У ПОСТУПКУ ЛЕГАЛЗАЦИЈЕ ОЗАКОЊЕН 6.801 ОБЈЕКАТ

Упркос напорима државе да се постојећим законом из 2015. године легализује, односно озакони што већи број бесправно саграђених објеката, још увек  је много нерешених случајева, чему је најчешћи узрок спора администрација. Због тога ресорно Министарство спрема убрзану легализацију у виду закона који нас, како је најављено, очекује већ у септембру.

-Сигурно да овај Закон о озакоњењу, који је донет 2015-те године треба да претрпи одређене измене, јер смо и ту сагледали све проблеме које имамо приликом озакоњења објеката и сматрамо да ће новим законом грађанима да се још више олакша овај поступак – каже Драган Крстић, начелник Одељења за урбанистичко-комуналне и имовинско-правне послове Градске управе Смедерево.

Каже да је до сада поднет 28.491 захтев за легализацију на територији Смедерева, од којих су надлежне службе локалне самоуправе озакониле 6.801 објекат, односно скоро 25 посто, што је изнад републичког просека. Од тог броја, 5 посто чине пословни и други објекти, а остало су породичне стамбене куће.

-Врло мали број захтева одбацујемо, готово и да немамо одбацивања. Дешава се да ми пошаљемо људима налог за допуну документације, али да они још увек немају имовинско-правни статус, или су у поступку решавања. Или је сложен поступак решавања. Није коректно да неко због тога не добије могућност да озакони објекат, а можда ће за годину дана решити то своје имовинско питање. Самим тим, овај закон тера људе који до сада то нису урадили, да реше свој имовински статус. Измена закона која се очекује у септембру највише се базира на породичне објекте, што и јесте циљ државе, да се легализују објекти који представљају кров над главом подносиоцима захтева, односно, неопходни су им за живот. Другачији стстус ће вероватно имати вишепородични стамбени објекти – објашњава Крстић.

Додаје да не постоји могућност легализације свих објеката за које је поднет захтев за легализацију.

-Постоје објекти који су на некој траси гасовода или далековода, или су на јавној површини, а нема могућности да им се да сагласност за легализацију. Њихов број је мали. Према садашњем закону за такве објекте се одбија легализација, затим се та одлука шаље инспекцији, инспекција треба да руши те објекте, све то има свој посупак и процес, поступамо како закон налаже. Рушили смо одређене објекте на траси гасовода Бугарска-Мађарска, затим објекте на обали Дунава због изгадње важних водопривредних објеката. Такође, због изградње пруге у индустријској зони смо уклонили већи број објеката. Тамо где мора и где је неопходно, објекти ће бити уклоњени – наводи начелник.

Из Градске управе указују на хитност озакоњења неукњижених објеката, јер штету не трпи само државни буџет, већ и грађевинска струка, а највише грађани који без папира о легализацији својих кућа не могу добити ни прикључак за струју, грејање или гас. У складу са тим, од 2015. године, када је донет Закон о озакоњењу, у Смедереву се драстично смањио број објеката који се граде без одобрења, односно грађевинске дозволе.

-Није било застоја у легализацији због недостатка кадрова у Градској управи. Захтеви који долазе на дневном нивоу одмах се прерасподељују на извршиоце. Једини застој имамо када је реч о катастру, вероватно оправдано, јер и они морају да решавају свој део посла код озакоњења.  Када је реч о грађанима, највећи проблем са којим се они сусрећу код легализације јесте нерешен имовинско-правни статус, и док се то не дефинише не можемо да издамо решење – закључује Крстић.

Како је потврдио наш саговорник, Законом је предвиђено да сви нелегално изграђени објекти буду уписани до 2023. године, а какве ће олакшице донете нове измене и допуне видећемо већ у септембру.

И.С.

фото: ТВ Смедерево