МАЛИ КРИВАК: КЉУЧНИ ПРОБЛЕМ ИНФРАСТРУКТУРА, СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ У ПЛАНУ ИЗГРАДЊА ВОДОВОДНЕ МРЕЖЕ

Према још увек актуелним подацима старог пописа у Смедереву је евидентирано 28 етничких група, а најбројнија је заједница Рома са 2.369 припадника, што је више од 60 одсто несрпске популације. Ромска удружења указују да на територији града живи најмање 7.500 Рома, док су раније локалне Стратегије социјалне заштите показивале да је тај број још и већи. База података припадника ромске популације не постоји.

У односу на званичне бројеве пописа из 2011-те године забележен је пораст броја Рома због природног прираштаја који је двоструко већи него код осталог становништва, а и миграције доприносе повећању њиховог броја, нарочито због исељавања са Косова и Метохије, наведено је у Локалном акционом плану за укључивање Рома и Ромкиња за наредне три године. Као и у другим локалним самоуправама у Србији, и у Смедереву ромска национална мањина представља хетерогену групу у оквиру које се може издвојити различити број подгрупа. Највећи део Рома живи у насељима Мали Кривак, Убилци, Папазовац, Царина, али и у сеоским подручјима у Вранову, Осипаоници, Лугавчини, Михајловцу и Сараорцима. Насеље Мали Кривак једно је од највећих ромских насеља у Србији и броји око 500 домова. Проблем је што, попут оних у осталим градовима и општинама, није легализовано, због чега је и инфраструктурно неуређено. Осим тога, на неки начин, насеље је и физички издвојено од града, јер се, иако је недалеко од центра, налази на самом ободу.

-Имам 70 година, живим овде 64 године. Проблема је одувек било. Толико је председника овде прошло, обећања увек било, али најмање је овде уложено. Највећи проблем су моментално асфалт и водоводна мрежа треба да се уради. Овде је водоводна мрежа нелегална, имамо по милион динара да платимо, а то је све паушално, ко ће то и кад ће да исплати – каже Бајрам Круези становник насеља Мали Кривак.

-Рођен сам 1978. године у овом насељу, ту и живим. Услове можете сами да видите, лоши су, нико нас не пита ништа. И те донације које добијамо, не преусмере се за нас. Добили смо донацију да се ураде вода и асфалт, ништа нису урадили. Урадили су један део канализације. У доњем делу Аласке, у пола улице канализација не ради. Пукла је цев, већ два месеца на сред улице, звали смо водовод, они неће да дођу. Насеље је препуштено само себи. Кад су кише имамо проблем, требају нам чизме да бисмо изашли до града. Деца кад иду у школу испрљају се. Коме год смо се обраћали у локалној самоуправи – сви ће да реше, али нико не решава, нема никаквог помака. Нико нас не обилази, једино кад треба гласови, тад нас обилазе – Микица Ђуричић мештанин насеља.

-Зар нисмо заслужили за толико година да нам то ураде, јер ово је центар Смедерева, овде има 500 кућа. Кажу да ће да руше ово, овде има толико добрих кућа, како ће да руше. Ето добили смо канализацију, сад још да добијемо тај пут и нову водоводну мрежу, и кажу да ћемо самим тим да будемо легализовани. Дошао је нови градоначелник, надам се да ће да нам учини то, да нам среди ово, да и наша деца живе као сва остала деца – додаје Бајрам Круези.

Проблем легализације насеља је комплексан, пре свега због имовинско-правних односа, наводи Ђулије Сулић, координаторка за ромска питања Градске управе Смедерево.

-Погрешно се каже да је ово насеље у старом кориту реке Језаве. Није оно, већ Желвоз на том месту. Власник земљишта на којем су стамбене јединцие у Малом Криваку је држава, то је државно земљиште дато на коришћење Србијаводама у време када је Језава текла где је сад Желвоз, јер тад је било потребе за тим. Сада, осим оног ободоног канала, нигде око насеља не видим реку, тамо около нигде нема воде, зато би то земљиште требало да се врати граду. То би могло да се уради кроз лекс специјалис, путем измена закона о легализацији. Стамбени фонд је добар, није то насеље као пре 15 година, кад сам кренула да радим. Има и стамбених јединица које испуњавају услове за легализацију, јер су власници кућа и власници земљишта – каже Ђулијета Сулић.

Наводи да је новим Локалним акционим планом за укључивање Рома и Ромкиња предвиђено решавање овог проблема. То подразумева и израду плана детаљне регулације насеља.

