискова, та пракса је напуштена у Европи и сматра се проблематичном – каже Ђорђе Јовановић, директор Европског центра за права Рома.

Ова организација има седиште у Бриселу и бави се проблемом дискриминације и заштите људских права у свим земљама Европе.

-Када говоримо о дискриминацији, ми се углавном фокусирамо на оно што је негативно, често износимо проблеме који се појављују и за које очекујемо решење, јер очекујемо да држава и њени органи раде на томе. То не говорим само за Србију, случајеви дискриминације Рома се бележе у целој Европи и желимо да држава уради нешто, зато стављамо акценат на те случајеве. Међутим, много позитивних ствари је направљено. Сама чињеица да постоји закон који се примењује, да постоји ово повереништво је јако велика ствар. Раније није постојао никакав систем нити оваква сарадња коју сада имамо, која је позитвна ствар. Мислим да повремено треба себи да честитамо докле смо стигли, у односу на оно одакле смо кренули, постигнуте су велике ствари. Знам да промене не иду онако брзо како очекујемо и како бисмо желели, али има позитивног развоја – додаје Ђорђе Јовановић.

Европски центар за права Рома појашњава, бави се само покретањем стратешких поступака против држава због чињења или нечињења, из чега произилази дискриминација.

-Циљ нам је да покажемо шта је незаконито у поступању са Ромима, који су случајеви где се држава незаконито понаша према припадницма ромске заједнице. Наша организација се бави стратешким парничењем, заступамо Роме пред судовима и обезбеђујемо им адвокете који ће их заступати у случајевима дискриминације. Дакле, поступци нису против приватних лица, него увек против државе за оно што јесте или није урадила. На пример, наша позиција је да малолетнички бракови међу Ромима нису проблем ромске заједнице, него проблем државе у којој Роми живе и да држава не сме то да дозволи, да мора да реагује, јер је то незаконито. У тим случајевима тужимо државу за нечињење. Главна институција за нас, са којома сарађујемо у свим земљама је Повереник за заштиту равноправности, јер они поседују знање о теми којом се ми бавимо. Често нека министасртва немају довољно информација о људским правима и не разумеју те комплексне ствари. Они често нешто ураде не зато што су бахати или расисити, или имају намеру, већ зато што не познају закон и не знају за судску праксу која постоји и треба да се поштује – објашњава Ђорђе Јовановић.

Војвођански ромски центар, у сарадњи са Европским центром за права Рома и канцеларијом поверенице, ради на континуираној комуникацији са људима унтар ромске заједнице.

-До сад смо посетили преко 10 локација у Србији. Људи унтар ромске заједнице имају доста проблема, али се на жалост обраћају на погрешне адресе. Због дискримнације се, на пример обраћају МУП-у иако то није права адреса. Зато је улога повреника и људи који са нама иду на терен драгоцена, јер Роми и Ромкиње добијају важне инфомције, коме треба да се обраћају, шта је и како да препознају дискриминацију. Намера нам је да посетмо што већи број локација и надамо се да ћемо заједно са канцеларијом повреника до краја године уобличити неке препоруке. Ми смо до сада послали око 100 притужби овој институцији и сви ти случајеви које смо послали су и потврђени – рекао је Александар Јовановић из Војвођанског ромског центра.

На скупу је истакнута и важност увођења релативно новог термина у јавни дискурс и јавне политике, а то је појам “антициганизам”.

-Антициганизам је посебна врста расизма, идеологија заснована на расној супериорности, историјској дискриманцији. Изражава се насиљем, експлоатацијом, говором мржње, стигматизацијом, дискриминацијом, која је најочигледнији израз. Антициганизам није само резултат лоших услова живота припадника ромске популације, то су последице дискриминатроног третмана, контиурано сиромаштво, недостатак адекватног смештаја, низак ниво обазовања, ускарћен приступ јавним институцијама, одбијање учешћа у доношењу одлука, говор мржње, ограничен приступ јавним местима… Концепт антициганизма се ретко користи, и тамо где се користи то се чини само зато што је део међународног жаргона. Термин углавном користе ромски активисти, невладине и међународне организације, а мање владе у региону – истакла је Шејла Фидани из Савета за регионалну сарадњу.

