ДОКТОК ПЛАТФОРМА: У СУБОТУ НА ИНСТАГРАМ ПРОФИЛУ О БОРБИ СА СТРЕСОМ

Стрес је у времену у коме живимо свакодневно присутан како у људима, тако и у животним околностима. Он је одговор целокупног организма на одређене факторе у окружењу, а изазива физичку и психичку реакцију која је увек у складу са оним какав је неко као личност. Веома је важно радити на себи, посветити се овом проблему, како не бисмо себе довели до различитих нежељених ефеката, чак и здравствених проблема, сагласни су психоаналитичари и психолози са платформе за здравствене консултације https://www.doktok.rs/

Уколико се и сами борите са стресом, више на ову тему можете чути на новом „Doktok Talks“ -у у суботу, 24. априла, од 15 часова, на Instagram profilu platforme Doktok , где ће на тему стреса и свакодневне борбе са истим говорити примаријус др Оливера Алексић-Хил, мр сци, дечији психијатар, психоаналитичар, породични терапеут, психоаналитички психотерапеут за децу и адолесценте.

Стрес се манифестује и емоционално и телесно. Доводи нас до тога да се осећамо немоћно јер осећамо да се дешава нешто изван наше контроле, али и уплашено због доживљаја егзистенцијалне угрожености, говори психоаналитичар Јасмина Врбашки.

-Реакција на стрес је индивидуалан доживљај. Подразумева да се свако носи на свој начин са сличном стресном ситуацијом и да то најчешће зависи од тога у ком животном тренутку и у којој животној фази се особа налази. Јако је важно какву има подршку своје околине, од породице, преко социо-културолошког поља коме припада – наводи Јасмина Врбашки, психоаналитичар Психоаналитичког друштва Србије.

Стресни догађај долази из спољашњег света и животних околности, а код појединаца покреће низ специфичних унутрашњих одговора.

-Цео свет се сада налази у необичном и стресном периоду, где влада страх и неизвесност. Зато, важно је да мислимо о својим слабостима и страховима. Ту доста помаже разговор, јер мислити са неким може бити невероватно охрабрујуће, а може и довести до неких нових и снажнијих одговора на све, па и на стрес – закључује Тамара Крнета, дипломирани дефектолог, специјални педагог, психоаналитичар у едукацији.

Чињеница је да стрес није пријатан догађај у животу, односно да је у већини случајева врло непријатан и обично се везује за непријатне, неочекиване и на изглед тешко савладиве промене у нашим животима. Весна Брзев Ћурчић, психоаналитичар Психоаналитичког друштва Србије наглашава:

-Ухватити се у коштац с њим нуди могућност налажења сигурног пута за смањење стреса, руковање њим и елиминацију његовог штетног утицаја. Искуствено учење успешним овладавањем стресом помаже очувању и побољшању квалитета живота нас самих, нашег целокупног здравља, као и оних које волимо. Вреди труда.

Суочавање са стресом може бити кључ за побољшање здравља и дужи живот, зато је важно да га доживљавамо као саставни део живота. Да бисмо стрес и нервозу смањили, потребно је да смањимо изложеност стресним ситуацијама, променимо перцепцију, научимо вештине саморегулације стреса, али и радимо на себи. Такође помажу и подршка, смех, спорт и сан, наводи Милица Микић Грчкарац, мастер психолог и психотерапеут.

СДН