САРАДЊА ШКОЛЕ И РОДИТЕЉА – НАЈВАЖНИЈА КАРИКА У РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА

Према истраживањима које је спровео УНИЦЕФ, чак 65% ученика бар једном је доживело насиље, а око 22% школараца пријављује учестало вршњачко насиље. Чак 70% дечака и 68% девојчица, узраста од 6-ог до 8-ог разреда, навело је да је доживело родно засновано насиље у школи. Према истом извору, ученици наводе да се у случају проблема са насиљем обраћају родитељима, полицији, пријатељима и наставницима, за које мисле да би требало озбиљније да их схвате.
У Министарству просвете, науке и технолошког развоја, кажу, да посебну пажњу поклањају заштити ученика од свих облика насиља и дискриминације. Наводе да је због тога законска регулатива у овој области посебно уређена подзаконским актима, који прописују јасне процедуре у превенцији и реаговању на насиље у школама.

Од почетка епидемије, када су школе радиле у измењеном режиму, наводе да је било мање пријава случајева вршњачког насиља, али да се највећи број њих односио на дигитално насиље, због чега, су кажу, поново подсетили школе на постојеће ресурсе у превенцији дигиталног насиља и у сарадњи са организацијама “Уницефом” и “Save the cjildren” објединили сет превентивних материјала ( текстови, видео материјал за ученике, наставнике и родитеље).

-Када Министарство добије пријаву о трећем нивоу вршњачког насиља у школама од установа, оно се прво упозна са садржајем пријаве на основу кога може да закључи да ли школа предузима све активности и мере које је у обавези да предузме. Пријава у форми обавештења садрже податке о догађају, предузетим и планираним мерама школе. Уколико Министарство процени да је установи потребна подршка или контрола, онда се укључује просветни саветник, саветник из Одсека за људска и мањинска права и/или просветни инспектор у складу са својим надлежностима. Када се на основу информација из пријаве може закључити да школа поступа у складу са процедурама, министарство не предузима поменуте активности у односу на школу – наводе у одговору нашој редакцији из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Неретко, се ипак, дешава, да родитељи који сазнају да им је дете у школи претрпело одређени вид насиља, тврде да школа не предузима ништа, захтевајући веће ангажовање одговорних у школском систему. Неке од тих прича доспеју у јавност, али након изласка из “фокуса”, што траје дан-два након инцидента, случај се заборави, а епилог евентуално покренутог поступка ретко кад саопшти.

-Праћење пријава насиља има и превентивну улогу, јер на основу праћења поступања школа можемо да мапирамо где је школама потребна подршка, односно јачање капацитета (нпр. да ли је потребно оснажити секретаре школа за примену прописа, какве обуке израдити за тимове школа или директоре школа, какве програме превенције развијати и др.). Правилником о протоколу су прецизно прописани кораци школе и активности и мере као и начин и обавеза укључивања родитеља. Истичу да је школа у обавези да утврди чињенице, односно провери сумњу или сазнање, јер у зависности од тога даље поступа – наводе у Министарству просвете.

-Пре свега и родитељ сам, имам своју децу и водим рачуна да не улазе у ситуацију вршњачког насиља. Дешавају се гуркања, која такође спадају у насиље, што може да се окарактерише као несташлук, али када дође до повређивања и постоје модрице, наравно да се реагује. Сви просветни радници реагују као родитељи, маме, очеви, савети се дају стално у сваком сегменту часа. Ученици се едукују, не само са те научне стране, већ и са те васпитне, јер је школа васпитно-образовна установа – каже за наш портал Верица Станисављевић, директорка ОШ “Вук Караџић” у Смедеревској Паланци.
Каже да је током ове године у школи било неколико случајева насиља, само један је било насиље трећег нивоа, које је изашло из оквира школе, а реаговало се онако како процедура налаже.
-Ми смо реаговали у сваком случају прво разговором, онда и организацијом рада тима за безбедност који мора да поштује све поступке. Када се десе случајеви насиља, деца дају изјаве у присуству родитеља, разговара се са децом, са родитељима, организују се родитељски састанци ако је нешто на одељенском ниову, учествују сви – педагог, психолог, који објашњавају због чега је до тога дошло, а када је потребно, потражимо помоћ са стране, ту су здравствене, социјалне установе или полиција. Продурално ми то све одрадимо како треба. Нема потребе за заташкавањем, треба изнети проблем, решавати, како би тој деци, учесницима вршњачког насиља било јасно да то није добро понашање, а остали да виде да се ради и да решавамо те проблеме – објашњава директорка.
У надлежном министарству тврде, да се у школама, одмах након што се деси вршњачко насиље, однсоно, одмах по његовој пријави, предузима низ мера за решавање проблема.

-Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања процењује ниво вршњачког насиља и предузима даље мере, изузев када је реч о првом нивоу вршњачког насиља, када одељенски старешина интервенише у сарадњи са одељенском заједницом и родитељима ученика.
Са ученицима се увек ради појачан васпитни рад. За трећи ниво насиља се покреће и васпитно-дисциплински поступак, а изречене мере зависе од резултата појачаног васпитног рада са ученицима – наводе у министарству.

Директорка Станисављевић истиче да је у целом поступку кључна сарадња са родитељима.
-Сарадња са родитељима је најважнија, ако то успева, онда ће нам тај случај бити решен. И ја сам родитељ, ми смо одрасли људи, треба да са сарђујемо, разговарамо, да објаснимо нашој деци како треба да се понашају. Понављам, родитељи најважнија карика да би се дошло до позитвног напретка у решавању проблема вршњачког насиља. Ми са ученицима имамо једну врсту комуникације, рачунајући на то да ће она дати добре резултате. Код куће мама и тата сигурно могу да буду мало оштрији, да таква једна ситуација буде пресечена – наводи директорка и додаје:
-Има неких родитеља који дођу и кажу: ја стварно не знам шта ћу са њим, и онда ми, наравно, у сарадњи са њима, можемо да предуземемо одређен кораке. Али када родитељ брани и оправдава такво понашање свог детета, врло је тешко. Десило се неколико пута да смо били у праву када нису узели у обзир то што ми стално причамо, али, могу да подвучем да је мали број таквих. Далеко је већи број добре и васпитане деце и због њих треба да се трудимо да буде боље – каже наша саговорница.
У министарству просвете наводе да школа треба да се само надовеже на подршку родитељству и васпитању и да не може компензовати улогу породице и других система пошто је породици и деци некада потребна подршка која превазилази ингеренције система образовања.

Од почетка епидемије, током онлајн наставе, наводи, у школи је забележен један случај дигиталног насиља.
-Цела ова ситуација која је успорила и повукла све нас у наше домове, вероватно је утицала на децу која су у кућном окриљу, забављају се на неки други начин, а вероватно су и под већом контролом. Нисмо имали насиље, мислим да је наша школа, што се тиче дигиталног насиља, такође слика и других школа у Смедеревској Паланци, ни у другим школама колико знам, није било насиља овог типа.
Школе, кажу у Министарству просветем науке и технолошког развоја, имају аутономију да се укључују у различите програме и пројекте и у обавези су да на годишњем нивоу конкретно планирају превентивне активности у оквиру којих може да планира сарадњу са локалном самоуправом.

У основној школи “Вук Караџић” труде се да реализују што више програма који би кроз конкретне активности укључиле ученике да се баве проблемом вршњачког насиља. Пре проглашења епидемије, ученици и запослени, обележили су “Дан ружичастих мајица” Међународни дан бирбе против вршњачког насиља
-Ученици посебно воле радионице, то је нешто што приказује конкретну ситуацију, ставља их у позицију једне и друге стране, да размисле, да схвате како се осећа онај који трпи насиље, и да осуде оног ко врши насиље. Организовали смо и предавање у сарадњи са Фондацијом “Тијане Јурић”, оно је било усредсређено на дигитално насиље. Имамо одличну сарадњу са нашим Црвеним крстом који органзује радионице на ову тему за све разреде, од првог до осмог разреда – наводи директорка.
Додаје да је важна сарадња школа са локалном самоуправом, јер је свака институционална подршка решавању проблема вршњачког насиља добро дошла.
Вршњачко насиље комплексна је тема, која се мора сагледавати и анализирати из различитих углова. Уједно, активности на његовом сузбијању морамо да предузимамо сви – од појединца, преко предшколског школског система, институција, до локалне заједнице, која може да има значајан утицај у усмеравању и помоћи при решавању овог проблема. Пре свега, потребно је, тамо где се појави, да признамо да га имамо, јер, спознаја и свест о нечему, понекад могу значити већ пола обавељног посла.

Ј.В.

фото: СД новине, ош „Вук Караџић“ Смедеревска Паланка

*Пројекат „Вршњачко насиље – одговорност и како га спречити“ суфинансиран је из буџета општине Смедеревска Паланка, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*