ЗА НАСТАВАК РАДОВА У ТВРЂАВИ УКУПНО 24,4 МИЛИОНА ДИНАРА

Регионалном заводу за заштиту споменика културе Министарство културе и информисања је на конкурсу доделило укупно 18,4 милиона динара за наставак реализације пројеката у Тврђави. Од тога је 2,5 милиона намењено за извођење треће фазе археолошких истраживања у сектору Варошке капије.
-Ми смо још 2019-те године започели послове на обнови овог оштећеног и, за сагледавање тврђаве, и њено коришћење, најважнијег – Варошког бедема. Кључни проблем на њему је улазни део, позиција Варошке капије број 1. Реч је бедему оштећеном, односно великим делом уништеном 5. јуна 1941. године, јер се ту налазио епицентар експлозије, ту је настао кратер, а од силине удара, и оно што је било под земљом неколико метара је померено ка граду. Све смо то ми установили током прве две фазе спроведених археолошких истраживања на овом простору. Сада следи трећа фаза која подразумева завршетак археолошких ископавања сектора главне Варошке капије, како би се на основу тих података ушло у израду пројекта за обнову овог дела тврђаве – објашњава Дејан Радовановић, директор Регионалног завода за заштиту споменика.
Додаје да је идеја да се овај део Варошког бедема обнови у пуној мери, како би грађани доживели тврђаву на начин каква је била пре катастрофалне експлозије. Важност овог простора огледа се и у чињеници да би ту током обнове требало да се изведу и радови на системском увођењу инфратсруктуре (вода, струја, канализација) која је у овом објекту рађена половично и без довољно капацитета, углавном само за покривање потреба одвијања појединих манифестација.
-Такође, овај улаз важан је и због посетилаца, овде би требало да буде прилазни објакат где ће они који долазе моћи да добију све релевантне информације – каже Радовановић.
Иако током претходних фаза археолошког истраживања на овом простору није било много налаза појединачних покретних предмета, наставак радова важан је управо због откривања зиданих структура и остатака некада постојећих објеката, који су снимљени, исцртани и биће коришћени као основ за обнову овог дела тврђаве.
-Током претходне две сезоне открили смо остатке темеља бедема, куле и капије које сад не видимо. Проширили смо ископавања према граду за око 5-6 метара, јер смо открили остатке једне од четири топовске куле која је штитила глвани улаз, као додатно ојачање кад је артиљерија почела да се користи. Она је срушена крајем 19. века када је пруга почела да се гради. Кроз њу се улазило, а ту је био и мост, јер је испред постојао велики ров са водом. Ми смо открили остатке дрвеног моста, као и неке касније фазе када је овде био суви прелаз преко моста, када је тај део био калдрмисан. У самој кули смо пронашли неколико нивоа тог калдрмисања и подизања нивоа. Између куле и главне капије открили смо остатке водоводне цеви, крајем 15 века изграђен је водовод за потребе снабдевања водом града и хамама који је тада био направљен. Открили смо две линије керамичких цеви које су биле великим делом заштићене каменом конструкцијом и у јаком малтеру да не би биле оштећене – објашњава Радовановић.
Значајно вишу суму Завод је добио за наставак радова на стабилизацији куле 11, која је у савезничком бомбардовању 1944. године погођена са јужне стране, у зони темеља, због чега је нагнута ка граду више од седам деценија. Осим 15,9 милиона динара које је дало надлежно министарство и град Смедерево је за ову намену издвојио 6 милиона динара.
-Ова кула је 2018. и 2019. године стабилизована у зони испод нивоа терена, статички је безбедна. Овај надземни део је остао нерешен и добили смо средства да и те радове изведемо ове године и да је учинимо потпуно безбедном, јер овуда се људи крећу и постоје ризици од пада неког њеног дела – наводи наш саговорник.
Додаје да су многи мислили да ће та кула бити исправљена, али је то био скуп и технички веома захтеван посао. Иако је био изводљив, намера је била да ова кула остане овако нагнута како би био сачуван тај део прошлости нашег града.
То је оно што обележава 20. век, који је током шесто година од изградње био најтежи период историје тврђаве, јер је она током Првог и Другог светског рата претрпела највећа оштећења. Практично је до краја 19. века њен изглед из средњег века био сачуван 90 одсто – наводи Радовановић.
После ових радова следи још захтевнији и обимнији посао и у смислу ангажовања на терену, али и када је реч о обезбеђивању новца за обнову најоштећенијег дела смедеревске Тврђаве. О размерама потреба најбоље говори податак да је за конзервацију и рестаурацију Језавског бедема утрошено укупно 170 милиона динара.

Ј.В.