-Ми морамо да признамо да проблем постоји да бисмо кренули да га решавамо, не можемо да затварамо очи. Јер ако је насеље “дивље”, људи нису дивљи ни мало у њему. Можда је требало на време да реагујемо, као и свуда, кад крене градња без дозволе да се објекат руши, можда не бисмо дошли до овог проблема, али ако је већ тако, онда да урадимо оно што је својевремено и била препорука тадашње министарке за инфратрутктуру Зоране Михајловић, а то је да се не планира дислокација већих ромских насеља, него да се ради на побољшању услова живота у њима до нивоа суседства. Ако ви сви у суседству имате канализацију, електромрежу, и све то, зашто не би имали и они. Радимо на решавању тог пробелма. Корак по корак. У план смо као радна група ставили ту меру, колико ћемо да је остваримо видећемо – наводи наша саговорница.

Решавање овог проблема делимично је започето реализацијом једног већег инфраструктурног пројекта – изградњом канализационе мреже у дужини од 3,2 километра. У склопу истог пројекта урађена је и вакуумска пумпа одвођење отпадних вода, због чега више нема поплава у криваку. Пројекат је финансиран средствима из ИПА фондова у износу од миллион евра, а са нешто више од 198 хиљада евра је учествовала локална самоуправа.

-Град Смедерево је препознат као један од 20 градова који могу да конкуришу за средства која је определио Савет Европе. Конференција је била организоавана у нашем граду и тада је било опредељено укупно 4,8 милиона евра за инфраструктурно опремање ромских махала у Србији. Наш пројекат је похваљен, добио је оцену пет и Смедерево је тада добило милион евра за изградњу канализације, а урађена је и вакуумска пумпа. Тиме показујемо да Роми у том насељу нису дискриминисани и да желимо да имају боље услове за живот – каже Дејан Стојковић, председник Савеза ромских невладиних организација “Смедеревски форум”.

Да би све профункционисало мора да се уради и водоводна мрежа. Постојећа је нелегална, настала непланским прикључивањем објеката на две јавне чесме које су ту својевремено функционисале. Од следеће године могло би се кренути у реализацију ове важне инфраструктурне инвестиције.

-Пошто смо успешно завршили изградњу канализације, Савет Европе је тражио додатну иницијативу, односно шта још треба да се уради у Малом Криваку. Сви смо дошли до закључка да треба да се ради нова водоводна мрежа, тако да је “Ромахаус” урадио пројектну документацију за то, град је има, и можемо да конкуришемо поново за средства. Боже здравље идуће године, моћи ћемо да почнемо да радимо нов водовод, чију ће изградњу са 500 хиљада евра финансирати Европска унија – најављује Стојковић и додаје:

-Имаћемо проблема док не завршимо све инфраструктурне радове. Деца треба да оду у школу, да не газе блато, да услови за живот буду бољи. Спровођењем оваквих пројеката показујемо да желимо да елиминишемо гетоизацију, тај гето ромске махале. То није махала, то је град Смедерево. И у селима имамо одвојеност припадника ромске заједнице. Мислим да ће инфраструктурни пројекти на којима радимо допринети изласку из гета.

Тек након изградње нове водоводне мреже може се приступити уређењеу путне инфраструктуре у насељу, која је горући проблем житеља овог дела Смедерева. Кажу, када је киша не ваља јер ствара блато, кад је сунчано и суво огромна је прашина. Ситуација се ипак побољшава, а на то је, каже Ђулијета Сулић, координаторка за ромска питања, доста утицао рад надлежних, али и, хтели ми то да признамо или не, чињеница да је у једном тренутку велики број мештана овог насеља било у иностранству.

-Ја то зовем одлазак у “туристички азил”. У једном тренутку две трећине насеља било је у страним земљама. Оду тамо, буду пет-шест месеци, врате се, уложе овде средства да направе кућу. Видели су и како се тамо живи, окружење је утицало на њих – објашњава она.

Осим што се суочавају са инфраструктурним проблемима, неретеко се дешава да им нису доступне здравствене и социјалне услуге.

-Имам здравствену књижицу, али шта ћеми, кад све плаћам. Само преглед не плаћам. Кад треба да идем до лекара немам пара да платим такси, па идем пешака, пешака за лекове, па не могу да се вратим кући због ноге. Имам пензију 11 хиљада, шта је то. Нема да се живи, видите и сами која је скупоћа – јада се 75-огодишња мештанка Малог Кривака.

