ОД “ТВРЂАВА ТЕАТРА” ДО “БИТКЕ НАЦИЈА”

„Што град Смедерево
вас дан затворено,
вас дан затворено,
сву ноћ отворено?“

(Народна песма)

Мали град

Иако сада нема тако буран живот какав је имала у време српске деспотовине, Тврђава се повремено пробуди из средњовековног сна, нудећи посетиоцима, у оквиру бројних манифестација, несвакидашњи доживљај споја прошлости и садашњости. И Мали и Велики град небројено пута били су аутентична сценографија за бројне догађаје попут најразличитијих концерата, филмских и позоришних фестивала, витешког одмеравања снага… За многе који су у древном граду присуствовали бар једном од њих, искуство је увек било позитивно и непоновљиво.

А тајна лежи управо у амбијенту који је, рећи ће неки, понекад довољан сам себи, али је свакако, одличан основ за успех, па макар и најмање осмишљеног програма, јер само здање привлачи посетиоце и публику.

Смедеревска јесен, фото: Центар за културу

Многим Смедеревцима је прва асоцијација на Тврђаву привредно-туристичка маинфестација са најдужом традицијом – “Смедеревска јесен”, у оквиру које се организују бројни садржаји. Од вашарских, са све рингишпилима, тезгама на којима се продају гаће и чарапе, преко сеоских дворишта у којима овдашње сеоске месне заједнице посетиоцима и гостима презентују своју традицију и најбоље производе, до програма у Малом граду где се дочарава живот на двору Ђурђа Бранковића и деспотице Јерине и оживљава дух средњег века, а у вечерњим терминима ужива у бираним нотама угледних извођача класичне, староградске и изворне народне музике. Набрајање врсних и признатих уметника који су овде наступали потрајало би неко време.

У Тврђави, и не само током ове манифестације, било је ту и тамо музичких искакања, али је осим естрадних “звезда” било концерата различитих музичких жанрова за свачији укус који су увек били добро посећени. Смедеревци памте да су у Малом граду својевремено присуствовали и одличним концертима Београдске филхармоније, Симфонијског оркестра РТС-а, Националног ансамбла народних игара и песама Србије “Коло”…

Театар у Тврђави

Многи садржаји на које смо традиционално навикли у Смедеревској тврђави, током претходне две године су, услед пандемије ковида 19, на жалост, били редуковани, некима су термини померани, неки од планираних програма нису ни одржани. Континуитет је, на неки начин, ипак одржан, пре свега захваљући организацији два фестивала – позоришног “Театра у тврђави” и филмског “Дунав филм феста”. За то што је било културних садржаја у Смедереву у време када на неким другим местима нису могли да се одрже, управо треба да захвалимо нашем здању – Тврђави, која нуди могућност одржавања програма на отвореном у простору који може да обезбеди присуство бројних гледалаца, и управо је то компаративна предност коју смо искористили у претходном периоду.

Тврђава театар
Тврђава театар

“Театар у тврђави” је позоришни фестивал изникао као замена за “Тврђава театар”, који је свој деби доживео 2009. године, тада широм отворивши врата некадашњег Ђурђевог двора посленицима и поштоваоцима културе. Био је то амбијентални позоришни фестивал међународних размера и квалитета, налик на Град театар у Будви, и први у Србији на отвореном простору, крај Дунава. Иницијатива је потекла од књижевнице и редитељке Виде Огњеновић, која је била председница фестивала. Током пет година, он је постао репрезентативан уметнички догађај у земљи, на сцени су се смењивали познати аутори, домаћи глумци и уметници из иностранства, а несвакидашња остварења бирана “по мери” здања у коме су се одигравала, за пет година, привукли су више од стотину хиљада људи и учинили да Мали град буде попут светских театара. Фестивал је угашен 2014-те године, односно, промењен је тим који га је организовао, добио је ново име, а старо је, са собом, у Чотрановце, однела селекторка Вида Огњеновић и тамо направила “Нови тврђава театар”. Укидањем спектакуларних отварања и бројних перформанса који су се током трајања фестивала одвијали на градским улицама, прилично се смањио и број посетилаца. Била је ово, вероватно једна од најбољих прилика да наша Тврђава и град Смедерево постану бренд у правом смислу те речи, препознатљив свуда и на сваком месту. Уместо светског, враћен је у локалне оквире, али га смедеревска публика, ипак жељна позоришта, сваке године радо дочека.

