МОЖЕМО ЛИ ДА КОРАЧАМО ЗАЈЕДНО?

Законске реформе из 2009-те године, којима је у Србији уведено инклузивно образовање, уз касније измене законског оквира, омогућавају континуиран напредак у укључивању деце из осетљивих друштвених група у образовни систем. Колико далеко се одмакло у том послу тешко је проверити када је реч о деци ромске заједнице, с обзиром на то да ниједна институција не води прецизну евиденцију о броју малишана и ученика ромске националности који похађају вртиће и школе.

Mеђу активностима које предвиђају рад на већем обухвату ромске деце предшколским програмима, Стратегијом Владе Србије за социјално укључивање Рома и Ромкиња од 2016-те до 2025-те године и акционим планом који из ње произилази, предвиђено је и подстицање локалних самоуправа да финансирају различите програме којима се овај циљ може остварити.У некима од градова и општина помаци су видљиви, јер су се већ активирали на реализацији различитих мера за идентификовање ромске деце узраста од 5 и по до 6 и по година, која су стасала за похађање припремног предшколског програма.

Канцеларија Заштитника грађана спровела је, за потребе извештаја 2019-те године, истражвање, којим је, између осталог обухваћена и ова област. У њему се, између осталог наводи да се у разговору са представницима школских управа „стекао утисак да се
број ромске деце у предшколским програмима повећао“, али да, с обзиром на то да су евиденције непрецизне, овакав закључак „треба узети са резервом“.

-У Смедереву се од 2017- те, у сарадњи са Црвеним крстом Смедерево организује превоз за око 120 деце узраста од 3,5 до 5,5 година из насеља Мали Кривак у Малу Крсну и укључује у васпитне групе са децом истог узраста из Радинца, Мале Крсне и Вранова. Такође, спровођене су различите едукативне активности и према подацима који су прикупљени, обухват ромске деце у предшколском образовању повећан је за 60% у
Смедереву – наведено је у поменутом извештају.

У њему се додаје да Школска управа у Пожаревцу, у чијој је надлежности и наш град, редовно прикупља податке и извештаје о спроведеним програмским активностима на већем обухвату деце из осетљивих група и да се прикупљају подаци о броју стасалих предшколаца из ромских насеља преко различитих служби (Црвени Крст, Дом здравља, ромска удружења), да се одлази у ромска насеља ради информисања родитеља и организује превоз до предшколских установа за ромску децу. Током истраживања, додаје се у извештају, утврђено је да већина предшколских установа нема ангажованог педагошког асистента.

Наша локална самоуправа такође не поседује тачну евиденцију деце ромске националности укључене у образовни систем, нити податке о броју деце у предшколској установи. Још мање о томе колико их је ван овог система. Ипак, од почетка примене инклузивног образовања, ситуација у овој области се прилично поправила.

-У насељу Мали Кривак је 2009-те године, када је почео предшколски програм који још увек није био обавезан, али је било предвиђено да дете прође кроз њега да би уписало први разред, постојао ромски вртић за децу ромске националности. Било је васпитачица, али се није радило по истом програму. Чиста сегрегација. То је за мене био прави изазов, јер размишљала сам: кад дете из тог вртића крене у први разред, њему ће први страни језик у школи у ствари да буде српски, јер са овом децом прича ромски. И онда смо се питали због чега је толики број деце у специјалним одељењима, зашто имају лошу образовну структуру. Управо због те сегрегације. Кренуо је први пројекат инклузивног образовања који је подржала и Светска банка, у који су биле укључене 4 основне школе са предшколским програмом, и циљ је био да достигнемо 25 одсто заступљености ромске деце у групама. Дакле, у мешовитим групама, не да буде етнички чиста ромска група. Ја од тада пратим резултате, прошло је 15 година. Те генерације су управо ова деца која завршавају основну школу, нема осипања и оно што је изненадило све, стигли су до стипендија, неки и до факултета – сведочи Ђулијета Сулић, координаторка за ромска питања смедеревске Градске управе.

Објашњава да то за собом вуче и остале позитивне ефекте који утичу на свест ромске заједнице о важности побољшања квалитета живота на који могу да утичу, и ван оквира образовања.

-Ви кад имате такав један објекат у насељу за ромску децу, дете само пређе улицу, вртић је ту на фудбалском терену, а да ли је оно прљаво, или чисто, да ли је мајица изгужвана или не, вама то није битно. Али сада, кад мајка треба да одведе дете из ромског насеља у вртић, нити ће она из тог насеља да изађе било како, нити ће то дете. Доста је у том смислу пробуђена свест код Рома и Ромкиња, објашњава наша саговорница.

Да би се стигло до напретка какав је данас постигнут било је потребно променити начин рада у предшколској установи, али пре свега, увести педагошког асистента, који ће непрестано радити са децом. И још важније, са родитељима.

Слађана Недељковић, васпитач

– Све је започето 2010. године када је Предшколска установа препознала потребу укључивања деце из маргинализованих група у свој програм. Тада сам, као педагошки асистент, ангажована од стране Града Смедерева за рад на том пројекту, и то на оснаживању родитеља, да им укажемо на то колико је важно да деца буду укључена у васпитно-образовни систем. Пројекат се спроводио у објекту “Пчелица” и током шест година Град Смедерево је плаћао превоз за децу како би долазила у вртић и била враћена у своје насеље – каже Слађана Недељковић, васпитач и педагошки асистент.

