ЦЗК: ТРИБИНА „ЕВОЛУЦИЈА И ЕТИКА“

У оквиру научно-образовног програма Центра за културу Смедерево, у среду, 3. фебруара, са почетком у 19 сати, у Концертној дворани ће бити одржана трибина „Еволуција и етика“. Разговор о овој теми биће вођен са др Игором Живановићем, научним сарадником Института за филозофију Филозофског факултета у Београду у чијем истраживачком делокругу однос еволуције и етике заузима значајно место, најављују из ове установе.

Током програма биће размотрено питање о утицају еволуционих чинилаца на област етике, и указано на везе које је могуће идентификовати између теорије еволуције и морала. Реч је о приступу у коме је морал третиран као област која није независна од биолошких чинилаца и имуна на притисак еволуције. У разговору са др Живановићем биће осветљена позиција у којој су адаптивна вредност, преживљавање, репродукција и природна селекција о којима говори еволуциона теорија сагледани као релевантни у суочавању са проблемом порекла моралних појмова и у тражењу одговора на питање зашто уопште имамо морална веровања и моралне способности. У садржај програма биће укључено тематизовање алтруизма (који је представљао тешкоћу за теорију еволуције) и егоизма. Заинтересовани ће бити у прилици да чују у ком смеру води размишљање о улози емоција у усвајању моралних веровања, о томе да ли смо пристрасни, склони самообмањивању када их усвајамо и одржавамо, као и да ли егоизам може бити искључен у објашњењу порекла морала. У току програмске вечери биће заступљено и критичко преиспитивање односа према моралу и моралним правилима као према нечему објективном, реалном, као према непроменљивим истинама. На трибини ће пажња бити посвећена и емпатији и њеном значају за изградњу моралности, као и релевантним категоријама и принципима за које су у свакодневном животу везани међуљудска сарадња и друштвена кохезија.

Улаз на програм је слободан уз мере заштите од вируса ковид-19, а модератор је Марко Цветковић, уредник научно-образовног програма Центра за културу Смедерево.

Игор Живановић дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Био је ангажован у настави на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду на предметима Увод у проблеме политике, Филозофија политике, Савремене теорије правде и Еволуциона етика. Тема његове докторске дисертације била је „Биолошке основе морала: егоизам, алтруизам, и самообмањивање“. У свом истраживачком раду бавио се Хобсовом концепцијом природног стања и проблемом кооперације, аутор је радова „Платон, Макијавели и макијавелизам“, „Рефлексивни еквилибријум и проблем оправдања у етици“, „ Да ли је живот у природном стању усамљенички, сиромашан, опасан, скотски и кратак“, „Самообмањивање“.

СДН