СПОМЕНИК ОСНИВАЧУ ГРАДА – НОВИ СИМБОЛ СМЕДЕРЕВА

У смедеревском Центру за културу одржана је јавна трибина посвећена избору идејног вајарског решења за споменик оснивачу Смедерева – деспоту Ђурђу Бранковићу, на којој су говорили чланови жирија и присуствовала већина аутора, учесника на позивном конкурсу. Како је наш портал раније пренео, најбољим је проглашен рад вајара Здравка Јоксимовића, за кога је, како сам каже, ово била велика одговорност.

-Било ми је задовољство да учествујем на конкурсу на коме је све урађено онако како су се правили конкурси пре 20-30 година. Мислим да је то у исто време била и велика одговорност. Доста је дуго трајала ова моја авантура како доћи до Ђурђа и како га приказати. Осим податка да се он налази на Есфигменској повељи која је била наше полазиште, све остало смо морали да налазимо у неким другим публикацијама. Између осталог, Момчило Спремић је одрадио велику ствар написавши књигу о њему и његовом времену и то ми је јако значило и заправо определило да га радим као дипломату првенствено, да има неко своје господство, да има неку духовну вертикалу, а да није ратник. То време захтевало је знатно више умећа другог типа, не само ратничког. Цео његов живот био је посвећен томе да одржи то што је тада била српска држава, на жалост, он је последњи српски средњовековни владар, знамо шта се после тога десило, али је невероватно са колико умештности је он владао – казао је Здравко Јоксимовић, аутор изабраног идејног решења.

За обликовање лика деспота Ђурђа Бранковића, чији изглед је приказан у само једном историјском документу – Есфигменској повељи из 1429. године, где је са својом породицом, било је потребно, каже, дуготрајније сагледавање средњовековног материјала.

Управо то је, чини се био изазов за све учеснике конкурса, нарочито ако се има у виду чињеница да је окончани конкурс требало да изнедри прву скулптуру овог последњег српског средњовековног владара.

-Како треба да изгледа деспот Ђурађ Бранковић, које су његове реалне карактеристике, како да изгледа нешто што би било одређена врста митоманије у неком сагледавању, перцепцији и замишљању деспота Ђурђа, да дођемо до једног што аутентичнијег лика, јер у 200 година модерне српске државе се ми питамо како тај човек заиста изгледа, на који начин треба да зрачи у овом граду и шта треба да значи, које су његове инсигније, који су његови симболи, какав је његов став, колико у себи има диховности, колико владарске моћи, каква је његова судбина, то су све врло битне ствари. А знате и сами да је деспот Ђурађ Бранковић једна светла, али и веома трагична фиура српске историје, коју можемо препознати као изутеног, можда највећег српског градитеља, али и човека који је на крају остао без државе. Са њим се гаси српска средњовековна држава и ми смо данас они који 200 година после обнове те државе треба да успоставимо ту нит и неку везу са деспотом Ђурђем Бранковићем – навео је председник жирија Милорад Младеновић, академски сликар и дипломирани инжењер архитектуре, редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду.

Циљ конкурса је, наглашавају чланови жирија, био да се добије референтан број и избор аутора, како би се добло најквалитетније решење споменика деспоту Ђурђу Бранковићу.

-Ради се о професорима вајарства доминантно, људима који су данас у Србији људи средње генерације и најкомпетентнији за ову врсту делатности и рада. Не само да имају ту врсту легитимитета, већ и имају искуство у извођењу јавних споменика и то је био један од значајних разлога да тим буде овакав. Трудили смо се да укључимо и локалну заједницу на најдословнији начин, ми у позиву имамо ауторе из Смедерева, имамо срећу да овде имамо више изузетних вајара који су се доказали на националном нивоу, који имају изузетан квалитет, а трудили смо се да и у жирију буду људи који познају овај град, простор, али и његове друштвене и културне карактеристике. Сви ми, иако добар део нас не живи овде, са овим градом има значајне везе. То је била нека врста компромисног начина спровођења конкурса који је убедљиво могао да изнесе оно што је интерес града – рекао је Младеновић, похваливши конкурсну процедуру града Смедерева, јавну и транспарентну, која је резултирала изузетно добрим идејним решењем.

