ОБЕЛЕЖЕН ДАН МУЗЕЈА, ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ИКОНА И СЛИКА РУСКИХ АУТОРА

Поводом обележавања 72 године постојања и рада Музеја у Смедереву, у овој установи приређенa је изложба под називом “Дела руских уметника у Музеју у Смедереву. Слике и иконе од краја 17. до средине 20. века“.

-Музеј је од свог оснивања 1950. године до данас меморисао много искустава која представљају његову највећу снагу за даљи развој. Бројни посвећени музејски делатници својим знањем, вештинама и трудом допринели су да се сакупе, сачувају, заштите и промовишу вредности наше богате културно-историјске баштине. У сећању их чувамо као ствараоце и градитеље темеља наше установе који већ више деценија штите наше културно наслеђе од заборава и нестајања. Данас комплетна музејска структура посвећених професионалаца настоји да се музеј развија као активни чувар наслеђа, креативни полигон за активно учешће публике и установа са израженим идентитетом која служи целокупној заједници. Овом изложбом Музеј наставља лепу традицију да поводом Дана Музеја представља изузетно уметничко-историјско благо, које чува у својим збиркама – рекла је, између осталог, обраћајући се присутнима, директорка Музеја Татјана Гачпар.

-Са великим задовољством у име града честитам Дан музеја директорки и свим запосленима. Честитке припадају свима вама који пратите рад Музеја и својим присуством показујете да подржавате програме који се у њему организују. Желео бих да истакнем да је град Смедерево, у скалду са буџетским средствима, финансирао бројне програме Музеја који су омогућили да ова установа својим аутентичним изложбеним поставкама буде препознатљива на културној мапи Србије – истакао је у свом обраћању градоначелник Јован Беч, нагласивши да ће локална самоуправа и убудуће подржавати рад ове установе, јер ће то омогућити очување баштине и свих вредности које град Смедерево поседује.

Новоотворена изложба је настала као плод трогодишњег пројекта конзервације и рестаурације слика и икона који је финансирало Министарство културе и информисања, а којим је било обухваћено шеснаест дела. Паралелно, буџетским средствима Града Смедерева, извршена је конзервација и рестаурација девет икона. Пред публиком су изложена укупно 33 дела руских уметника Шаповалова, Резникова, Дикија и Вележева.

-Ова изложба је важан догађај који треба да покаже и прикаже присуство дела руске културе  у нашој музејској збирци. Ова изложба је плод рада аутора, али ово није тема која је локална, већ је питање присуства руских уметника, руске уметности и руских икона у српском колекцијском  друштву много значајније, и ово је део тога. Ми данас знамо и свесни смо да наш културни иденитет нису уобличавали само култура и дела произвођена само о старне Срба, већ и она која је била довођена из других средина, а једна од средина која је имала изузетан утицај на српску културу јесте Русија, тј. оно што је припадало руском културном кругу – навео је Ненад Макиљевић, са катедре за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Уметничка збирка Музеја у Смедереву има нешто више од 600 радова, међу којима су 33 дела која припадају корпусу уемтника који су пореклом из Русије, рекла је на почетку свог обраћања ауторка изложбе др Снежана Цветковић. Навела је да је за везу са руском уметношћу значајно раздобље између два светска рата када на простору тадашње Југославије и Србије делују руски уметници. За Смедерево су, како је рекла, у том смислу, посебно значајна два догађаја из тог периода – осликавање зидова Храма Светог Георгија које су изводили руски уметници, а чија су дела изложена на овој поставци, као и обележавање петстоте годишњице зидања Смедеревског града, када је публикована Споменица у којој је лик деспота Ђурђа Бранковића представио руски уемтник Иван Дикиј.

-На овој изложби видећемо и неколико слика Василија Резникова, који је у Смедереву своју изложбу имао 1927. године, за кога је тадашња штампа писала да је поета и сликар смедеревског града, да је опевао смедеревске бедеме својим сликама. Значајна фигура и за ову поставку је Милан Јовановић Стојмировић, који је у годинама пре Другог светског рата, у родној кући у Смедереву, има колкецију слика и икона и из те његове велике и вредне збирке, а 14 од 15 икона које овде приказујемо управо је из његове оставштине. Музејса збирка формирала се и музејским аквизицијама, односно поклонима и откупима, а међу највреднијим откупима смедеревског Музеја јесте откуп иконе Светог Јована Златоустог која је припадала Владимиру Родићу, Смедеревцу који је крајем 19. и почетком 20. века био конзул Србије у Солуну. Она се налазила међу најугроженијим предметима, имала је изузетно велика оштећења, као и један број других , због чега смо покренули пројекат рестаурације и конзервације дела руских уметника. Иницијална намера била је заштита слика Дмитрија Васиљевича Вележјева, које су такође изложене – навела је, између осталог, аутрока др Снежана Цветковић говорећи на отварању.

Изложба дела руских уметника биће отворена до 20. јуна, а свим посетиоцима ће свакодневно за стручну помоћ и објашњења, на располагању бити кустоси Музеја у Смедереву.

Ј.В.

фото: Смедеревске новине