РОМИ И ЗАПОШЉАВАЊЕ: ТЕШКО ДО РАДНОГ МЕСТА И У ЈАВНОЈ АДМИНИСТРАЦИЈИ

И док се ситуације у вези са укључивањем ромске деце у образовни систем побољшава, запошљавање радно способних припадника ромске популације тешко би могло да добије прелазну оцену. Част изузецима, али на тржишту рада, чини се, највише је уочљива дискриминација – Роми су ангажовани за физичке, често и мање плаћење послове и теже долазе до запослења. Према подацима Националне службе за запошљавање, припадници ромске националне мањине у Србији, који су завршили основну школу, од дана пријаве, чекају на посао у просеку пет и по година, док они који су завршили средњу школу на запослење чекају између три и четири године.

У Смедереву је, према званичним подацима, за 32 одсто већа незапосленост Рома у односу на општу популацију.

-Крајем 2012-те у Смедереву је било 285 незапослених лица ромске националности, а данас их је 242- је, од чега су 103 жене. Највише њих је са првим степеном образовања-214, затим са другим степеном 6 лица, са трећим 16, са четвртим степеном петоро и једно лице са шестим степеном образовања. Лица са првим степеном имају завршену основну школу, а у случају незавршеног основног образовања упућујемо их у три школе које се на територији Подунавског округа баве функционалним образовањем одраслих. То су Основна школа “Доситеј Обрадовић” у Смедереву, Основна школа “Радица Ранковић” у Лозовику и Основна школа “Херој Радмила Шишковић” у Смедеревској Паланци. Стицањем основног образовања, ова лица постају видљива на тржишту рада, али и стичу услов за упис у средњу школу и веће образовање – каже Јасмина Беочанин, директорка смедеревске филијале Националне службе за запошљавање.

Координатока за ромска питања у Градској управи Ђулијета Сулић каже да је овако мали број припадника ромске популације у званичној евиденцији незапослених, јер се овој служби углавном јављају Роми и Ромкиње који на тај начин остварују право на социјалну помоћ.

-Да ли је ово реално стање ако знамо да у Смедереву има више хиљада Рома? Број незапослених припадника ромске заједнице је много већи. Па само погледајте колико ромских средњошколаца ми стипендирамо неколико година уназад. У евиднецији су она лица која морају да буду пријављена да би остварила право на социјалну помоћ или нека новчана примања. То је моје мишљење. Образовна структура лица која су на евиденцији је лоша, а она су управо на евиденцији да би остварили право на социјалну помоћ, јер не могу да се запосле зато што имају низак степен образовања. Када одете у Националну службу за запошљавање они кажу да њихова обаваза није да вам нађу посао, што је тачно, али већина је разочарана тиме, а схватају као обавезу то да морају да јаве овој служби тачно у датум – каже Ђулијета.

-Познато је да се припадници ромске националности теже сналазе на тржишту рада, а разлози за то су неповољна образовна структура, недостатак радног искуства, недостатак зњања и вештина, често ниска мотивација за укључивање на формално тржиште рада, па су, самим тим, непоступни за слободне послове. Имајући у виду да се највећи број Рома на нашој евиденцији води са основним образовањем, они се најчешће ангажују на помоћним пословима – каже Јасмина Беочанин директорка смедеревске филијале Националне службе за запошљавање.

Проценат екстремно сиромашних Рома је 11,2, у односу на 0,4 процента у општој популацији.

-Ако имате породицу у којој нико не ради, они су корисници социлајне помоћи. Ако имате у њој двоје или троје деце, ви ћете њих радно да ангажујете за сезонске послове, па ће дете да иде, па не иде у школу и на крају ће напустити школовање. Али ако имате једног у породици да ради, да привређује, да је способан да колико-толико ишколује то дете, тај круг сиромаштва мора негде да се прекине. Али не можемо сви да завршавамо факултете. Мени је драго да међу ученицима стиоендистима имамо и вариоце, машин браваре, руковаоце ЦНЦ машинама, они су у занатима и производњи, не можемо и не треба сви да завршавају факултете, како ни у општој опулацији. Треба да нас има свуда по мало, да нам не кажу да смо необразовани – каже Ђулијета Сулић.

