ИСТОРИЈСКИ АРХИВ: ПРЕДСТАВЉЕНА ФОТОМОНОГРАФИЈА МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА СТО(Ј)ИМИРОВИЋА

У смедеревском Историјском архиву је организована промоција нове публикације „Милан С. Јовановић, из Личног фонда“ у издању ове установе, коју су приредиле др Данијела Милошевић и Неда Мирић. Уз публикацију, у Историјском архиву, приређена је и пратећа изложба фотографија и докумената који сведоче о друштвеном, културном и политичком животу некадашње Краљевине Југославије.

-Публикација је плод рада на сређивању фонда који ми чувамо, а фонд Милана С. Јовановића је један од најзначајнихијх његових делова. У себи садржи обимну фотодокументацију у којој се налази преко 700 фотографија које обухватају период, највећим делом између два светска рата, односе се на његову породицу, али значајан број фотографија прати клтурни, уметнички, научни и политички живот у Југославији 20-тих и 30-тих година прошлог века. Током сређивања ових фотографија, онако како то правила архивске струке налажу, колегиница Мирић и ја смо схватиле да би требало бар са делом овог фонда да упознамо ширу јавност, да ће то значити не само историчарима истраживачима, већ и нашим суграђанима, који ће упознати значај Милана С. Јовановића за наш град, већ ће им ова публикација приближити саму делатност архива, упознати их са тим колико смо као установа значајна карика у чувању и баштињењу нашег културног историјског наслеђа и у суштини онога што ми јесмо, не само као појединци, већ и као нација, да је то наш идентитет – рекла је приликом представљања публикације директорка Историјског архива Данијела Милошевић, додавши да је публиковање један од најзначајнихијих видова заштите архивске грађе.

Милан Јовановић Сто(ј)имировић истакнути је Смедеревац, он је, слажу се учесници програма, знаменита личност не само смедеревске међуратне културе, већ личност значајна за међуратни период на националном нивоу.

-Велико је задовољство говорити о људима који су уткани у културу и историју града у коме живимо, а када су те личности својим радом и делањем оставиле огорман духовни и културни капитал нашим установама културе, онда је то задовољство утолико веће. Архив у Смедереву, Народна библиотека Смедерево, Музеј у Смедерву, имају фондове који су дупке пуни неисцрпним информацијама о историји нашег града. Музеј у Смедереву и почива на темељима оних збирки које је у међуратном периоду колекционирао управо Милан С. Јовановић. Не постоји личност у Смедереву која је у том периоду имала богатије културно-историјске збирке. Он је једини Смедеревац који је стајао пред шатефалајем чувеног Марка Челебоновића, који га је приказао управо у радном кабинету његове родне куће у Смедереву, са једном импресивном библиотеком у позадини, и за радним столом, јер су радни сто, папир и пенкало, били главни атрибути Милана Сто(ј)имировића – навела је др Снежана Цветковић, виши кустос Музеја у Смедереву, чији је ауторски рад о овом знаменитом Смедеревцу део објављене публикације.

Подсетила је присутне да је први Музеј Смедерева отворен 1951. године у кући Милана С. Јовановића, која више не постоји, а налазила се у улици Анте Протића (старој Црквеној мали), као и да је у књизи „Уздарје Милану Јовановић Сто(ј)имировићу“ штампаној пре 20 година, приказан преглед материјала које је он сабирао, а који су припали фондовима установа културе нашег града.

-Био је значајан као колекционар, али је оставио и сведочанства времена у коме је живео. Исписао је хиљаде и хиљаде страна дневника, а његова рукописна оставштина чува се у Матици Српској у Новом Саду. Објављени су његови дневници од 1936. и 1941. и окупацијски дневник из 1941. године, а стотине и стотине романа написао је у казнено-поправном дому у Сремској Митровици. У народној библиотеци Смедереву чува се више хиљада књига које су у фонд библиотеке дошле његовим легатом, а делом и конфискованом имовином, у архиву се налазе низови, метри кутија, део тог фонда публика је имала прилике да види, део је пред нама, а у годинама које долазе вероватно ће се публиковати и остатак – рекла је др Снежана Цветковић.

Милан Јовановић Сто(ј)имировић је рођен у Смедереву 1898. године. Завршио је Правни факултет, али је имао низ хуманистичких интересовања којима је био посвећен, ипак је професионално првенствено био новинар. Уређивао је неколико значајних листова, у нашем граду „Смедеревског журнала“, био је аташе за штампу при Посланству иностраних дела у Берлину, у Скопљу је уређивао лист „Вардар“ и био допсинсик Централног прес бироа, био је директор новинске агенције „Авала“. Био је и политичар, а 1938. изабран је за народног посланика на листи „Југословенске радикалне заједнице“. Присуствовао је многим значајним историјским догађајима и познавао бријне важне личности. Политички живот који је водио утицао је и на казну затвора коју је после Другог светског рата издржавао. Наиме, био је у Југословенској војци, после априлског бомбардовања доживео је расуло те војске, и постао уредник у колаборационистичком листу „Обнова“, а након тога био је директор Државног архива. Суђено му је за тесктове које је у „Обнови“ објављивао, осуђен је на казну од 15 година затвора, након половине издржане казне је пуштен, али му је целокупна имовина конфирскована, укључујући збирке, кућу, као и стан у Београду. након изласка и затвора до смрти 1966. године је писао, сарађивао са установама културе и преводио.

Лични фонд овог знаменитог Смедеревца у Историјском архиву састоји се од 15 кутија грађе која садржи исечке из новина, преглед домаће и стране штампе, разне забелешке и фотографије, кореспонденцију, литерарне радове у куцаном облику и рукопису. Значајан део чини збирка од 742 фотографије, која је у публикацији представљена кроз 104 издвојене и подељене у четири заокружене целине.  Као одраз времена, фотографије имају неисцрпни описни и информативни потенцијал и зато је део заоставштине Милана С. Јовановића презентован јавности кроз ову публикацију и пратећу изложбу коју заинтерсовани могу да погледају у наредном периоду.

Ј.В.

фото: Смедеревске новине