МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ: РАЗЛИКЕ ЧИНЕ СВЕТ ЛЕПШИМ, УДРУЖИМО СЕ ДА БИ НАМ БИЛО БОЉЕ

Милош Јовановић један је од припадника ромске заједнице из Смедерева који је након завршене средње школе одлучио да настави школовање. Сада је студент четврте године Правног факултета Универзитета у Београду, нада се да ће наредне године у ово време бити дипломирани правник. Већ дуго бави се и активизмом и верује да ће у свом будућем раду наставити борбу за права своје, али и других мањина. Свестан је да његово ангажовање може да помогне другима, али и да утиче на његове млађе сународнике при избору сопственог животног пута.

-Могу слободно да кежем да сам негде већ постао пример што у својој, али и у већинској заједници, јер осим што сутдирам бавим се активизмом и радим доста тога, са младима, на различитим пројектима – одговара овај младић на констатацију да његов пример може мотивишуће да делује на друге и да је његова породица вероватно веома поносна на оно што постиже.

-Јако је важна подршка породице. Конкретно у мојој породици је образовање увек било препознато као нешто је добро, значајно, јер је оно кључ успеха. А увек је потребна подршка. Ми смо сви људи, генерално је у нашој природи да тражимо неку солидарност и подршку. Веома је битна и подршка професора, наставника, у ранијем степенима образовања и улитељице. Ја сам имао феноменалну учитељицу Весну Гајић која ми је свет образовања приближила на тако добар начин да сам ја уз њу заволео школу и наставио образовање, то је основа која је потребна за даље – самтра Милош Јовановић.

Ни он није био поштеђен утицаја предрасуда већинске заједнице у односу према Ромима, са чиме се сусрео већ у вртићу.

-Са 4-5 година већ сам кренуо у вртић, и већ тада сам доживео дискриминацију. Људи су ме гледали као атракцију, јер у то време деца из ромске популације нису ишла у предшколске установе. Појавио сам се на вратима, а деца су одмах почела да узвикују: Ено га Циганин! Могу да кажем да, са ове тачке гледишта, то стварно није било злонамерно, деца су деца су млађа, нису довољно упозната са ромском популацијом, деца су само искрена и понашају се како их родитељи васпитавају. Вероватно и збиг страха. Сви знамо за оне претње које родитељи причају својој деци: Украшће те Циганин ако не будеш добар – каже наш саговорник и наставља:

-Касније, не знам да ли због мог успеха, некако су ме лепо прихватили, и дружили смо се. И ти другари из вртића постали су моји другари и у основној школи, где сам био одличан са свим петицама, један од најбољих у разреду. Тако да се ту већ дискримнација смањује. Али морам да истакнем, као неко ко долази из другачије заједнице, да се дупло трудимо, да бисмо били на том, да кажем, истом нивоу.

Млађима саветује да о свему што доживљавају слободно разговарају и да се, уколико доживе дискриминацију, обавезно обрате институцијама које се тим проблемом баве, попут Заштитника грађана и Повереника за заштиту равноправности.

-Ромска заједница се, чини ми се, помирила са тим да су дискриминисани и да им је то нормално. Ми смо Роми, и нормално је да су, ако се нешто украде, погледи упрти порема нама. Не, то није у реду. Зато ромска деца треба, пре свега, да разговарају са својим родитељима о томе, а родитељи са учитељицама, наставницима, професорима, то бих прво посаветовао. Други савет састоји се у нечему што ја увек понављам, а то је да је свет леп јер у њему постије разлике и оне чине наш свет бољим. То што сте другачије боје коже или националности то није лоше, то можете да искористите као нешто што је добро и позитивно – подвлачи Милош.

Да би се све пребродило, додаје, особа мора да буде јака и издржљива. И да не одустаје.