Прошле године “Театар у тврђави” отворила је представа “Смедерево 1941” Српског народног позоришта из Новог Сада, која говори о догађају који нераскидиво спаја петојунску експлозију и ову институцију, пошто је тај трагичан догађај однео 17 живота глумаца, чланова Народног позоришта Дунавске бановине, како се оно тада звало.

Театар у тврђави, фото: ЦЗК

-Текст и представа се баве овим догађајем у целини, с посебном пажњом усмереном на судбине трагично настрадалих глумаца, и њима у част. Но, третман теме није документаристички. Узимајући све познате околности у обзир – а о догађају постоји документација, додуше не довољно велика – конструисала сам нову, оригиналну причу, не помињући аутентична имена покојних глумаца, и трудећи се да се целокупан догађај посматра из преломљене перспективе, такве да се тумачења поменутих судбина доведу у везу са природом и узроком нацизма и зла уопште – речи су редитељке овог комада Ане Ђорђевић.

Седми фестивал је званично отворио Александар Милосављевић, театролог и аутор текста „Страдање глумаца СНП-а у Смедереву 1941.“, који је претходно, уз текст изведене драме Ане Ђорђевић, представљен публици на промоцији у Центру за културу.

-Постоји још једна траума са којом је суочено Смедерево – после рата овде је основано позориште, али одлуком државе је педесетих година угашено. Упркос томе, у овом граду постоји жеља да се виде позоришна дела. Неколико грдаова у Србији је те 1956-те остало без позоришта и осетите у њима неку позоришну тензију, али ни у једном од њих не осећам је тако интензивно као када дођем овде у Смедерево. Та жеља да имате позориште и да гледате позориште је много више од пуке потребе да проведете сат-два у доколици. Вечерас ћете гледати сјајну прдставу у којој ничег лаког нема, то и јесте задатак позиришта, не да пружа одговоре, него да поставља питања. Ви сте очигледно жељни да чујете та питања и да она буду иницирана са ваше стране у односу на оно што долази са сцене, зато је моје лично задовољство што сам овде – рекао је Александар Милосављевић.

Мали град у време фестивала

Можда у његовим речима треба тражити разлоге зашто фестивали у нашем граду опстају, а поједини имају и дугу традицију, јер, смедеревска публика, заједно са задинама древног града, нуди непоновљиво искуство за протагонисте, учеснике и госте који тих дана бораве у нашем граду. У то су се уверили многи глумци који су, или као чланови жирија, или као чланови екипа бројних оставрења, били део најмлађег фестивала који се организује у Смедеревској тврђави. Реч је о “Дунав филм фесту”, међународном фестивалу Подунавских земаља, који окупља ауторе и поштоваоце филмске уметности и у Смедерево доводи интернационална и редитељска имена којих се не би стидели многи европски и светски фестивали.

Дунав филм фест

-Мени је посебно драго што сам овде после 16 година, вратиле су ми се најлепше успомене из мог живота после толико времена, везане за најлепше и најтеже сцене из “Чарлстона за Огњенку”. Сећам се када је пуно вас овде статирало, када смо трчали за ружама уз ове степенице, и заиста ме је све онако, погодило – рекла је између осталог, отворивши четврто издање “Дунав филм феста” у августу ове године.

Катарина Радивојевић чланица је глумачке екипе филма “Нечиста крв – грех предака”, изузетно гледаног, који је Смедеревска публика била у прилици да види пре београдске премијере, а који је у међувремену оставрио изузетну гледаност и живот наставио кроз серију која се ових дана емитује на нашем јавном сервису. На овогодишњем “Дунав филм фесту” премијерно је приказан нови филм Срђана Драгојевића “Небеса”, али и прве две епизоде серије “Црна свадба”, која је касније, током свог телевизијског емитовања необичном тематиком привукла широки аудиторијум. Управо ова последња, серија “Црна свадба” једним делом снимана је у Смедеревској тврђави. Као и горе поменути “Чарлстнон за Огњенку”, али и многи филмови, игране и документарне серије. Најпознатији је, свакако “Бој на Косову” редитеља Здравка Шотре, али и серија “Немањићи – рађање краљевине” по сценарију Гордана Михића, у режији Марка Маринковића.