Иако је био мишљења да споменик треба да дође као круна свих активности на враћању Тврђави оног сјаја и значаја који има за Смедерево и целу Србију, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе Дејан Радовановић, истакао је одговорност учешћа у подухвату који ће обележити ово време и овај град.

-Надам се да ће, као што је деспот Ђурађ долазећи у Смедерево 1428. године, започињући велики подухват, изгардњу смедеревске Тврђаве, ово на неки симболичан начин бити почетак неког његовог новог доласка у наш град, а не тачка око које ћемо се расправљати, посебно неплодотворно. Да ће та фигура деспота Ђурђа, у оличењу овог споменика који смо одабрали, бити та тачка неког новог повезивања нас грађана Смедерева, и препознавања свих оних који у овај град долазе, као нешто што даје неки нови печат и неки нови замајац развоју града, пре свега у односу према самој Тврђави, и много више самима према себи, и када је у питању ова наша локална средина, а и када је сагледавање значаја Смедерева у питању на неком нашем државном нивоу, и уопште на нивоу читавог нашег народа – рекао је Радовановић.

Чланица Градског већа Маја Ћирковић подсетила је присутне да је лично градоначелник Јован Беч покренуо иницијативу за подизање споменика деспоту Ђурђу Бранковићу.

-То је учинио из два разлога. Због утемељене свести грађана Смедерева о самом историјском и симболичком значају личности и дела деспота Ђурђа Бранковића као оснивача смедеревског града, а други разлог је обележавање јубилеја – 600 година обележавања изградње смедеревске Тврђаве, који нас очекује 2030. године, због чега идеја о подизању споменика оснивачу града добија један посебан значај. На конкурсу је град добио веома висок квалитет понуђених идејних решења, чиме смо оправдали саму идеју његовог расписивања. Спроведени конкурс и достављена решења својеврсна су гаранција да ће град испунити вишегодишнују потребу да се одужи свом оснивачу, а жеља нам је да сам споменик деспоту Ђурђу Бранковићу на Тргу Републике постане још један симбол нашег града – навела је Маја Ћирковић, чланица Градског већа.

Жељу да се то оствари има и аутор Здравко Јоксимовић, занимљивим решењем постамента споменика, који ће бити постављен на улазу у пешачку зону.

-Ако не може Ђурађ Тврђави, хајде да Тврђава дође њему. Направио сам постамент који је заправо једна макета Тврђаве. Са друге стране сам оставио мале степенице, да имамо утисак као да је он ту дошао пре пар минута и стао пред нас. Идеја је да се направи постамент као Тврђава, са коцкама које са горње стране имају дрво, да би то заправо била клупа, да се догоди та саборност на тргу, да споменик буде место окупљања, да буде део народа који ту пролази. Он мора да буде део Смедерева, јер ако ће бити у његовом срцу, он мора бити и у срцу Смедереваца – наводи уметник.

За стручно оцењивање конкурсних радова Град је именовао жири у саставу, проф. др ум. Милорада Младеновића, академског сликара и дипломираног инжињера архитектуре, редовног професора Архитектонског факултета Универзитета у Београду, председник; др ум. Мице Поптсис, академски вајар, редовни професор Факултета ликовних уметности Универзитета у Београду у пензији, члан; др Снежана Цветковић, историчар уметности, музејски саветник у музеју у Смедереву, члан; Дејан Радовановић, археолог, конзерватор-саветник, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево, члан; Татјана Гачпар, археолог, музејски саветник, директор Музеја у Смедереву, члан; Владислава Живановић Ристић,  дипломирани инжењер архитектуре, главни урбаниста града Смедерева, члан и академик проф. др Момчило Спремић, историчар, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, почасни члан и стручни саветник.

На основу Извештаја жирија, град Смедерево ће, као наручилац, донети одлуку о реализацији изабраног вајарског решења споменика. На крају, поменимо и то, да је на трибини речено како сви конкурсни радови остају у власништву града, а биће изложени до краја ове недеље у холу смедеревског Центра за културу, како би могло да их види што више суграђана.

Ј.В.

фото: Смедеревске новине

 

Comments are closed.