РОМИ И ДИСКРИМИНАЦИЈА – ДРЖАВА ЈЕ ЈАКА ОНОЛИКО КОЛИКО ЈЕ ЈАКА ЊЕНА НАЈСЛАБИЈА КАРИКА

Резултати истраживања “Однос грађана и грађанки према дискриминацији”, које је канцеларија Повереника за заштиту равноправности радила 2016-те и 2019-те године, показују благо повећање социјалне дистанце према припадницима ромске популације и указује да је неопходо радити више и боље на смањењу предрасуда и стереотипа који доводе до социјлане дистанце, рекла је Татјана Пријић, помоћница поверенице за заштиту равноправности на конференцији “Превенција и заштита од дисикриминације Рома и Ромкиња”, одржаној у октобру у Београду.

-Кад су грађани питани према којој групи је највећа дискриминација, највише њих је одговорило да су то сиромашни, па Роми, затим особе са инвалидитетом, нарочито оне са интелектуалним потешкоћама, па старији и припадници ЛГБТ популације. Када је питање било о области друштвеног живота у којој је дискриминација најизраженија, одговорили су да је то област рада и запошљавања, што показује и наша пракса, јер је она прва по учесталости поднетих притужби, односно притужбе за дискриминацију у области запошљавања чине трећину свих притужби које су нама током рада поднете по свим основама – рекла је Татјана Пријић.

Канцеларија повереника радила је 2020-те и 2021-ве посебно истраживање “Перцепција ромске заједнице о дискриминацији”, кроз две истраживачке технике, анкету и фокус групе, које су чинили представници националног савета, студенти, представници невладиних организација и лица задужена за спровођење механизама за инклузију Рома и Ромкиња на локалном нивоу. Обе технике, како је навела помоћница поверенице, указују да је сиромаштво, односно лошији приступ образовању, а тиме и тржишту рада, односно могућностима запошљавања, основ за дискриминацију.

-На питање “Шта је дискриминација” највећи број анкетираних одговорио је да се она односи на било какву вртсу неправде, половина је рекла да је доживела дискриминацију, али да се нису сви обраћали поверенику за заштиту равноправности. Да се Роми тешко запошљавају зато што су Роми мисли 34 одсто оних који нису у радном односу или који остварају привремену и повремену зараду, а они који су у радном односу се мање са тим слажу, што исто даје неки мотив и отвара неки пут за даљи рад. Ми радимо и са послодавцима и издали смо кодекс равноправности. То су смернице за антидискриминаторну политику код послодаваца, јер је радно место веома важно. Ако сте слободни и равноправсни на радном месту, то вам доноси општи бољитак у животу и бољу перспективу – навела је помоћница повереника.

Истраживања су довела и до смерница за даљи рад којима ће се руковидити Повереник за заштиту равноравности у својим будућим активностима, али и препорука које би требало сви да испоштују.

-Неопходно је наставити интензиван рад на сузбијању предрасуда и стереотипа и радити са популацијом, не само припадника група које су у већем ризику од дискриминације, већ и са представницима других институција система. Ми смо радили и са инспекцијама рада, образовним институцијама, центрима за социјални рад. У присутупу образовању и тржишту рада важне су и афирмативне мере које би можда требало продубити, јер су дале резултате. Такође, неопходна је координација између различитих актера, јер има активности које нису координиране или се преплићу, а нема потребе за дуплирањем послова – навели су из канцеларије Повереника за заштиту равноправности.

Значајан проблем у борби против дискриминације је чињеница да на локалном нивоу не постоје механизми за реаговање и заштиту.

– Ја лично, искрено, нисам се никад осећала диксриминасном, чак шта више, било је и више уважавања. Али и те како постоји дискриминација. Највећи проблем је прво, како препознати дискриминацију. Како да неко докаже да га нека пордавачица, на пример, није услужила зато што је Ром, можда је била нервозна тог дана, можда је била гужва… Тешко је доказива дискриминација. Што се тиче локала не постоје јасни механизми за прјаву дискриминације, али ја овим путем позивам сва лица ромске националности која сумњају да су преживели дискриминацију да ми се обрате, јер на националном нивоу постоји повреник за равноправност – каже Ђулијета Сулић, кородинаторка за ромска питања Градске управе Смедерево.

