ПОЧИЊЕ ПОПИС СТАНОВНИШТВА, ДОМАЋИНСТАВА И СТАНОВА 2022
Попис становништва, домаћинстава и станова 2022 почиње у суботу, 1. октобра. Попис организује и спроводи Републички завод за статистику, који се месецима припрема за обављање овог посла.
-То је најкомплексније, најзахетвније, најсврсисходније, самим тим и најскупње истраживање које Републички завод за статистику ради на сваких десет година. Ово је државни посао, државни пројекат од интереса за целу земљу, јер су подаци који се добију на овај начин важни како бисмо имали реално стање ствари на терену. Да би доносиоци одлука могли да, у складу са тим подацима, нешто промене на боље, морамо да знамо колико нас има, каквог смо статуса, која је полна структура становништва, колико је људи прошло школски систем, ког смо степена образовања, ко ради, ко може да се запосли, дакле, све ствари које чине живот реалним. Затим, каква је опремљеност станова, да ли су станови новијег датума, да ли имају све инсталације, како се греју, све су то ствари које се прате кроз попис, који даје реалну слику пресека стања у којем се ми сада налазимо – објашњава Драган Спасојевић, начелник подручног Одељења Републичког завода за статистику у Смедереву.
Додаје да је држава Србија је у обавези, као потписник одређених докумената, да се држи плана и програма који је усклађен са методологијом Еуростата, и са другим државама у окружењу, како бисмо били и међународно упоредиви. Устав нас обавезује да пописивачима тачно предочимо потребне податке, али и штити у односу на поједина питања из упитника.
-У односу на 2011- ту годину повећан је број обележја, има их 6 или 7 више, све остало је исто, а једина новина је употреба лаптопова. Постоје три питања на која грађани нису обавезни да одговоре, а то су питања о националној припадности, матерњем језику и вероисповести, јер их Устав штити и то може да остане непопуњено – истиче Спасојевић
На терен већ у суботу око 9 сати излази око 15.000 пописивача, има око 2.400 оштинских инструктора, око 260 координатора, 25 регионалних координатора и менаџмент у Београду који спроводи попис. У Смедереву ће за тај посао бити ангажовано 218 пописивача, од којих сваки има свој пописни круг – једну или више улица, једно или више насеља, и сваки од њих до краја октобра, у зависности од разуђености терена, ће обићи око 250 домаћинстава, односно око 700 лица. Сви кандидати су прошли квалитетну обуку, сваладали су методолошко упутство, и они су претходних дана већ обилазили терен који им је додељен како би се са њим упознали.
-Попис се спроводи методом интервјуа. Пописивач долази у домаћинство и идеална ситуација је ако може да добије податке од сваког члана домаћинства понаособ, али је то тешко изводљиво на терену. Зато је најбоље ако нађе, како ми то кажемо, носиоца домаћинства, односно лице које најбоље познаје ситуацију у том домаћинству и које даје податке. Ти подаци се уносе у лаптоп. Пописују се сва присутна лица, као и сва лица која су привремено одсутна, попут студената, неког ко ради у неком другом граду, или је у иностранству и дуже одсутан, а укућани знају податке о њему. Ми нисмо установа која нешто тражи на силу, нема захтева за легитимисањем, изношењем личних карата, али је сугерисано да старија лица, уколико не могу да запамте матични број, припреме личну карту како би смо убрзали процедуру – објашњава наш саговорник.
Пописивачи се пропознају по легитимацији, коју грађани могу да траже на увид, могу да упишу и број са легитимације како би знали ко је у њиховом стану или домаћинству обављао попис. У пробном попису је цео поступак и задржавање у појединачном домаћинству трајало између 30 и 40 минута.
-Они су обучени су да се културно понашају, да буду сервис и помогну. Користим ову прилику да позовем грађане да буду предусретљиви, јер ће такви бити и пописивачи. Организоваћемо и дежурства, постоји већ и кол центар Завода за стстистику, али и пописне комисије, како би суграђани могли да пријаве евентуалне проблеме, и то ће бити адекватно решено. Надам се да таквих случајева неће бити, а ако их буде, да ће бити спорадични – каже Спасојевић.
Истиче да не постоји могућност злоупотребе података прикупљених пописом.
-Изричито понављам, искључена је могућност употребе појединачних података за било шта ван статистичког система – подвлачи Спасојевић.
Неодазивање попису сноси и одређене консеквенце, а новчане казне иду и до 50.000 динара. Уколико пописивач не затекне никог код куће, дужан је да остави писмено обавештење и контакт, како би са укућанима који нису били ту договорио накнадни термин до 31. октобра у којем ће попис бити обављен.
Први, прелиминарни резултати пописа, очекују се до 30. новембра.
-У новембру ће бити постпописна контрола, када ће се на узорку од око 10 одсто радити поново пописивање, упоредити подаци по одређеном шаблону, и већ до краја новембра би требало да изађу прелиминарни резултати, а у наредних годину и по дана биће кроз 20-ак публикација објављивани подаци пописа – наводи наш саговорник.
Финансијска средства за спровођење Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године заједнички су обезбедиле Република Србија и Европска унија. Подсећамо, попис је требало да буде обављен прошле године, али је одлуком Народне Скупштине Републике Србије, због ситуације са ковид пандемијом, одложен за октобар ове године.
Ј.В.
фото: Смедеревске новине
Comments are closed.