Према анкети коју је ова организација радила међу росмким активистима у свим државама Западног Балкана, укључујући и Турску, ниво поверења Рома у демократске институције је веома висок.

-Половина испитаника не верује политичким партијама, 34 одсто нема поверења у праламент и исти је проценат неповерења у представнике локалне администрације. Политички званичници и полиција не третирају њихова питања са пажњом. Говор мржње и злочини из мржње су главни проблем за преко 60 одсто испитаника, који оцењују да су Роми главна мета. Дискримнацију на тржишту рада потврдило је преко 53 одсто испитаника, а приступ основној инфраструктури је на трећем месту на списку питања које изазивају забирунутост. Њих преко 53 одсто каже да Роми немају приступ основној инфраструктури – навела је Шејла Фидани.

Истакла је да, иако Роми не пријављују дискриминацију, она изазива код њих низ емоција као што су страх, бес и равнодушност, те да је њихов начин суочавања са овим проблемом, повлачење у себе и дистанца од припадника других етничких група.

Скуп одржан у Београду окупио је многобројне представнике невладиног сектора који се баве људским правима, са циљем да се заједничке активности усмере на подизање свести код ромске заједнице како да се жале Поверенику за заштиту равноправности због дискриминације, али и да им се у континуираном раду на терену представи рад ове институције и објасни шта је дискриминација уопште и како да је препознају.

-Потребно је оснаживање припадника ромске заједнице са једне стране, а са друге неопходност пермантене едукације органа јавне власти када раде своје послове са посебним групама, да буду довољно сензибиласни за то – поручује проф др Зоран Павловић, покрајински омбдусман.

-Поготово би било добро да судије буду сензибилисане о случајевима дискриминације, јер често немају довољно информација како терба да их третирају. Не знају шта да раде са тим случајевима, јер се са њима први пут сусрећу. Било би јако добро да сем тога што радимо са ромском заједицом да пријављује случајеве дискриминације, радимо са судовима, да би боље разумели како треба да поступају – рекао је Ђорђе Јовановић.

Подршку у раду на овом проблему кроз свој пројекат “Инклузија Рома и других маргинализованих група” пружа и ГИЗ.

-Ми смо већ три године у овом пројекту, он се завршава селдеће године у марту, али у процесу смо креирања новог циклуса који ће почети 1. априла наредне, и трајаће од 3 до 4 године. Велики акценат ће бити на компонетенти антидксирскиминације. Ситуација је много боља на овом плану него у што је то било пре, на пример, 20 година. Када смо ми одрастали није било тако, говорило се о дискриминацији само пројектно, не систематски као што се то сада ради, и то је успех. Ми унутар нашег програма радимо и са инстутцијама – судством, полицијом послодавцима, државним службеницима, то је јако важно, то су кључни актери у овом друштву који морају да буду сензибиласани када је реч о диаскриминацији – рекла је Тања Јовановић из Немачке организације за сарадњу и додала:

-Важно је оснаживање наше ромске заједнице због појаве нормализације дискриминације. То је један од кључних проблема који се и данас дешава, јер када вековима доживљавате подређеност и одбацивање, ви почнете тако нешто да сматрате нормалним и понашате се у складу са тим. Толеранција на различитост, то није нешто што је само питање маргинализованих група, којој год групи да припадамо, то је питање читавог друштва и утиче на комплетну кохезију сваког друштва. Јер на крају дана ми смо грађани ове државе, ја нисам само Ромкиња, ја сам држављанка ове земље и требало би да имам иста права као и сви други.