-Из личног искуства и разговора са Ромима могу да кажем да постоје одрђени минимални случајеви, али да је то нешто друштвено и организовано – не. Роми у Смедереву немају никакав проблем када је у питању дискриминација, то су спорадични случајеви. Важно је да нас не дискриминише земља у којој живимо – каже Дејан Стојковић, председник савеза ромских невладиних организација “Смедеревски форум”.

-У мом одељењу у Осипаоници било је осморо Рома, у мом одељењу у средњој школи је било Рома, на факултету је било Рома, најнормалније сам студирао и радио, без стпеднија. Ретко кад се неко усудио да ме увреди, или пожелео да ме увреди. Сећам се неколико ситуација за 70 година, то је дивно кад не можеш да се сетиш ружних ствари. Више се сећам ружних ствари које су се касније појавиле, попут скинхедса, којих није било у моје време, кад сам био дете, када се људи се нису тако понашали, нису гледали ко је ово, а ко је оно. Зато ми делује да је у том смислу ситуација некада била боља – каже проф др Даргољуб Ацковић, народни посланик и директор Музеја ромске културе у Београду.

Данас нема више ниједног озбиљног друштвеног ни политичког актера који не узима за озбиљно све оно што институција Повереника за заштиту равноправности ради, нити се више уопште може посматрати свет, не узимајући у обзир дискриминацију осетљивих друштвених група, тачније оних које су у већем ризику од дискриминације, а то свакако јесу наши суграђани Роми и Ромкиње, без обзира што има разлога да будемо задовољни због свега што смо заједно урадили до сада, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић у изјави за наш портал.

-Друштвени и политички актери су свесни проблема, свесни су забране дискриминације. Ретко ћете сада чути утицајнијег друштвеног актера који ће користити непримерени говор према нашим суграђанима Ромима и Ромкињама, о говору мржње да не причамо. Неће говорити зато што су научили из наших мишљења, наших препорука и пресуда судова да је говор мржње недопуштен, као и узнемиравање и понижавајуће поступање. Али, да ли су променили своје мишљење? Многи од њих не. И то је оно на чему треба да радимо, јер социјална дистанца управо показује да ми и даље имамо проблеме и да то и даље није заједнички живот, суживот, а ми желимо да то променимо, зато што је то суштина – међусобно поштовање и прихватање различитости. Не само толеранција, да толеришемо другог и другачијег, већ да заједнички много боље живимо и да искористимо потенцијале свих наших грађана и грађанки, јер време које живимо и време које долази ће управо захетвати да будемо укључени сви у све животне процесе – каже повреница.

Додаје да, када је реч о дискриминацији, канцеларија Повереника за заштиту равноправности води стратешке парнице, који су репрезентативни и доприносе систематском решавању проблема и изменама у поступању државних органа и институција.

-Када бирамо стратешки случај, односно случај за стратешку парницу, водимо се унутрашњим критеријумима, односно тиме који су најчешћи случајеви дискриминације, да то негде одражава праву слику. Водимо се и доказима, јер морате на суд са свим доказима, и битно је да они буду валидни. Покрећемо их када самтрамо да је важно да решити неко правно питање, а постоји забуна и недоследност у примени прописа, када је потенцијални дискриминатор утицајна друштвена личност, због тога јер сматрамо да је важно да управо покренете стратешку парнцу у којој ћетзе тужити неког ко је друштвено утицајан, а не неког ко представља слабијег члана друштва, и када се ради о нашим суграђанима Ромима покривали смо и говор мржње, становање, сегрегацију и тржиште рада, тим сучајевима смо се водили када су у питању Роми – наводи Бранкица Јанковић.

Додаје да је све више образованих Рома и оних који учествују у свим друштвеним токовима, а да је најчешћа дискриминација када се ради о тржишту рада.

-Ми на основу притужби видимо да се дискриминација деси управо оног тренутка када треба да се запослимо. То важи за све друштвене групе, али посебно за Роме и Ромкиње, због предрасуда. Дакле, они и не добију шансу. А иза тога, по броју притужби, је дискриминација док траје сам радни однос, што су занемарљиви случајеви и то показује да, када се заједно ради, када се заједно живи, да се те предрасуде отклањају и да се касније не дешава дискриминација током радног односа. У будућности ћемо се посебно концентрисати на тржиште рада и на образовање, не само формално, него на комплетну едукацију. Најважније је радити на отклањању негативних ставова и стеротипа, на деконструкцији предрасуда које представљају најдубљу унутрашњу препреку и за лични развој, а самим тим и за друштвени – наводи повереница.