Посебни програми локалне самоуправе за запошљавања Рома до сада нису постојали, с обзиром на то да Национална служба има своје активности намењене, између осталог, и припадницима ове етничке заједнице, која спаде у категорију теже запошљивих лица.

-Кроз локални акциони план за запошљавање децидно нисмо имали само Роме, јер на националном нивоу постоје олакшице за запошљавање лица из маргинализованих група. Чудно је да се мали број послодаваца јавља или се уопште и не јавља. Локални програм за покертање сопственог посла имао је као услов да будете на евиденцији Националне службе за запошљавање. Већ сам рекла да се овој служби јављају људи лошије образовне структуре, и неки који су се пријавили ништа нису успели, јер не може једно предузеће да води неко ко нема ни поптуну основну школу. Било би вероватно дргачије када бисте средства могли да добијете без тог услова да се водите код Националне службе за запошљавање, већи број људи би се јавио – истиче Ђулијета.

-Неповољна образовна структура Рома се директно одражава на отежану проходност на тржишту рада и на запошљавање. Национална служба је, између осталих препрека са којима се Роми суочавају при запошљавању, уочила овај проблем и ми, посредством мера активне политике запошљавања, делујемо у правцу ублажавања постојећег стања. У складу са стратешким документима која су донета, Роми спадају у категорију теже запошљивих лица, која иначе имају предност за укључивање у активне мере запошљавања. Укључивањем Рома, рецимо, у функционално образовање одраслих, као и у обуке за стицање практичних знања за обављање конкретних послова, у значајној мери се допринело њиховој запошљивости – наводи Јасмина Беочанин.

У Националној служби за запошљавање додаје, делују и на мотивацију И спремност незапослених да траже посао, због чега их укључују у обуке за стицање вештина и радионице за јачање мотивације и самопоуздања. Најважнији део тиче се активности усмерених на сегмент радног ангажовања Рома.

-У току 2021. године у мере активне политике запошљавања укључили смо 199 лица ромске националности, од којих десет у обуку активног тражења посла, једно лице укључено је у тренинг самоефикасности, односно мотивациону обуку, затим 45 лица у обуке мотивације за неквалификоване и нискоквалификоване особе. Од осталих треба напоменути да је њих 15-оро било укључено у функционално основно образовање одраслих, а укупно 75-оро Рома било је радно ангажовано кроз различите програме запошљавања. Што се тиче ове године, закључно са 31. августом у мере активне политике запошљавања укључено је 129 лица ромске националности, од којих је 119 жена. С обзиром на то да је реч о лицима социјалне потребе и друштвеном интересу, организујемо и Јавне радове који у великој мери доприносе интеграцији Рома на тржиште рада. Такође, када је реч о самосапошљавању, имали смо и ове године посебан Јавни позив за доделу субвенција лицима ромске националности – наводи наша саговорница.

Додаје да Национална служба за запошљавање предузима активности, не само на националном, већ и на локалном нивоу, у циљу интезивирања сарадње са свим партнерима који могу допринети афирмацији свих маргинализованих друштвених група, а посебно лица ромске националности.

-То се, пре свега, односи на борбу против дискриминације и обезбеђивање једнаких могућности за све мањнске и осетљиве групе, затим на усклађивање законодавства у области рада, унапређења европског простора слободе, безбедности правде, као и борбу против насиља. Осим тога, НСЗ је партнер многим организацијама Цивилног друштва и активно учествује у многим пројектима који за циљ имају побољшање статуса Рома на тржишту рада, као и њиховом запошљавању – каже Беочанин и додаје:

-Роми се, као и сва остала незапослена лица, позивају да учествују у свим програмима НСЗ. Једина специфичност када су они у питању је што они имају неповољну квалификациону структуру, па не могу да одговоре свим потребама тржишта рада, односно свим поднетим пријавама послодаваца. Самим тим што су препознати као категорија теже запошљивих лица, Роми у Јавним позивима имају приоритет за коришћење различитих субвенција које додељује наша Служба, а имамо и Јавне позиве који су намењени искључиво тим лицима.

