ОБЕЛЕЖЕНО 176 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА И РАДА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СМЕДЕРЕВО

Свечаном академијом и доделом признања појединцима и установама заслужним за успешан рад, обележено је 176 година постојања и рада Народне библиотеке Смедерево. Тим поводом, директорки Марини Лазовић додељена је плакета „Веб библиотека 2022-ге године“ за присутност на интернету и доступност дигиталних садржаја, односно за најпосећенији библиотечки сајт у Србији.

-Библиотека у Смедереву има свој домен, ова адреса је национални домен, и показује где се и шта налази, а ми пратимо и како се налази. Први полазник семинара за развој интернета у библиотекама, 1991. године, била је екипа из библиотеке у Смедереву. За то време, до данас, библиотека је постала доступна свима, глобално, не само на територији града или округа, већ целој Србији и шире. То је веома значајно, ако се зна какво благо и каве садржаје поседује ова библиотека. Рећи ћу један податак који ни ви не знате овде – вашу манифестацију „Стиховизија“ посетило је 8.700 различитих рачунара током три месеца, са вашег сајта је скинуто 76 примерака вашег часописа Монс Ауреус. То је прича због чега је веб библиотека важна за локалну заједницу. Овде људи знају како треба да се ради и због тога додељујемо ову награду, јер ваша присутност је на глобалној мрежи изузетно јака – рекао је Мирко Марковић, председник Управног одбор интернет клуба Удружења стваралаца Србије.

Као једна од најтаријих библиотека у Србији, смедеревска Народна библиотека, осим што прати технолошки напредак, негује однос са својим коринсицима, што показује и број посета у матичној библиотеци и огранцима.

-Обележавамо 176 година од отварања читалишта у Смедереву. То је импресивна бројка – Народна библиотека Смедерево је најстарија устнаова културе у граду и једна од најстаријих библиотека у Србији. Традиција чувања књига и књижног блага у Смедереву сеже до средњег века. Претпостављам да знате да се највећа средњовековна владарска библиотека налазила управо у Смедереву, формирао је деспот Ђурађ Бранковић и бројала је око 100 рукописа. И ево нас сада, 21. век, имамо 300.000 књига у нашим фондовима, 7.000 корисника отвара врата наших 7 одељења у нашој велелепној библиотеци од 1.500 квадратних метара и издатих на годишњем нивоу 120.000 књига, 77.000 посета, 6.000 набављених књига. Јако волим да баратам са овим бројкама, јер су оне импресивне. Као што видите према бројкама, ми смо једна савремена, динамична установа културе, која прати и иде у орак са библиотечко-издавачком делатношћу у Србији, али прати и технолошки развој информатичких средстава. Кренимо од тога да смо компјутеризовани, имамо бепслатан брз интернет у библиотеци, да смо у саставу међународног кбис система помоћу којег је дозвољено претраживање сваке публикације која је унешена у тај систем на територији Србије и шире. На годишњем нивоу организујемо око 150 активнсоти у оквиру културно-просветне делатности, попут Читалчке значке и Стиховизије – рекла је, између осталог, директорка Марина Лазовић, додавши да је значјана и издавачка делатност библиотеке, као и да се ради и на дигитализацији књижног фонда, ретких и завичајних књига.

Локална самоуправа ће, као и до сада, подржавати рад ове изузетно важне установе, поручио је, обраћајући се присутнима, градоначелник Јован Беч.

-Велика ми је част и задовољство због чињенице да смо ми град у коме се налази једна од четири најстарије институције културе у нашој земљи. Као град издвајамо значајна средства која улажемо у рад ове историјски важне институције. О томе говори податак да годишње издвајамо око милион динара за обезбеђивање нове неопходне литературе. Прошле године смо уложили више од милион динара у инфраструктурне радове у оквиру Научног одељења, које представља важно место за рад наших студената и професора. Поред тога, током прошле године уложили смо пола милиона динара за уређење ентеријера Дечјег одељења, које представља важно место за учење и рад и интелектуални развој наших најмлађих суграђана. Ове године из буџета града издвојено је око 1,2 милиона динара, такође за спровођење неопходних инфраструктурних радова у оквиру библиотеке, што је током прошлог месеца по плану и спроведено. Као град наставићемо да улажемо у ову историјски важну установу и обезбедићемо сву неопходну подршку за њен даљи развој и потребно усавршавање – рекао је градоначелник.

Традиционално, на Дан библиотеке, установа се захваљује највернијим корисницима и сарадницима који су допринели њеном успешном раду и функционисању. Захвалнице су уручене Народној библиотеци Србије, Делфи књижарама, Универзитетској библиотеци Светозар Марковић и новинско-издавачкој кући Борба, као и појединцима, али и корисницима који су највернији читаоци и корисници услуга ове установе културе.

Ј.В.

фото: Смедеревске новине