Ситауцаија се, међутим поправља, самим тим што у свим државама, па и у Србији, постоји институција Повереника за заштиту равноправности

-Нема довољно информација у ромској заједници како да поднесу притужбу и јако је добро што је то препознато и што повереница жели то да промени и уложи ресусрсе у то. Ситуација је боља, у смислу да скоро у свакој држави Европе постоје антидискримнаторни закони, што раније није било случај. У већини подзаконских аката се објашњава поступање у случајевима дискриминације, а Роми су често директно поменути. Сам термин “антициганизам” је препознат од институција Европске уније и Европске комисије, а корисити се да објасни сву ту неправду која се вековима дешавала према Ромима и то је знатан помак, јер се самим тим може дефинисати шта се дешава са Ромима у свакој земји чланици или земљама кандидатима за чланство у Европску унију – каже Ђорђе Јовановић из Европског центра за права Рома.

За борбу против дискриминације Рома веома је битно да се на локалу оформе посебни тимови који би се бавили овим проблемом, сматрају наши саговорници.

–Систем треба већ једном да пресече. Да се прекине са увредљивом речју која се користи за Роме, не само у песмама, већ и у општем говору, да једном заједно кренемо да решавамо тај проблем. Да се у овкиру локалних самоуправа формира нека врста сарадника повереника за заштиту равноправности, да он контролише све установе система, медије и све оно где долази до говора мржње против Рома и других друштвених група. Свесни смо да то не може да се реши преко ноћи, али сматрамо да јасним ставом државе према антициганизму можемо доћи до решења на обострано задовољство. Држава је онолико јака колико је јака њена најслабија карика – каже Зоран Петорвић, председник организације ”Руке пријатељства” из Краљева.

Из Војвођанског ромског центра ангажовани су, заједно са кнацеларијом Повереника за заштиту равноправности, на пројекту који треба да допринесе да се Ромима и Ромкињама, у директној комуникацији на терену, појасни функција ове институције, приближи њен рад и да се оснаже да дискриминацију пријављују.

-Слаба је информисаност припадника ромске националности и зато смо доста на терену, то је велики изазов. Људи унутар ромске заједнице шаљу притужбе на различите адресе, а не повереници, дакле, не знају ком е за шта треба да се обраћају. Повереница, заједно са нама, на терену информише припаднике ромске заједнице шта је дискриминација, како да је препознају и како се шаље притужба, како би људи били обавешетени, а и да их охрабримо. Ми смо ту као њихова подршка. У плану је да буде преко 30 обилазака, радимо у целој Србији, одлазимо директно у ромске заједнице, организујемо састанке. Отворени су да причају о проблемима, што је јако важно – каже Александар Јовановић из Војвођанског ромског центра.

Као једну од позитивних иницијатива, која је дала резултат, наводи промену натписа на спомен-плочи на Кеју жртвама рације у Новом Саду, на којој реч “цигани” замењена речју Роми.

-Сви заједно се бавимо овом темом, а људи из институција и невладиног сектора са којима сарађујемо су отворени и мотивисани. У већинском становништву је подељена ситуација, имате доста лоших коменатар на тему Рома, а нама једино што преостаје да се боримо – наводи Александар Јовановић.

Изузетно је важно што поједине невладине организације које се баве правима ромске заједнице раде и на случајевима дискриминације унутар заједнице.

-Тема диксриминације Рома није само нешто што се може посматрати из аспекта етничке припадности. Роми такође нису једна хомогена група и унутар наше заједнице постоји велики број различитости. Ја сам Ром и припадник ЛГБТ популације и веома добро знам како изгледа дискриминација унутар и ван заједнице, мањинске и већинске – објашњава Ђорђе Јовановић из Европског центра за права Рома.

Сви саговорници сагласни су у томе да је немогуће очекивати да у овој области промене наступе преко ноћи, јер је реч о дуготрајном комплексном процесу који обухвата целокупно друштво. Из канцеларије Повереника за заштиту равноправности поручују да им је циљ да заштите све припаднике нашег друштва од дискриминације и подрже све активности које помажу решавању проблема и унапређењу положаја сваког појединца. Њихово деловање обухвата активности на терену, сагледавање свих извештаја, стања у различитм областима, што резултира не само покретањем поступака, већ и доношењем препорука за органе јавне власти о начинима на које треба да делују.

Ј.В.

фото: Смедеревске новине

 

*Пројекат „Живети заједно“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*