Дунав филм фест

-Када се снимају филмови и серије ми не можемо да постигнемо неке високе цене изнајмљивања простора, али дали смо дампинг, заради Тврђава, али доста новца се потроши у локалној заједници. Јер, занте ли ви колико ручкова треба обезбедити за филмске екипу која је на сету, колико се купује у продавнцима, колико пића, кафа попије, колико се потроши на пијаци. На пример, ако им трреба сцена пијаце, они сву робу са смедеревске пијаце купе и пренесуТреба негде да се сместе и да спавају. Смедеревска тврђава као чеони фактор је иницијатор, јер када људи дођу, питају шта има овде још да се види, па чују за наше винарије, за Вилу Обреновић… Не можемо ми сада да очекујемо да рекламирамо Смедерево на седам дана, али један квалитетан викенд може овде да се проведе и да град профитира од тога. И то снимање је добар вид промоције – објашњава Горан Јовшић из ЈП “Смедеревска тврђава”.

Најзанимљивије публици је, ипак, када се међу зидине древног града врати дух средњовековног живота, па су тако током прошле, и, нарочито ове године, посебно посећени програми најпримеренији здању у коме се одвијају, организовани под именом “Витезови и легенде”. Током пролећа и лета привукли су бројне посетиоце у Смедеревску тврђаву.

Све је почело “Витешким пролећем”, серијалом едукативно-забавног програма који је сваког викенда организован у Малом граду. Ту су се присутни упознали са животом витезова, Тврђаве, деспотске породице, Србије у средњем веку, кроз јавности познате и непознате приче. Било је то својеврсно путовање кроз време. То путовање настављено је једном месечно све до октобра, кроз фестивал “Витезови и легенде”. Тада су посетиоци могли да се упознају са старим занатима, вештинама витешког надметања, опробају у стреличарству, јахању, а најмлађи у рингу осете део атмосфере из доба Ђурђа и Јерине.

-Ову тврђаву смо већ почели да сматрамо кућом, а кући се увек враћа. Она је по себи величанствена, невероватна и даје одлично искуство, као највећа равничарска тврђава у Европи. Ми смо покушали да оживимо средњи век кроз сваки његов апсект, кроз свакодневни живот, кроз плес на дворовима, тренинге, кроз борбе витезова, наступе коњицом, презентацију старих заната и вештина, као што су дрводељачки, кожарски, оклопарски, ковачки занат. Имамо израду мозаика и многе друге активности, овде у Смедеревској тврђави – навео је Бојан Тасић, председник Удружења “Бели орлови”.

За град али и Србију, од велике су важности догађаји попут фестивала “Витезови о легенде”, који се одигравају на овом простору, сматра Младе Савић, в.д. директора ЈП “Смедеревска тврђава”.

-Поред бројних манифестација које имамо у Тврђави, као што су “Смедеревска јесен”, “Театар у тврђави”, “Дунав филм фест”, после спектакуларне “Битке нације” дошло је до невероватног интересовања за догађаје везане за средњи век. Прошле године због епидемије нисмо могли да организујемо више садржаја, али био је “Витешки октобар” који је био прихваћен изузетно, овог пролећа сваког викенда предавања о Србији средњега века, витезовима, витешком коду и долазимо до фестивала “Витезови и легенде”. Наша намера је да Смедерево буде убележено и задебљано на мапи витешких дешавања у свету, видели смо да је то могуће 2019. године и имамо план да то и остваримо – каже Савић.