-Труд, рад и дисциплина све то могу да надоместе. Већина деце прећути родитељима оно што се деси у учионици, чак ни учитељи не зна све шта се дешава. Слободно разговарајте са свима. Негде и учитељи морају да имају ту сензибилност у раду са ромском заједницом. Сви знамо да када уђемо у једно одељење, Роми су увек у последњој клупи. Хајде да направимо нешто другачије, да их ставимо у прве клупе, па да видимо какав би то резултат донело. Мале ствари су изузетно битне – наводи наш саговорник.

Приступ треба променити у старту, на почетку образовања сваког детета.

-Ако ви ваше дете у вртићком узрасту учите да су Роми ваше комшије, да зједно живимо годинама на овим просторима, да делимо заједничку историју, да имамо заједничке проблеме. То је кључ успеха за интеграцију – сматра Милош.

Одлуку о томе шта ће студирати донео је након ангажмана и волонтерског рада кроз програм Уједињених нација, којим је почео да се бави после завршене средње Економске школе. Тада је, додаје, заволео концепт људских права.

-После тога сам волонтирао у Центру за социјални рад, где се највише ради у делокругу породичног права и то ми је било инспитративно и доста ме је привукло. Конкурисао сам на Правни, уписао и надам се да ћу до краја октобра следеће године и дипломирати – прича Милош и истиче:

-Ја се негде увек водим реченицом да је формално образовање важно, а да неформално образовање, односно, оно што сам човек научи кроз рад и искуство, даје знање. Е, када човек стекне то знање, онда може и да га примени. Доста радим са младима, члан сам Асоцијације млдих волонтера која броји преко 65 младих високообразованих Рома. Млада смо мрежа, а већ смо препознатљиви, спороводили смо различите активности. Једна од њих је и “Форум театар”, који се разликује по томе што публика није само пуки гледалац, већ може да у сваком тренутку уђе на сцену, да решење за проблем и промени сцену. Дакле, интерактван је. До сада смо обрадили два карактеристична проблема: да су Роми лопови, то је сецна која се односи на крађу у аутобусу, а друга се тиче младих из избеличке популације, чији је један од највећих проблма је документација, односно лична документа, попут пасоша. Доста радим и на побољшању положаја Ромске заједнице, активан сам локалу, заједно са координаторком Ђулијетом Сулић. Она је на неки начин моја менторка, она је заслужна за моје образовање, она је некако прва препознала потенцијал и она ме увела у сав тај свет – сведочи Милош Јовановић.

За укључивање Рома и Ромкиња у друштвену заједницу веома је, истиче, важна подршка институција, како би у њих стекли поверење.

-Између институција и ромске заједнице као да постоји један зид, са обе стране, то је највећа прперека. Битно је да Роми буду запослени на неким местима где би били видљиви, да би се та баријера срушла и са једне и са друге стране. Мислим да институције, када запосле неког из ромске заједнице, ко је образован и компетентан за то радон место сама може да сруши те баријере. А и ромско становништво има одмах слободу да лакше дође, приђе и пита неке ствари. Кључ превазилажења јесте да се Роми запошљавају и да их буде више у јавној админсутррацији. Радио сам и у Националном савету Рома, знам да има Рома који су и те како образовани и који могу да се запосле и на местима где се доносе неке важне олдуке, јер ми смо равноправни грађани државе. И то је негде кључ успеха – изиричит је овај будући правник.

И на локалу би подршка локалних институција требало да буде већа, нарочито када је реч о популацији из ромских насеља, која су на одређени начин одвојени, као у гету.

-Генерално они јесу одвојени, они су на маргини некако. Ромско становништво уз подршку локалне власти може доћи до одређених резултата. Да ли кроз неке едикације, да ли је то неко умрежавање, постоје доста различитих примера како можемо да се интегришемо у друштво. Мислим да је то заједнички задатак и ромске заједнице и локалне власти. Доста значи када се оде у насеље, када се разговара са људима. Они су доста повучени, помирили су се тим да су на мргини, да су дискирминисани, што је мени јако тужно. И онда кажу: ми ту не можемо ништа да променимо, идемо даље, сналазимо се како знамо и умемо. Не. Морамо да радимо на инкузији и да се интегришемо и морамо да будемо равноправни – наводи Милош.