И сваки пут када се креће у један пионирски посао, први корак обично буде и најтежи:

-Највећи и најважнији посао био је око прикупљања документације за упис деце у вртић, нарочито код деце предшколског узраста, за шта сам имала помоћ Мобилног тима, као и за упис у први разред основне школе. Радили смо много са родитељима да код њих пробудимо свест да не чекају да институције дођу код њих, већ да сами потраже помоћ институција. Организовали смо различите активности и радионице, међу којима и о традицији, чији циљ је био да се укаже на важност поштовања различитости.
Првобитно, циљ је био да образовање, као један од најважнијих сегмената у животу сваког појединца, буде препознато и постављено као приоритет код ромске популације – додаје Слађана Недељковић, васпитач и педагошки асистент.

-Да би се циљ постигао требало је много труда и рада, разговора са родитељима, одлажења у њихова насеља, не само мене, као педагошког асистента, већ и директора Предшколске установе. Успели смо у томе. Да својим радом и сталним разговорима дођемо до тога да родитељи сада сами долазе да упишу своју децу у вртиће, и то се види и на терену – наводи наша саговорница.

У предшколској установи “Наша радост” са активностима на инклузији деце из маргинализованих група није се стало. Тренутно актуелан је пројекат “Корачајмо заједно” чији циљ је унапређење доступности предшколских услуга за децу из свих осетљивих друштвених група, обезбеђивање подршке породицама за развој родитељских компетенција и препознавање значаја стимулације раног развоја деце кроз игру и учење.

Биљана Гвозденовић, дефектолог, стручни сарадник у ПУ „Наша радост“

-Сам назив Пројекта говори о томе да је нама циљ да сви заједно корачамо, прво кроз васпитно- образовни процес Предшколске установе, а касније и кроз образовни процес када деца оду у школе. Сви смо закорачили заједно, сва деца су прихваћена и испуњени су многи циљеви који су раније били незамисливи. Овај Пројекат се, на срећу, наставља и одвија се уз подршку Града Смедерева, Министарства просвете и Светске банке, што је изузетно важно за нас. Јер, много је деце која имају потребу да “корачају заједно”, али и родитеља чија деца имају сметње у развоју, а којима је потребна подршка. Кроз радионице које смо осмислили их оснажујемо да крену даље и прихвате проблеме са којима се њихова деца суочавају. Сматрамо да је то изузетно потребно и трудићемо се да у програм и радионице буду укључена и друга деца, као што су она из социјално угрожених породица или породица са само једним родитељем, односно старатељем – појашњава Биљана Гвозденовић, дефектолог, стручни сарадник у ПУ “Наша радост” и координатор Пројекта “Корачајмо заједно”.

-Поменути пројекат намењен је родитељима деце из маргинализованих група, који су већ другу годину за редом укључени у различите радионице. Циљ је да се, кроз аспекте развоја, помогне родитељима чија деца не похађају вртић. На радионицама разговарамо, гледамо различите филмове и други материјал, како бисмо их анимирали и указали им на предност инклузије у васпитно-образовни систем – каже Слађана Недељковић, васпитач и педагошки асистент.

Према Националном извештају о инклузивном образовању УНИЦЕФ-а у Србији, за период од 2019-те до 2021-ве године, програме предшколског васпитања и образовања, посебно оне који нису обавезни, и даље карактерише низак ниво укључености деце из осетљивих друштвених група. Подаци MICS студије из 2019. године, на који се Извештај позива, показују да само 7% ромске деце која живе у подстандардним насељима узраста 3 до 5 година похађа неки од предшколских програма, у односу на 61% деце из опште популације. Ипак, показује поменути извештај, бележи се значајан тренд повећања обухвата деце ромске националности обавезним припремним предшколским програмом за 20%, па тако обaвeзни припремни предшколски програм пoхaђa 76% дeцe кoja живe у подстандардним нaсeљимa (52% дечака,48% девојчица), у oднoсу нa 97% дeцe из oпштe пoпулaциje.

 

_

У локалном акционом плану за укључивање Рома и Ромкиња који је град Смедерево усвојио крајем прошле, за наредни трогодишњи период, уочене су и наведене одређен слабости када је реч о раном образовању ромске деце. Као добра ствар истакнуто је то што град има развијену мрежу предшколских установа, али се и констатује да упркос томе, у њима нема довољно капацитета за све малишане, па самим тим ни за ромску децу. Један од проблема је и њихова удаљеност од појединих ромских насеља.
Упркос континуираном раду са родитељима у претходном пеироду, они углавном не препознају значај образовања, наводи се у анализи. Ни у Смедереву, као ни у осталим локалним самоуправама, нема добре базе података за вођење евиденције о броју ромске деце која похађају вртиће. Као једна од главних претњи даљем напректу у овој области, између осталих, наводи се и низак животни стандард ромске популације.

Зато је повећање укључености деце и младих ромске националности на свим нивоима образовања један од посебних циљева усвојеног трогодишњег плана. Њиме је предвиђено обезбеђивање подршке и помоћи родитељима у процесу уписа деце у програме предшколског васпитања и образовања, што ће се као редовна активност финансирати из буџета града уз подршку формираног Мобилног тима и организација цивилног друштва. Предвиђене су и едукативне радионице за ромске родитеље о значају васпитања и образовања деце у раном узрасту и обезбеђивању континуитета у образовању, за шта би из буџета, за наредне три године, требало да буде обезбеђено укупно 75.000 динара.

Остаје, међутим, нејасно на који ће начин бити оцењена реализација плана у овом делу активности, с обзиром на то да ће, због недостатка податка о броју малишана из ромске популације која сада похађају вртић, на крају предвиђеног периода бити немогуће утврдити колико их је више обухваћено предшколским системом и да ли је и колики напредак постигнут у овој области.

 

И.С. – Ј.В.

фото: Смедеревске новине

*Пројекат „Живети заједно“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*

 

Comments are closed.