Савет за регионалну сарадњу донео је и одређене препоруке за даљи рад на решавању проблема положаја ромске заједнице на Балкану:

-Да се антициганизам примењује као правни и политички концепт, да се раде кампање за подизање свести за ширу јавност, али и службенике када је о њему реч. Треба успоставити и различите платформе за учешће Рома у борби приотв дискриминације и да се охрабре да је пријављују. Треба ојачати владина тела за равноправност и промовисати њихов рад у јавности. Такође, треба спровести закон и казнити починице, укључујући и оне на друштвеним платформама, за порпагирање расне мржње, али и подржати ромске културне институције и очување ромског језика и његово увођење у школе – истакла је, између осталог, Шејла Фидани.

Као један од већих проблема у области равноправности појављује се све израженији проблем говора мржње. Многи грађани, и поред постојеће законске регулативе, и даље га посматрају као слободу изражавања.

-Повећава се опасност када је реч о интернету, то је распрострањеност говора мржње. Иако се повереница труди да реагује на све случајеве, због друштвених мрежа размере су много веће. У коментарима у медијим на било коју вест, видите огроман резервоар говора мржње, на који се не реагује. Медијска стратегија говори о питањима која ће се регулисати смањивањем, кроз контролу садржаја, али мало је случајева где је доказана дискриминација кроз коментаре и да је уредник одговоран и за пуштену вест и за коментаре – објашњава Милан Антонијевић, скперт за људска права и додаје:

-Ми се као заједница залажемо за промену наратива и промене угла гледања на прблеме са којима се Роми суочавају. Основ су законски оквири и прописи које имамо, али свако од нас у неким тренуцима може подлећи стереотипима. Рођени смо са погрешним наративом који обилује стереотипима, а кога треба да се ослободимо. Деловање против коришћења говора мржње треба да буде усмерено на заштиту појединаца и група, а не уверења и идеологија и веросиповести, и ограничења не сме да се злоупотребљава да би се ућуткала мањина или сузбила критка званичне политике. Важно је подизање свести о значају опасности које проистичу из говора мржње и скретање пажње на антициганизам, као и указати на неситинитост основа на којима се темељи и његову неприхватљивост.

Антициганизам је, сматра Милан Антонијевић, експерт за људска права, једна од значајаних новина из Савета Европе и требало би да уђе у јавни говор, како би се указало на размере и на све елементе које антициганизам носи. Истиче да је за оне који су били изложени говору мржње изузетно важно пружање сваке врсте помоћи, не само правне, већ и путем саветовања и усмеравања како да се изборе са претрпљеном траумом и осећањем стида. Такође, сматра, да треба развити механизам да се појединци осете оснаженим да подносе притужбе и покрећу поступке у своје име, а не да то уместо њих раде невладине организације.

Иако је прошло 13 година од доношења Закона о забрани дискриминације и 12 година од оснивања институције Повереника за заштиту равноправности, дискриминација је и даље прилично честа појава. Један од разлога за то је, како је објаснила повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, то што је ова институција, чак и у државама Европске уније нови механизам заштите, поготву у нашој правној традицији, где грађани и грађанке сматрају да је суд тај који дели правду. Зато сматра треба радити на повећању видљивости ове институције, али и подизању свести угрожених друштвених група, у које спада и ромска популација. У том циљу покренута је и кампања “Роми против расизма” у оквиру које је поменута конференција и одржана.

-Планирамо да одемо у више места у Србији и обиђемо Роме у њиховим насељима у којима живе. У оквиру кампање нећемо се фокусирати само на наше суграђане Роме, јер то не би служило сврси, већ ћемо радити и са већинским становништвом. Посебно ћемо се посветити деци школског узраста, јер школа је место где ћемо те предрасуде и негативне стереотипе отклањати најбрже. Сматрамо да је најважније децу од почетка учити о вредностима равноправности, међусобног поштовања и разумевања и поштовања људских права. Биће и континуирани рад са актерима у друштвеним заједницама, укључујући и органе јавне власти, који често не разумеју добро шта је заправао дискриминација или антидискриминација – поручила је повереница.

Ј.В.

фото: Смедеревске новине

*Пројекат „Живети заједно“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*