ТРЕТМАН ОСОБА СА МУЛТИПЛОМ СКЛЕРОЗОМ У СРБИЈИ У СКЛАДУ СА НАЈБОЉОМ СВЕТСКОМ ПРАКСОМ

Број пацијената који се лечи од мултипле склерозе у Србији прошле године је удвостручен, а третман особа са овом болешћу у Србији у складу је са најбољом светском праксом, саопштило је Друштво мултиплесклерозе Србије.

Године 2017. објављен је опсежан текст, иницијатива организације МС Brain health„Здравље мозга – Код мултипле склерозе време је важно“ (www.msbrainhealth.org/report). Ову иницијативу је подржало више од 50 референтних организација широм света, међу којима је и Амерички одбор за терапију и истраживања МС (АCTRIMS), кључна светска и европска удружења пацијената, као и Друштво МС Србије.Да лечење МС-а у Србији прати препоруке ове иницијативе, потврђује њен водећи аутор, професор Гавин Гиованнони, који је у својим обраћањима, током јануара ове године, на мрежи Твитер издвојио Србију као пример добре праксе, што је допринело позитивном клиничком утицају и повећаном приступу могућностима лечења.

-Понуда широког спектра терапија које могу да смање активност болести побољшава шансе да се нађе најбоља опција за сваког пацијента коме је дијагностификована МС. Република Србија је препознала значај најновијих достигнућа у дијагностици и терапији, те се одлуком Републичког фонда за здравствено осигурање током 2020. број оболелих који се лече првом линијом, односно умерено ефикасном терапијом, увећао, а на листу лекова о трошку РФЗО по први пут су се увеле и иновативне терапијске опције (високо ефикасне). У лечење о „трошку државе“ укључено је још око 1.300 пацијената. У Србији се данас овим терапијама лечи преко 2500 пацијената, док је у периоду пре 2020. овај број износио око 1000 – саопштено је из Друштва МС Србија.
Проф. др Јелена Друловић, неуролог УКЦС и начелник одељења за имунски посредоване болести Клинике за неурологију каже: ”Познато је да тачна и прецизна дијагноза, а пре свега правовремена, има изузетан значај код третирања мултипле склерозе, тако да је струка у Србији у потпуној сагласности са ставовима из ове Иницијативе. Осим струке, важност овог документа препозната је и од стране Друштва мултипле склерозе Србије, те смо заједничким ангажовањем и следећи овакву иницијативу професора Ђованонија, Извештај представили и најважнијим чиниоцима у држави, доносиоцима одлуке у овој области, када је ова тема у питању. Првенствено, Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање, али и кабинету председника и премијерке државе. Наша иницијатива и њихов позитиван одговор довели су до значајног унапређења лечења особа оболелих од мултипле склерозе у Србији, те се надамо да ће се оваква сарадња и овај позитивни тренд наставити и у годинама које долазе”.

Иницијатива, иза које стоје светски стручњаци, предстваља експертски став базиран на доказима и сумира најважније препоруке у правцу унапређења лечења МС-а, неизлечиве хроничне болести код које имунски систем пацијента уништава ткива у мозгу и кичменој мождини. Овај документ сажима доказе и недвосмислене налазе изведене из научних публикација и структурисаних расправа светске групе аутора, у коју су били укључени клиничари, истраживачи, специјализоване медицинске сестре, здравствени економисти и представници група пацијената, сви са искуством и стручношћу на пољу мултипле склерозе.
Аутори ове иницијативе сложили су се да је приоритет у лечењу заправо терапијска стратегија која нуди најбоље шансе да се очува ткиво мозга и кичмене мождине током болести, а посебно у раном току болести.
Како ову болест струка назива и „највећим имитатором” у неурологији, правовремена дијагностика и рано започињање терапије, кључни су за сваког пацијента, јер не постоји апсолутно специфичан и сензитиван дијагностички тест за ову болест, па је пре постављања дијагнозе неопходно да се искључе све алтернативе. Постоје и обимни докази да је рана терапија ефикаснија од касне, у спречавану развоја онеспособљености.
Ипак, до значајног кашњења у примени терапије, може да дође и пре него оболели дође до неуролога због могућег последичног кашњења у постављања дијагнозе и следствене примене терапије. Иако се данас дијагноза поставља 10 пута брже него осамдесетих година прошлог века, МС се још увек некада недовољно брзо открива. Потписници Иницијативе такође истичу да и редовно праћење (мониторинг) активности болести и формално бележење информација којима се активност прати, представљају темељ ове стратегије.
У Србији од мултипле склерозе болује више од 9000 људи. Број оболелих од МС-а у Србији, као и свуда у свету, је у порасту. Размена знања, искуства и достигнућа у области дијагностиковања, лечења и праћења ефикасности и безбедности терапије, је кључни сегмент у борби против МС-а, наводе у Друштву МС Србија.

СДН