ОДРЖАН ПАРТНЕРСКИ ФОРУМ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА РАЗВОЈА ГРАДА

Организацијом Партнерског форума локална самоуправа у Смедереву званично је приступила изради Плана развоја града од 2022. до 2029.године. У Скупштинској сали тим поводом окупили су се чланови Координационог тима, представници градских установа, организација и приватних компанија, као и заинтересовани грађани који желе да дају свој допринос у изради овог документа.

-Граду Смедереву је свакако потребна ваша помоћ, да бисмо сви заједно обликовали будућност нашег града и учествовали у креирању како ће нашег града изгледати до 2029. године. Уверен сам да је свима вама изазов да учествујете у изради овог плана, и сигуран сам да ћемо сви заједно доћи до пана који ће бити добар и развојни за град Смедерево, да наш град изгледа онако како ми желимо, односно онако како ви желите и како наши суграђани желе. Реализацију овог пројекта видим као прилику за унапређење нашег капацитета и као одличну прилику да чујемо шта је то што сви ми који живимо у овом граду желимо за наш град и ослушнемо шта наши суграђани желе – рекао је градоначелник Јован Беч, који је уз захвалност свима који су присутни, изразио  наду да ће сви активно учесвовати у изради овог документа.

После овог скупа уследиће формирање неколико радних група на основу одређених приоритета по областима: урбанизам и саобраћајно–комунална инфраструктура, економски развој, развој туризма, друштвени развој и заштита животне средине.

-На првом пратнерском форуму представљамо шта је то што смо урадили до сада. Приступили смо изрдаи одлуком одборника на 9-ој седници Скупштине града. НАЛЕД је расписао јавни позив за учешће у пројекту подршке, пријавили смо се, одобрена нам је пријава и добили смо техничку подршку, јер процес није једноставан и врло је изазован. План развоја је дугорочан документ за неки одређени временски период. Садржи преглед и анализу постојећег стања, визију односно жељено стање, приоритетне циљеве развоја, као и преглед и кратак опис одговарајућих мера које се даље разрађују средњерочним планом и другим документима јавних политика, то значи да ћемо на истоветан начин даље да радимо. Сам процес израде се састоји од неколико фаза, а оно што је најбитније јесу консултације. Оне укључују све заинтересоване стране и циљне групе, ми смо вас препознали као циљне групе, због чега сте данас овде са нама. Консултације су ту да заједнички начин дођемо до што бољих решења током планирања и на тај начин олакшамо његово спровођење. Укључују се буквално сви – од грађана, привредних субјеката, организација цивилног друштва, научно-истраживачке институције, струковне и било које друге организације, као и представници органа државне управе и локалне власти. Консултације служе да бисмо прикупили податке и ставове у вези са проблемом који желимо да решимо или променом коју желимо да достигнемо, као и да се то све одвија на транспарентан начин и сви будемо упознати са тим. Консутације се спроводе континуирано током целог процеса израде плана развоја, доприносе јаснијој дефинициј проблема, бољем сагледавању могућих опција, смањењу ризика од појаве неких непредвиђених негативних последица које могу да настану током спровођења и бољој сарадњи свих нас који учествујемо у овом процесу. један од инструмената консултација јесте и партнерски форум – рекла је заменик координатора Славица Миловановић Павловић.

Додала је да се од партенрског форума очекује саветодавни рад на изради документа до његовог нацрта, који ће као нацрт ићи на јавну расправу. Већ на иницијалном састанку било је и првих предлога заинтересованих страна. 

-Ово је добра прилика да се подсетимо да је 2030-те године, што се готово поклапа са овим планом, шест стотина година од изградње смедеревске Тврђаве. То је јубилеј који би било добро да не обележимо само неким пригорним манифестацијама и ламентирањем над оним што нисмо урадили, већ да све учинимо да до тада, на основу овог плана, можемо да се похвалимо да смо Тврђаву довели до оног стања које она заслужује и које ће и нас као њене баштинике учинити достојним наших предака који су је саградили. То не треба да буде жеља само једне институције, већ нешто са чиме бисмо могли да наступимо као једном тачком спајања око које ћемо се окупити – рекао је археолог Дејан Радовановић, вршилац дужности директора Регионалног Завода за заштиту споменика културе.

-Послујемо у индистријској зони већ шест година и запошљавамо око 300 радника. Хтели бисмо да предложимо четири ствари: прво гасификација коплетне индустријске зоне, анализациона мрежа, под три је развој саобрачајне инфраструктуре са тротоарима за пешаке и под четири аутобуске линије, кружне, кад је шпиц – рекао је Душан Свилар из компаније Кајзен.

-Тренутно предшколску установу похађа око 3.000 деце у 148 васпитних група у 11 објеката, али су и даље проблем листе чекања. Надамо се да ће нови објекти бити отворени, као што је најављено, како је рекао градоначелник. Нове основе прогарама се реализују од 2019-те године, то су „Године узлета“ и сходно томе потребно је извршити адаптацију и израдњу нових и надамо се да ће у наредном периоду и то бити решено да би обухват деце који похађају вртић био већи. Надамо се да ће сарадња са локалном самоуправом бити добра, као и до сада – рекла је дефектолог Биљана Гвозденовић из предшколске установе „Наша радост“.

-Грдаски савез социјално-хуманитарних организација има 22 чланице. Тема на коју треба обратити пажњу је приступачност за особе са инвалидитетом, што је основни предуслов да би се особе са инвалидитетом укључиле у све токове нашег друштва и уживале све благодети као сви остали грађани, да буду потпуно укључене. Од 2000-те смо радили одрђене пројекте и тражили донаторе и спонзоре и урадили смо у Смедереву неколико пројеката, а један од њих је и рампа за приступ овој згради. Кроз те пројекте смо донели у овај град негде око 50-60 хиљада евра, са основном намером да покушамо да имплементирамо позитивну законску регулативу која постоји на ивоу државе и израдимо планска акта кроз које ће све те обавезе преузети локална самоуправа – да све што се прави и ради у овом граду буде приступачно за особе са инвалидитетом. Смедерево је приступачно, према проценама око 20 одсто, имамо још 80 одсто посла који терба урадити. Организације нису у могућности то ураде саме и предлажем да се то уврсти кроз ова планска акта и да се то уради – рекао је Душко Савић у име градског Савеза социјално-хуманитарних организација.

-Сада следи анализа постојећег стања у областима, то подразумева прикупљање података од свих релевантних институција и организација, али и од грађана појединачно, на основу којих ћемо сагледати где то имамо проблем и да их предложимо за решавање – рекла је Здравка Ковачевић Васић, начелница Одељења за привреду и јавне набавке.

Основне и све остале битне инфромације које се тичу процеса израде Плана развоја града, као и анкета које ће уследити у наредном периоду биће могуће пронаћи на званичној интернет страници Града Смедерева, где постоји банер „Пан развоја“. Сви могу да на тај начин упућују своје предлоге и сугестије, како је најављено, комуникација ће се обављати путем следећих мејлова радне групе за координацију процеса израде Плана развоја Смедерева: ler.gusd@gmail.com, slavica.milovanovic@smederevo.org.rs и darko.radojkovic@smederevo.org.rs, као и путем телефона 026/4631-114.

Израда Плана развоја града се релазизује у оквиру Пројекта „Подршка реформи јавне управе у процесу приступања Европској унији“, који спроводе ГИЗ (немачка организација за међународну сарадњу), НАЛЕД (Национална асоцијација за локлни економски развој и БЦРР (Балкански Центра за регулаторну реформу), у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике.

Ј.В.

фото: насловна град Смедерево, остало Телевизија Смедерево