У томе је, каже, важна и улога медија.

-Ја сам кроз образовање схватио да кључ успеха јесу и медији. Ако кроз медије пропагирамо равноправност, инклузивност и прихватљиве разлике, аутоматски се становништву шаље другачија слика. Медији и образовање и то су ненкако, по мом мишљењу, два кључа успеха. Медији могу доста ствари да ураде и промене. Да забране. Доста проблема су и донели кад је у питању ромска заједница. На пример, када гледате нешто о Ромима, у уводној шпици је увек прљаво дете и већинско становништво прима информацију да су Роми прљави. Зашто није у уводној шпици неки Ром у оделу, који има кравату, сако. И те како постоје такви Роми. Ту су на пример и вицеви који се причају у јавности. Они имају негативан контекст. Сви се ми некад насмејемо на неки виц, али када се мало удубимо, схватамо да то стварно није смешно. Ромску заједницу, што ми је јако криво, стално стављају у контекст инцеста. Питам се да ли су ти људи икада истражили нешто о ромској заједници, пре него што су испричали тај виц да би им емисија била гледанија. Или вицеви да смо необразовани. И у неким емисијама које су забавног карактера увек постоји једна црта којом се наша популација понизи, да смо инецстини, необразовани. Овде смо да променимо ту слику и те ствари. Ако нас медији другачије прикажу, становништво ће прихватити ту другачију слику – објашњава наш саговорник.

Најчешћа тема међу младима у ромској популацији са којима се Милош дружи и сарађује тренутно је проблем запослења.

-До пре једно пет до десет година доста се потенцирало да смо необрзаовани. Сада долазимо у ситуацију да имамо образован кадар и лекаре и правнкие, и социјлане раднике и ИТ-евце, а да они не могу да се запосле. Поред запошљавања, тема је и дискриминација. Волели бисмо да радимо на оснаживању ромске заједнице, доста чланова Асоцијеције младих волонтера ради као вршњачки едукатори са ромским девојчицама, мајкама, са целом ромском популацијом, ради се на том оснаживању. Али, примарни проблем је запошљавање – каже наш саговорник и додаје:

-Генерално, ми се сви заједно турдимо, и Национални савет и невладине организације, и млади Роми као активисти, који желе промене. Свим силама се трудимо да неке ствари променимо. Воља државе, чини ми се, у последњем временском периоду иде у том правцу, али још доста мора да се ради. Мислим да би добра ствар била увођење афирмативних мера и за радна места, да се путем таквих мера Роми лакше запошљавају. Знам да већинском становништви то доста смета, али то је једини ресурс, једини алат који је препизнатљив и који се короз праксу добро показао. Ефекти тих мера се виде у образовању. После десет година примене имамо стварно и број студената и број средњошколаца који је абнормално порастао. Хајде да то пирменимо и у запошљавању, па да видимо који су резултати.

Заједничким снагама већинског и ромског становништва могуће је променити много, тврди Милош.

-Драги моји суграђани, Смедревци. Вековима смо зејдно на овим просторима, најближи смо, увек и у добру и у злу. Заједно треба да радимо на нашим локалним проблемима, будемо као једно. Ако се заједно умрежимо, глас ће јаче да се чује и резултати ће бити бољи. Прихватите нас у друштву и бићемо као једна целина која може допринети локалној заједници, а и шире, на националном нивоу. Имам добру поруку коју већинско становништво треба да понавља: Роми су привржени својим државама које насељавају, Роми су наше комшије, са њима живимо заједно, а некада су комшије важније од рођака – закључује Милош Јовановић.

Ј.В.

фото: Смедеревске новине

*Пројекат „Живети заједно“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*