“ГВОЖЂЕ, ГРОЖЂЕ И УРБАНЕ ВИБРАЦИЈЕ” – СМЕДЕРЕВКА И СМЕДЕРЕВАЦ

У оквиру манифестације “Музеји за 10”, Музеј у Смедереву представио је јавности, и пре званичног отварања, нови део своје сталне поставке – изложбу “Гвожђе, грожђе и урбане вибрације”, којом су обухваћена три најважнија сегмента живота нашег града чије су носеће идеје сорта грожђа “Смедеревка” и шпорет “Смедеревац”.

-Ми смо се у самом називу мало играли са тим речима које се везују за Смедерево. Гвожђе је неодвојив сегмент развитка града од друге половине 19. па све до почетка 21. века.
Стицајем географских, друштвених, али и политичких околности, наш град се нарочито динамично развијао почевши од краја 19. века када почиње заметак индустријализације, а нарочито после првог светског рата са приловом миграције и великог броја становника, када почињу да се отварају индустријски погони – “Сартид АД” основан је 1913. године, али је заметак праве фабрике био 1923. Године, затим Државна радионица из које ће се развити “Желвоз”, потом “Економ” и “Металор” из којих ће настати “Милан Благојевић”. Најпознатија је свакако железара са чијом је изградњом и, касније, надограђивањем погона, Смедерево привлачило велики број људи, а потом се мењала физиономија града, посебно њен урбани део, са приливом великог броја становника, и једна мала варош, претежно трговачка и виноградарска, поприма обрисе индустријског града. Овом изложбом хтели смо да укажемо на те токове развоја и да, колико нам је величина сале то дозвољавала, да изложеним експонатима, нашим првенствено младим суграђанима, покажемо како се то град развијао, и у шта је то данас израсло – наводи кустос Мирослав Лазић.

Изложба, појашњавају аутори, представља неколико сегмената прошлости града који до сада нису били присутни на старој сталној изложбеној поставци. Ту су елементи наслеђа Смедерева и смедеревског краја који су препознати као својеврсни маркери – виноградарство, индустријализација, а прказан је и урбани развој Смедерева као града током 19. и у првој половини 20. века, топоними града, тачке које су познате као архитектоснко наслеђе, као и Смедеревци који су заслужни за развој града у овом периоду.

-Виноградартсво је једна од важних привредних грана током 19. и у првим деценијама 20. века, по коме је Смедерево познато, виноградарство је препознато као део индетитета самог града и околине. Смедерево је по виноградарству било познато и у турском периоду, то морам да истакнем, јер важи да је током турског периоду стагнирало, код нас то није случај, постоје писани подаци да је у 16. веку највише добити Смедерево имало од виноградарства. Винограде су имали становници српске националности и Тиурци, винограда је било и испред саме тврђаве. У 19. веку долази до развоја виноградаства, и у том периоду многи виноградари из нашег града и овог краја учествују као винари на страним изложбама и добијају награде. Једна од главних у виноградарству је породица Обреновић, њихов виноград на Плавинцу био је узор за заснивање винограда многим Смедеревцима. Филоцера је прво откривена у смедеревским виноградима и прва средства за заштиту примењена су у краљевим виноградима на Плавинцу. У Смедереву је основан и први лозни расадник у Србији за обнову винограда на америчкој подлози 1882 године. Дуга је традиција виноградарства, град је познат по сорти “Смедеревка” и шпорету који носи назив ”Смедеревац”, то је носећа идеја ове изложбе – каже кустос Гордана Милетић.

Аутори изложбе су Снежана Цветковић, историчарка уметности, Гордана Милетић, кустос етнолог и Мирослав Лазић, историчар. Драгана Лацмановић је задужена за графички дизајн, а Бојана Ђуровић за архитектуру поставке.

-Ова изложба сумира наш вишегодишњи пројекат комплетне реконструкције основне изложбене поставке Музеја у Смедереву, кој смо започели пре 5-6 година и ово је комбинација тих наших напора, не само да реконструишемо изложбене поставке, већ и да удахнемо нови дух нашем Музеју у Смедереву. Користим прилику да се захвалим нашим финансијерима који су свих протеклих година имали разузмевања за ове наше подухвате , то су град Смедерево и Министарство културе и информисања. Такође, изложба коју отварамо не би била могућа без читавог низа наших сарадника, без којих не бисмо могли да реализујемо поставку – истиче Лазић.

Иако нови део сталне поставке званично није отворен, сви посетиоци биће у прилици да га виде током манифестације “Музеји за 10” која се одржава од 12. до 18. маја. Такође, ту је раније отворена изложба “Смедеревска тврђава од престонице до споменика културе”.

-Манифетсација се одржава по седми пут, под покровитељством Министарства културе и информисања и у координацији са Националним комитетом Међународног савета музеја. Током недељу дана обележавамо три битна датума – Међународни дан музеја, Европску ноћ музеја и Националну недељу музеја. Ове године учествује преко 50 градова и 90 музеја и сродних институција. Ова пандемија довела је до неких нових форми представљања и сарадње са публиком, тако да манифестација садржи и један наградни део, а то је конкурс за кратак видео прилог “Мој омиљени предмет у музеју” и све информације о томе могу се пронаћи на сајту muzejisrbije.rs Ми нудимо три изложбе, две су део сталне поставке, ту је и “Колекција деценија” у мултифункционалној сали, део из избора Београдског културног центра – наводи Милан Марковић, кустос.

Током манифестације Музеј ће радити сваког дана, и викендом, од 10 до 20 часова, а улаз за све програме је слободан.

Ј.В.

фото: СД новине