НОВА ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ: УРЕВНОТЕЖЕН ПРИКАЗ КРАЉИЦЕ ДРАГЕ

У смедеревском Музеју публици је представљена нова изложба „Наша суграђанка Краљица Драга: озмеђи славе и анатеме“ коју је приредио Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, места рођења последње српске краљице династије Обреновића. Циљ је, како су на отварању истакли приређивачи и домаћини, да се Драга Луњевица, у народу познатија као Драга Машин, публици представи кроз историјске чињенице и архивску грађу, да се осветле њена личност и улога од рођења, до трагичне смрти, кроз најважније моменте из њеног живота презентоване овом изложбеном поставком.

-Једна од најконтраверзнијих личности новије српске историје свакако је краљица Драга Оберновић. Мисим да и они који површно познају или мисле да познају живот краљице Драге знају зашто се ова изложба зове од славе до анатеме. Она је вољена и слављена за време живота, после мајског преврата 1903. године то је отишло у једну другу крајност. Ми смо као постојбина Обреновића, кроз ову изложбу, хронолошки показали њено порекло и њен живот. Њен деда, Никола Милићевић Луњевица је финансијер оба српска устанка, њен деда по мајци је био градоначелник Чачка, то је један од већих градова данашње, а поговоту деветнаестовековне Србије. Њен отац био је управник Београдске и Шабачке нахије. Она је стекла. чак и за данашње време, завидно образовање – каже Алаксандар Марушић, директор Музеја рудничко таковског краја из Горњег Милановца и коаутор изложбе.

Наводи да је, вољом свог оца, Драга рано ступила у брак, а после неколико година остала удовица, и зарађивала тако што је преводила и објављивала књиге. Почетком девете деценије 19. века постала дворска дама краљице Наталије. То је увело у „високо друштво“ и убрзо након тога родила се љубав између ње и краља Александра. Све остало је, каже, историја.

-Оно што смо желели да покжемо је да је она била жена од крви и меса, као и сви ми, и да је сигурно имала и погрешне потезе и кораке, али, не можемо да оспоримо њено образовање, њену жељу да се, пошто је била Шумадинка, успостави култ краљице српкиње, да се и Стари двор уреди према старом Шумадијском стилу, да се пости средом и петком, а не само великим празницима, да се путује међу народ, да је била месеца многих уметника, попут Бранислава Нушића, Јове Јовановића Змаја, да је знала стране језике, да је писала и преводила. Све то наводи да ми, ипак, морамо имати један уравнотежен став према њеној личности. Она је страдала са свега 37 година, а нико, па чак и најогорченији противници, не могу да кажу да је она учинила некакав злочин, да је наредила неко политичко убиство… Чак, је у последњих годину дана владавине она политички била елиминисана од стране самог краља Александра – истиче Марушић.

Посебан сегмент изложбе говори о Таковском дворцу, а издвојена је и целина о обиласку Србије 1901. године. Посетиоци ће бити у прилици да се упзнају са њеним животом на двору, да виде које је парфеме користила, које књиге је читала, ту је део накита који је наша чувена глумица Љиљана Благојевић носила у свима познатој серији „Крај династије Обреновић“. Ту је неколико репрезентативних портрета, од којих је један настао управо у Смедереву, а као најинтригантнији предмет изложен је и део завесе из спаваће собе краљице Драге и краља Александра, којом су након трагедије њих двоје били замотани и бачени са прозора.

Изложба је, осим у Горњем Милановцу, представљена у још неколико градова, али ни са једним од њих краљица Драга нема спону коју има са Смедеревом. Ту везу краљевске породице најбоље расветљава музејска саветница Музеја у Смедереву, др Снежана Цветковић, која је врсни познавалац овог дела наше историје.

-Краљица Драга је последње године живота све летње одморе са својим супругом проводила у летњем двору у Смедереву. Међу првим догађајима издвојила бих поновљен чин венчања у Саборној цркви Светог Ђорђа, седам дана после венчања у Саборној цркви у Београду. Одевени на идентичан начин они су се подвргли обреду разрешења венаца, који означава прелазак из малденачког у супружнички период. Реч је о једном помало заборављеном и запостављеном народном обичају. Тиме су желели да покажу колико је за српски народ драгоцено што је на престолу Србије краљица српског порекла, која негује српске обичаје и традиционалну културу – наводи др Снежана Цветковић.

Додаје да је летњи двор Обреновића у Смедереву у то време био и центар културног живота, пошто је краљевски пар окупљао књижевнике и уметнике.

-Тако је на позив краљице Драге у Смедерево дошао и дубровачки сликар Влахо Буковац, и владарски пар портретисао у парку, и то су били први владарски протрети настали на отвроеном простору – додаје наша саговорница.

Такође, у Смедереву је гостовало и Народно позориште, били су гости и Бранислав Нушић, Стеван Сремац, Симо Матавуљ и Јанко веселиновић. Било је и посета иностраних званичника.
-На краљев и краљичин брак најблагонаклоније гледао је турски султан Абдул Хамид, па је у Смедерево, након венчања, дошло његово изасланство, и краљици Драги су уручили брилијантски орден „шефкат“ – објашњава Цветковић.

Наводи и да је краљица Драга волела Смедерево, из летњег двора, истиче, обнародована је вест о њеној трудноћи, а касније је, каже, ово идилично окружење ублажило њену тугу због изгубљеног материнства.

Још једна веза Смедерева и краљице Драге веома је значајна, а то је чињеница да је на њеној рехабилитацији највише радио наш суграђанина Милан Јовановић Стојмировић.

Изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“ биће отворена до 14. септембра, а улаз је слободан.

Ј.В.

фото: Смедеревске новине

 

Comments are closed.