-У свим законским и подзаконским акитма је предвиђено и треба поштовати то да и у локалу и у покрајинској и у републичкој скупштини буде Рома. Донета је одлука и да буде запослено стотинак образованих Рома са високом школом и факултетима и милсим да је то најбољи пример како да побољшамо ситуацију. Јер кад у ромској махали виде да човек који је завршио факултет продаје фармерке, а не ради свој посао за који се школовао, тешко ће да тешко да ће да прате његов пример. А кад видим како је мој комшија завршио факултет и добио добар посао, и добио добру плату и средио своју проодицу, онда ћу да кренем и ја његовим стопама. Јер, нисмо ми народ који ће да иде против себе – каже профессор Драгољуб Ацковић, директор Музеја ромске цултуре у Београду и народни посланик.

И док тржиште рада и привреда имају своју динамику и услове, за Роме у нашој локалној самоуправи ни у јавној администрацији није било места.

-Када је реч о запошљавању припадника било ког народа ту не можемо да наметнемо услов привреди, она има права на свој начин да размишља. Сваки привредник или менаџер комапније размишља о томе каква врста радне снаге му треба, да ли је дискриминисано расположен, не верујем, тако да ту не можемо да имамо неког помака. Али једна друга ствар овде долази до изражаја. Проблем колико Роми, с обзиром на ниво свог образовања могу да уђу у јавне установе. Ту је проблем. Организација Опра Рома, тражила је да имамо по једног представника у јавним предузећима у локалним самоуправама, јер има много Рома који су завршили факултете. Дакле да се запосле, не зато што су Роми него зато што су образовани. Ту имамо баријеру, и не бих желео да будем тенденциозан, али мислим и од политичке воље зависи да ли ће неко од Рома да буде запослен или не. Зато они остају на маргинама и препуштени тржишту рада, док јавне установе, попут полиције, суда, Градске управе, јавних предузећа, Центра за социлано, ту нема Рома. Осим госпође Ђулијете, дајте ми име још неког Рома који ради у локалној самоуправи – каже Дејан Стојковић, председник Савеза ромских невладиних организација “Смедеревски форум” и поручује:

-Отворено ћу вам рећи, без длаке на језику. Даће Бог да ови студенти који се сада школују заврше факултете. Оног момента када се то деси, ако себе не буду нашли на другом месту, ја ћу јавно тражити од локалне самоуправе да, када се први пут појави потреба за образовним профилом за који су се школовали, на слободно радон место буде запослен припадник ромске заједнице. Ако се то не деси, сматраћу то једном врстом безобзирности и не остваривања оних наших вековних циљева да кроз образовање скинемо антему и ослободимо се мимикрије која нас прати. Где су Роми који завршавају школу? За сада су на маргинама, траже своје место под сунцем, али верујте, даћу све од себе да у наредне две до три године тај проблем буде видљив, решен и да млађе генерације то примате и да виде да је тај Ром успешан, да њему нико ништа није дао, да није отишао да тражи социјалну помоћ, него да је примо плату коју је зарадио зато што се школовао – изричит је Стојковић.

Према Локалном акционом плану за укључивање Рома и Ромкиња, наредне године из буџета града за субвенционисање послодаваца за запошљавање лица ромске националности биће обезбеђено миллион динара. За обуке за дефицитарна занимања ради повећања конкурентности на тржишту рада за трогодишњи период предвиђена су средства од 1,2 милиона динара.

СДН

фото: Смедеревске новине

*Пројекат „Живети заједно“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*