„ИЗБРИСАНИ ГРАД“ У ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ
Поводом обележавања осам деценија од Петојунске трагедије у Историјском архиву у Смедереву отворена је изложба “ Избрисани град“, ауторки др Данијеле Милошевић и Неде Мирић. Поставка се састоји из два сегмента, од којих се један налази у јавном простору у Улици Краља Петра I, а други у просторијама Архива и обухвата паное са фотодокументацијом која сведочи о експлозији муниције у Тврдјави 1941. године, као и документацију која прати санацију настале штете кроз деловање Изванредног комесаријата за обнову Смедерева.
-У простору установе изложили смо документа која чувамо у оквиру Фонда Комесаријата за обнову Смедерева. То је један од најважнијих фондова који се чува у Историјском архиву у Смедереву, а представља грађу насталу у току рада Изванредног комесаријата у периоду од 1941. до 1944. године, основаног са циљем санирања последица експлозије. Наредне године славимо 30 година од свог оснивања, а ово је прва изложба овог формата и у оваквом обиму коју приређујемо. Сматрали смо да је ова годишњица права прилика да покажемо шта баштинимо у својим Фондовима – рекла је Данијела Милошевић, директорка Историјског архива Смедерево.
Посебну захвалност изразила је Министарству културе и информисања и Граду Смедереву, који су подржали реализацију ове изложбе, као и Државном архиву Србије, колегама из Војног архива и Матице српске, који су уступили документа из својих фондова и учинили да, како је рекла, ова изложба буде потпунија.
-За све ово што видимо на паноима заслугом Историјског архива у Смедереву, у пренесеном значењу, а парафразирајући једног француског колегу, можемо да кажемо – то нису папири, то су животи људи. Можда су ове речи међу најснажнијима у низу дефиниција и метафора којима су генерације учених људи покушавали да шире свест о значају архива и архивских докумената. Архиви јесу чувари памћења или капије прошлости, како се то може чути, али они су претпоставка да би постојале историјска наука, научна историографија, без које нема рационалне историјске свести, а рационална историсјка свест је део друштвене свести. Ако у низу тих појмова погледамо значења у неком повратном дејству, доћи ћемо до свести о значају докумената. Документ није историја, али без докумената нема истроије, као што нема ни очувања националног и културног идентитета. Приоритет државе јесте да се сачува све што смо наследили, јер је то једина гаранција да ће бити сачувано и оно што данас настаје. Архиви нису само култура, они су и држава, архивски документи нису реликвије, значај докумената је далеко већи, они сведоче о прошлој стварности, самим тим су извори сазнања, егзистенцијално су важни за народ, државу и појединца, град и село, имају снагу деловања у оперативној спољној политици, такође и унутрашњој, било да је реч о културној, о просветној, економској или некој другој. Отуда се архивима у савременом свету придаје изузетно велики значај – рекао је обраћајући се присутнима Мирослав Перишић, директор Историјског архива Србије.
-Окупили смо се како бисмо се кроз изложбу сетили једног од најтрагичнијх догађај у историји нашег града. Петојунска експлозија разорила је Смедерево и однела бројне животе. Скупом попут овог трудимо се да негујемо културу сећања на овај трагичан догађај и на тај начин одамо пошту жртвама. Локална самоуправа разуме значај Историјског архива, његову важност и улогу коју има у очувању културног наслеђа и унапређење културног и научног живота града. У том циљу смо подржали пројекат обележавања 80 година од експлозије муниције, чији је саставни део ова изложба, а и убудуће, град ће остати у складу са републичком политиком оснаживања културних потенцијала наших установа – рекао је градоначелник Јован Беч, који је изложбу званично и отворио.
Изложба „Избрисани град“ ће бити отворена до 5. августа.
Д.Р.А.
фото: СД новине
Comments are closed.