А та 2019-та година била је веома битна за живот Тврђаве у савременом добу и, да није било пандемије, можда би била и прекретница у њеној будућности. Тада су, у мају, Смедерево походили и освојили оклопници из више од 40 земаља света. Био је то својеврсни, непоновљив догађај за Смедеревце, госте и учеснике сада већ чувене “Битке нација”, десетог, јубиларног Светског првенства у средњовековним борбама, такмичењу које је први пут одржано у нашој земљи, окупивши више од 2.000 учесника са свих пет континената. Смедерево је тада, у конкуренцији за домаћинство, оставило иза себе градове попут Санкт Петербурга, Прага, Рима, Барселоне. Нема сумње да је превагу да будемо домаћини донело то што је Ђурђев град добро очуван и што је понудио аутентичан простор, довољно велики, какав нема ниједна друга локација. Куриозитет је и тај што је осим борби које су се одвијале у пет категорија: двобоји, односно, 1 на 1, затим у тимовима – 5 на 5, 12 на 12 и 30 на 30, по први пут организована финална борба са 300 учесника, по 150 на једној и другој супротстављеној страни.

У борбама се користи право оружје, оно из XIII,XIV И XV века – дворучна секира, дворучни мачеви, буздовани, једноручни мачеви, штитови. Побеђује онај ко остане на ногама. „Битка нација“ негује спортско надметање у духу средњевековног витешког боја, што подразумева витешку опрему и оружје, вештину потребну за коришћење тог оружја и познавање техника витешке борбе. И није резервисана само за мушкарце.

-Прво сам била испомоћ за снимање неких мушких борби, свидело ми се, почела сам по мало да тренирам, набављам опрему…Овај спорт захтева много одрицања, и финансијског и времена, за набавку опреме, за одлазак на путовања. Скуп је спорт. Ова кацига је од челика и само она је тешка око 6 килограма, а цео мој оклоп има 32 килограма. Захтева доста снаге, и физичке и менталне, борба је сама по себи изазов, а снага је потребна да ова опрема уопште може да се носи – рекла је тада Неда Будас, чланица тима Србије.

-Овде је веома лепо, ово је дивно место. Овде је 40 земаља, много тимова, много бораца. Овде смо да се боримо. Очекујем да се вратим здрав на посао следеће недеље и да се забавим – са смешком је рекао члан тима Шпаније.

-Долазим из Сијетла из САД-а, требало нам је 14 сати да стигнемо овде. Смедерево је диван град, овде се прелепо проводимо, одсели смо у приватном смештају и наша домаћица је једна од најбољих људи које сам упознао. Тврђаву смо обишли, шетали поред зидина, сликали се, ово је први замак у коме сам био, и задивљујуће је – био је одушевљен члан тима САД-а, који је рекао да ће, чим му се укаже следећа прилика, поново посетити нашу земљу.

Заиста сам одушевљена, причала сам са чланицама нашег тима, дамама, и ово је најбоља битка у мом животу. Када сам дошла у ову тврђаву, питала сам се: где је крај? Све је предивно, тако је велика, има много потенцијала, свашта овде можете да урадите. Људи су, такође, супер, веома су љубазни, када год нам је требала помоћ на било ком месту излазили су нам у сусрет. Све је супер – навела чланица тима Пољске.

Осим средњовековних борби, тада први пут у правом смислу те речи, поједини тимови су у Смедеревској тврђави неколико дана, тог пролећа пре две године, буквално и живели – “улогоровани” под шатрама, са женама и децом, ту су спавали, обављали личну хигијену, кували, и проводили се. И то је био додатни садржај који је оплеменио простор Великог града.

“Битку нација” на трибинама је пратило око 20.000 гледалаца, а путем стриминга, кажу организатори, око 200 милиона људи. Бољу промоцију, уз сва лепа искуства која је 2.000 чланова екипа и око 1.000 њихових пратилаца понело из нашег града, Смедерево није могло замисли. Добар замајац ухватила је тада Тврђава, којој је ово вероватно била друга набоља прилика да израсте у препознатљив бренд. На жалост, епидемија корона вируса пореметила је намере организатора, Међународног удружења за историјску средњовековну борбу, “Џаст аут” фестивала витештва у Манасији, ЈП “Смедеревске тврђаве” и локалне самоуправе, да витезови из целог света убудуће сваке године одмеравају снагу у древном граду. Да ли ћемо успети да их, када се цела прича око ковида стиша, вратимо у Смедерево? Верујемо да се сви надамо да ће одговор на ово питање доћи брзо и да ће бити позитиван.

Ј.В.

фото: Смедеревске новине, ТВ Смедерево

*Пројекат „Тврђава – од престоног града до несикоришћеног потенцијала“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*

Comments are closed.