SARADNJA ŠKOLE I RODITELJA – NAJVAŽNIJA KARIKA U REŠAVANJU PROBLEMA VRŠNJAČKOG NASILJA

Prema istraživanjima koje je sproveo UNICEF, čak 65% učenika bar jednom je doživelo nasilje, a oko 22% školaraca prijavljuje učestalo vršnjačko nasilje. Čak 70% dečaka i 68% devojčica, uzrasta od 6-og do 8-og razreda, navelo je da je doživelo rodno zasnovano nasilje u školi. Prema istom izvoru, učenici navode da se u slučaju problema sa nasiljem obraćaju roditeljima, policiji, prijateljima i nastavnicima, za koje misle da bi trebalo ozbiljnije da ih shvate.
U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kažu, da posebnu pažnju poklanjaju zaštiti učenika od svih oblika nasilja i diskriminacije. Navode da je zbog toga zakonska regulativa u ovoj oblasti posebno uređena podzakonskim aktima, koji propisuju jasne procedure u prevenciji i reagovanju na nasilje u školama.

Od početka epidemije, kada su škole radile u izmenjenom režimu, navode da je bilo manje prijava slučajeva vršnjačkog nasilja, ali da se najveći broj njih odnosio na digitalno nasilje, zbog čega, su kažu, ponovo podsetili škole na postojeće resurse u prevenciji digitalnog nasilja i u saradnji sa organizacijama “Unicefom” i “Save the cjildren” objedinili set preventivnih materijala ( tekstovi, video materijal za učenike, nastavnike i roditelje).

-Kada Ministarstvo dobije prijavu o trećem nivou vršnjačkog nasilja u školama od ustanova, ono se prvo upozna sa sadržajem prijave na osnovu koga može da zaključi da li škola preduzima sve aktivnosti i mere koje je u obavezi da preduzme. Prijava u formi obaveštenja sadrže podatke o događaju, preduzetim i planiranim merama škole. Ukoliko Ministarstvo proceni da je ustanovi potrebna podrška ili kontrola, onda se uključuje prosvetni savetnik, savetnik iz Odseka za ljudska i manjinska prava i/ili prosvetni inspektor u skladu sa svojim nadležnostima. Kada se na osnovu informacija iz prijave može zaključiti da škola postupa u skladu sa procedurama, ministarstvo ne preduzima pomenute aktivnosti u odnosu na školu – navode u odgovoru našoj redakciji iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Neretko, se ipak, dešava, da roditelji koji saznaju da im je dete u školi pretrpelo određeni vid nasilja, tvrde da škola ne preduzima ništa, zahtevajući veće angažovanje odgovornih u školskom sistemu. Neke od tih priča dospeju u javnost, ali nakon izlaska iz “fokusa”, što traje dan-dva nakon incidenta, slučaj se zaboravi, a epilog eventualno pokrenutog postupka retko kad saopšti.

-Praćenje prijava nasilja ima i preventivnu ulogu, jer na osnovu praćenja postupanja škola možemo da mapiramo gde je školama potrebna podrška, odnosno jačanje kapaciteta (npr. da li je potrebno osnažiti sekretare škola za primenu propisa, kakve obuke izraditi za timove škola ili direktore škola, kakve programe prevencije razvijati i dr.). Pravilnikom o protokolu su precizno propisani koraci škole i aktivnosti i mere kao i način i obaveza uključivanja roditelja. Ističu da je škola u obavezi da utvrdi činjenice, odnosno proveri sumnju ili saznanje, jer u zavisnosti od toga dalje postupa – navode u Ministarstvu prosvete.

Verica Stanisavljević, direktorka OŠ „Vuk Karadžić“ u Smederevskoj Palanci

-Pre svega i roditelj sam, imam svoju decu i vodim računa da ne ulaze u situaciju vršnjačkog nasilja. Dešavaju se gurkanja, koja takođe spadaju u nasilje, što može da se okarakteriše kao nestašluk, ali kada dođe do povređivanja i postoje modrice, naravno da se reaguje. Svi prosvetni radnici reaguju kao roditelji, mame, očevi, saveti se daju stalno u svakom segmentu časa. Učenici se edukuju, ne samo sa te naučne strane, već i sa te vaspitne, jer je škola vaspitno-obrazovna ustanova – kaže za naš portal Verica Stanisavljević, direktorka OŠ “Vuk Karadžić” u Smederevskoj Palanci.
Kaže da je tokom ove godine u školi bilo nekoliko slučajeva nasilja, samo jedan je bilo nasilje trećeg nivoa, koje je izašlo iz okvira škole, a reagovalo se onako kako procedura nalaže.
-Mi smo reagovali u svakom slučaju prvo razgovorom, onda i organizacijom rada tima za bezbednost koji mora da poštuje sve postupke. Kada se dese slučajevi nasilja, deca daju izjave u prisustvu roditelja, razgovara se sa decom, sa roditeljima, organizuju se roditeljski sastanci ako je nešto na odeljenskom niovu, učestvuju svi – pedagog, psiholog, koji objašnjavaju zbog čega je do toga došlo, a kada je potrebno, potražimo pomoć sa strane, tu su zdravstvene, socijalne ustanove ili policija. Produralno mi to sve odradimo kako treba. Nema potrebe za zataškavanjem, treba izneti problem, rešavati, kako bi toj deci, učesnicima vršnjačkog nasilja bilo jasno da to nije dobro ponašanje, a ostali da vide da se radi i da rešavamo te probleme – objašnjava direktorka.
U nadležnom ministarstvu tvrde, da se u školama, odmah nakon što se desi vršnjačko nasilje, odnsono, odmah po njegovoj prijavi, preduzima niz mera za rešavanje problema.

-Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja procenjuje nivo vršnjačkog nasilja i preduzima dalje mere, izuzev kada je reč o prvom nivou vršnjačkog nasilja, kada odeljenski starešina interveniše u saradnji sa odeljenskom zajednicom i roditeljima učenika.
Sa učenicima se uvek radi pojačan vaspitni rad. Za treći nivo nasilja se pokreće i vaspitno-disciplinski postupak, a izrečene mere zavise od rezultata pojačanog vaspitnog rada sa učenicima – navode u ministarstvu.

Direktorka Stanisavljević ističe da je u celom postupku ključna saradnja sa roditeljima.
-Saradnja sa roditeljima je najvažnija, ako to uspeva, onda će nam taj slučaj biti rešen. I ja sam roditelj, mi smo odrasli ljudi, treba da sa sarđujemo, razgovaramo, da objasnimo našoj deci kako treba da se ponašaju. Ponavljam, roditelji najvažnija karika da bi se došlo do pozitvnog napretka u rešavanju problema vršnjačkog nasilja. Mi sa učenicima imamo jednu vrstu komunikacije, računajući na to da će ona dati dobre rezultate. Kod kuće mama i tata sigurno mogu da budu malo oštriji, da takva jedna situacija bude presečena – navodi direktorka i dodaje:
-Ima nekih roditelja koji dođu i kažu: ja stvarno ne znam šta ću sa njim, i onda mi, naravno, u saradnji sa njima, možemo da preduzememo određen korake. Ali kada roditelj brani i opravdava takvo ponašanje svog deteta, vrlo je teško. Desilo se nekoliko puta da smo bili u pravu kada nisu uzeli u obzir to što mi stalno pričamo, ali, mogu da podvučem da je mali broj takvih. Daleko je veći broj dobre i vaspitane dece i zbog njih treba da se trudimo da bude bolje – kaže naša sagovornica.
U ministarstvu prosvete navode da škola treba da se samo nadoveže na podršku roditeljstvu i vaspitanju i da ne može kompenzovati ulogu porodice i drugih sistema pošto je porodici i deci nekada potrebna podrška koja prevazilazi ingerencije sistema obrazovanja.

Od početka epidemije, tokom onlajn nastave, navodi, u školi je zabeležen jedan slučaj digitalnog nasilja.
-Cela ova situacija koja je usporila i povukla sve nas u naše domove, verovatno je uticala na decu koja su u kućnom okrilju, zabavljaju se na neki drugi način, a verovatno su i pod većom kontrolom. Nismo imali nasilje, mislim da je naša škola, što se tiče digitalnog nasilja, takođe slika i drugih škola u Smederevskoj Palanci, ni u drugim školama koliko znam, nije bilo nasilja ovog tipa.
Škole, kažu u Ministarstvu prosvetem nauke i tehnološkog razvoja, imaju autonomiju da se uključuju u različite programe i projekte i u obavezi su da na godišnjem nivou konkretno planiraju preventivne aktivnosti u okviru kojih može da planira saradnju sa lokalnom samoupravom.

Verica Stanisavljević, direktorka OŠ „Vuk Karadžić“ u Smederevskoj Palanci

U osnovnoj školi “Vuk Karadžić” trude se da realizuju što više programa koji bi kroz konkretne aktivnosti uključile učenike da se bave problemom vršnjačkog nasilja. Pre proglašenja epidemije, učenici i zaposleni, obeležili su “Dan ružičastih majica” Međunarodni dan birbe protiv vršnjačkog nasilja
-Učenici posebno vole radionice, to je nešto što prikazuje konkretnu situaciju, stavlja ih u poziciju jedne i druge strane, da razmisle, da shvate kako se oseća onaj koji trpi nasilje, i da osude onog ko vrši nasilje. Organizovali smo i predavanje u saradnji sa Fondacijom “Tijane Jurić”, ono je bilo usredsređeno na digitalno nasilje. Imamo odličnu saradnju sa našim Crvenim krstom koji organzuje radionice na ovu temu za sve razrede, od prvog do osmog razreda – navodi direktorka.
Dodaje da je važna saradnja škola sa lokalnom samoupravom, jer je svaka institucionalna podrška rešavanju problema vršnjačkog nasilja dobro došla.
Vršnjačko nasilje kompleksna je tema, koja se mora sagledavati i analizirati iz različitih uglova. Ujedno, aktivnosti na njegovom suzbijanju moramo da preduzimamo svi – od pojedinca, preko predškolskog školskog sistema, institucija, do lokalne zajednice, koja može da ima značajan uticaj u usmeravanju i pomoći pri rešavanju ovog problema. Pre svega, potrebno je, tamo gde se pojavi, da priznamo da ga imamo, jer, spoznaja i svest o nečemu, ponekad mogu značiti već pola obaveljnog posla.

J.V.

foto: SD novine, oš „Vuk Karadžić“ Smederevska Palanka

*Projekat „Vršnjačko nasilje – odgovornost i kako ga sprečiti“ sufinansiran je iz budžeta opštine Smederevska Palanka, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva*

Comments are closed.