-Радио сам једно време у железари као треће лице и тада сам био пријављен, тако да ја и цела моја породица имамо здравствене књижице, са те стране немамо проблема. Али тешко је. Тренутно сам без посла. Радио сам 20 година у “Комуналцу” и да вам кажем искрено, био сам преко као азилант, сви смо били једно четири године, па смо се вратили и изгубио сам посао. После сам радио у једној месари, иако нисам знао тај посао, али, сила Бога не моли. Сада син и ја радимо сезонске послове. Воду имамо, и струју, иако је слаба, преко дана и може нешто да се уради, али увече не. Ја имам 49 година и рођен сам овде, отац ми је рођен у Смедереву, немамо где да идемо – каже Шабан Хашкаи из насеља Мали Кривак.

И на овом плану много је урађено, тврде надлежни, а први корак био је обезбеђивање личних докумената.

-Кад сам почела да радим проблема је било гро. Ми смо имали лица која у жиоту нису имала личну карту, нису били уписани у матичну књигу рођених, то у Смедереву више није случај. Организовали смо кампању упис, захваљујући “Праксису”, ми сад без личне карте немамо ниједно лице, они су то финансирали. Здравствене књижице имају обавезно, радила се и кампања да имају свог изабраног лекара. Да бисте тражили нека права морате да испуните оне основне обавезе, јер ви кад се појавите негде без личне карте, ви сте невидљиви. Систем вас не перпознаје ни као корисника неке социјалне услуге – објашњава Ђулијета Сулић, која је често ангажована и на активностима које су ван описа њеног посла, која истиче да је најбитније да се пробуди свест код људи и да им се да воља да се укључе у систем и друштвене токове.

-Ја указујем стално на то – немојте вечито да се позивате на то која су ваша права. Паралелно идемо, која су наша права, али и које су наше обавезе, кад то будемо изједначили, права и обавезе, и те како ћемо напредовати – изричита је наша саговорница.

Каже и да се повећао број Ромкиња које одлазе на превентивне прегледе, нарочито у млађој популацији, док су старије жене и даље неповерљиве, што је случај и са већинском популацијом. О могућностима које им систем нуди често не знају довољно.

-Кад кажете социјлане услуге, свима нама у глави је социјална помоћ, а не подрузумева само то. То је широк спектар, многи испуњавају услове за неке друге социјалне услуге, али људи не знају да то постоји, не само Роми, него уопште заједница. Зато ћемо штампати бршуре у којима ће јасно да буде дефинсиано шта су то социјалне услуге и како до њих доћи – каже кординаторка за ромска питања.

Додаје да је на решавању свакодневних проблема из различитих области на терену ангажован мобилни тим за инклузију Рома. Он укључује представнике Центра за социјално, Националне службе за запошљавање и бивша здравствена медијаторка.

-Море је проблема, никад нисте решили све. Али захваљујући политичкој вољи, државе на првом месту, јер од ње све креће, али и на локалу, изменама бројних законских аката, доста ствари је урађено. Једна од њих је и повратак у школе ученика која су кроз реадмисију враћена у нашу земљу и то је добра ствар – наводи Ђулијета Сулић.

Декада Рома био је период изградње темеља за активности које треба да утичу на побољшање положаја Рома и Ромкиња и њихову интеграцију у друштвену заједницу. Ипак, наши саговорници истичу да је вероватно могло више и боље.

-План је био да се у тих десет година бавимо животом ромске заједнице. Србија је томе дала на значају, јер је отворена земља, која воли све припаднике свих националних мањина, не само Роме. Сада, колико смо током Декаде Рома успели да кроз одређне пројекте повучемо средства која ће бити видљива у буџету Србије и да их искористимо, мислим да је могло више и боље. Ми у Смедереву смо, невезано за Декаду Рома, успели да, заједно са локалном самоуправом, у сарадњи са координаторком за ромска питања Ђулијетом Сулић, урадимо врло квалитетне пројекте. Стижу и млађе генерације и надам се да ћемо наставити да решавамо проблеме наше заједнице – каже Дејан стојковић.

Смернице за даље кораке даје Локални акциони план за укључивање Рома и Ромкиња који је усвојен за период од 2022-ге до 2024-те године. Шта све он подразумева и на који начин ће бити реализован, о томе ће бити речи у једном од наредних текстова овог серијала.

Ј.В.

фото: Смедеревске новине

*Пројекат „Живети заједно“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*