ОБЕЛЕЖЕНА ОСЕМДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ПЕТОЈУНСКЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ: ПАРАСТОС, КОМЕМОРАТИВНИ СКУП, ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ

Парастосом код Спомен-костурнице на Старом гробљу и комеморативним скупом код Споменика 5. јун обележено је осам деценија од експлозије муниције у смедеревској Тврђави, која је за собом оставила више стотина страдалих, више хиљада теже и лакше повређених и потпуно девастирано урбано језгро града.

Писак локомотиве у 14 часова и 14 минута означио је тренутак када се, тог 5. јуна 1941. године, зачуо први прасак код главног улаза у Тврђаву, након чега је избио пожар. Уследила је одмах и друга, па трећа, најснажнија експлозија, када је цело складиште експлодирало.

Венце су на Споменик 5. јун положили представници руководства града, СПС-а, бројних удружења, Гимназије, Музеја, али и деведесттрогодишња Јелица Јовановић, једини живи сведок трагичног догађаја, која је тог 5. јуна била тринаестогодишња девојчица.

-Мене је подигла она јара са земље, не знам колико сам летела у висину… А пала сам једно 20 метара од наше куће испред које сам у тренутку експлозије стајала. И видела сам да ми је сломљена нога. Све се зацрнело. Пронашли су ме Немци и на носилима пронели кроз рушевине, када смо наишли на моју мајку. Тражила је мене и оца, железничког службеника, који се, иако је завршио смену, вратио до воза да однесе неко писмо… Тај дан ми је толико тужан зато што ми је отац погинуо, и сад бих плакала – сећа се бака Јелица.

Поводом обележавања ове значајне годишњице у Музеју у Смедереву отворена је изложба „Експлозија у Смедереву 5. јуна 1941. године –  80 година после“, на којој су први пут приказане фотографије које до сада нису излагане, као и архивски документи и музеалије из историјске збирке.

 

-Наша установа је почевши од 1976. године готово сваке године приређивала пригодне изложбе, како у овој згради, тако и у другим установама културе, школама и јавним установама. Музеј у Смедереву, ценећи значај овог догађаја без преседана, али и објективно сагледавајући чињенице да у колективном сећању почињу да се осећају први знакови недовољног разумевања и важности чувања сећања на страдање и разарање урбаног језгра Смедерева, сматра да је на овако важан јубилеј неопходно ревитализовати успомену на Дан незаборава или Заветни дан, како су наши суграђани раније називали трагедију 5. јуна 1941. године. Поносимо се овом изложбом, јер на иновативан и свеобухватан начин достојанствено представља тему која и дан данас побуђује велику пажњу како стручне, тако и шире јавности – рекла је на отварању Татјана Гачпар, директорка Музеја у Смедереву, која је исказала велику захвалност локалној самоуправи за подршку у реализацији ове изложбе.

Пуну подршку имао је, додаје она, виши кустос историчар Мирослав Лазић, аутор ове изложбе и истоимене публикације, која ће јавности бити представљена у Музеју 11. јуна.

-Трудили смо се да одолимо изазовима линије мањег отпора уходаних комеморација претходних година, али и притиску јавног мњења које је већ креирало неке ставове и мишљења, нарочито о оним најконтроверзнији темама, као што су узроци и последице експлозије. Овом изложбом, а нарочито књигом коју ћемо представити, желели смо да одбацимо сензационалистички приступ који је тако присутан последњих деценија, да се одупремо идеологизовању и пиједностављеним наративима, и да понудимо нове интерпретације, нове закључке, који су пре свега утемељени у архивској грађи, у архивским документима, а не у урбаним легендама – истакао је Лазић приликом отварања изложбе.

-Овај догађај, као мало који пре и после њега, остаће уписан у јавном сећању Смедервки и Смедереваца, тако и читаве Србије, како због изузетно великог броја пострадалих, тако и због незапамћеног разарања Смедерева – рекла је Маја Ћирковић, чланица Градског већа која је званично и отворила изложбу.

Више еминетних стручњака окупило се на научној конференцији коју је поводом обележавања годишњице експлозије муниције у Тврђави  организовао Истроијски архив, који је  приредио и изложбу „Избрисани град“.

Ј.В.

фото: СД новине