ПРЕВЕНЦИЈА ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА НАЈБИТНИЈА, ПРОТОКОЛИ ТУ ДА СЕ ПРОПУСТИ СИСТЕМА СВЕДУ НА МИНИМУМ

Ако бисмо у најкраћем хтели да дефинишемо вршњачко насиље, окарактерисали бисмо га као нежељено, агресивно понашање међу децом школског узраста, које се временом понавља, различитог је облика и интезитета, те у складу са тим оставља и широк дијапазон последица и на оног ко га врши, и на жртву која га трпи.

Иако нам се чини да га има све више, треба подсетити на то да су сведоци вршњачког насиља били појединци свих генерација, а познаваоци теме истичу да је оно сада постало видљивије, пре свега, због чињенице да га, захваљујући технологији, можемо забележити, па онда путем медија и друштвених мрежа доспе у јавност, али и захваљујући томе што се све више пријављује, а надлежни органи су у претходном периоду учинили много на изменама закона и прописа који се тичу ове области, да би се његово присуство смањило.

Вршњачко насиље карактеришу туче, вређања, вербална и спихичка малтретирања, све до понижења на друштвеним мрежама. Према ранијим истраживањима Групе за заштиту од насиља и дискриминације Министарства просвете, науке и технолошког развоја, најзаступљеније је вербално насиље – двање погрдних имена, сплеткарење, исмевање, ширење лажи, присутно је ударање, отимање, сексуално узнемиравање, снимање без нечијег пристанка, слање узнемирујућих порука мобилним телефоном. Како би ситуације у којима се појављује вршњачко насиље биле јасније, као и да би се дале јансе смернице свим учесницима и странама у поступку како се након детектованог проблема треба понашати, усвојен је Правилник о протоколу поступања у установи у одовору на насиље, злостављање и занемаривање.

Према том правилнику који одређује како установа треба да реагује на насиље, постоје три нивоа у односу на интензитет – од најслабијег које је првог нивоа, до трећег нивоа који је најјачег интензитета. Такође, осим по интензитету, разликују се и облици насиља, којих има пет, а то су: физичко, психичко, социјално, сексуално и дигитално.

-Разврставање насиља, злостављања и занемаривања на нивое има за циљ обезбеђивање уједначеног поступања (интервенисања) установа у ситуацијама насиља и злостављања када су актери деца, односно ученици (ученик-ученик, ученик-дете). Исти облици насиља, злостављања и занемаривања могу да се појаве на више нивоа, али се разликују у интензитету, степену ризика, учесталости, последицама и учесницима. Процена нивоа насиља се доноси на основу анализе интензитета, степена ризика, трајања и учесталости понашања, последица, броја учесника, узраста и карактеристика развојног периода детета, односно ученика – наведено је у поменутом протоколу и додаје:
-На предшколском узрасту у складу са развојним карактеристикама узраста говоримо о сукобима међу децом и агресивном понашању. Тим за заштиту детета у предшколској установи приликом анализе ситуације и доношења плана активности у раду са дететом и породицом узима у обзир учесталост понашања, трајање, интензитет, последице, степен ризика по учеснике ситуације, карактеристике развојног периода и индивидуалне карактеристике детета.
У реализацију плана активности, истакнуто је, укључује се родитељ детета. Уколико укључивање породице није у најбољем интересу детета, установа на основу стручног мишљења Тима за заштиту укључује надлежни центар за социјали рад. У складу са проценом ризика и потребама детета укључују се и други системи из спољашње мреже заштите у складу са својом надлежностима (систем социјалне заштите, систем здравствене заштите).
Према утврђеном протоколу ниови насиља су следећи:
1. Први ниво:
-Облици физичког насиља и злостављања су, нарочито: ударање чврга, гурање, штипање, гребање, гађање, чупање, уједање, саплитање, шутирање, прљање, уништавање ствари.
-Облици психичког насиља и злостављања су, нарочито: омаловажавање, оговарање, вређање, ругање, називање погрдним именима, псовање, етикетирање, имитирање, „прозивање“.
-Облици социјалног насиља и злостављања су, нарочито: добацивање, подсмевање, искључивање из групе или заједничких активности, фаворизовање на основу различитости, ширење гласина.
-Облици сексуалног насиља и злостављања су, нарочито, неумесно, са сексуалном поруком: добацивање, псовање, ласцивни коментари, ширење прича, етикетирање, сексуално недвосмислена гестикулација.
-Облици насиља и злостављања злоупотребом информационих технологија и других комуникационих програма су, нарочито: узнемиравајуће позивање, слање узнемиравајућих порука СМС-ом, ММС-ом.
2. Други ниво:
-Облици физичког насиља и злостављања су, нарочито: шамарање, ударање, гажење, цепање одела, „шутке“, затварање, пљување, отимање и уништавање имовине, измицање столице, чупање за уши и косу.
-Облици психичког насиља и злостављања су, нарочито: уцењивање, претње, неправедно кажњавање, забрана комуницирања, искључивање, манипулисање.
-Облици социјалног насиља и злостављања су, нарочито: сплеткарење, ускраћивање пажње од стране групе (игнорисање), неукључивање, неприхватање, манипулисање, искоришћавање.
-Облици сексуалног насиља и злостављања су, нарочито: сексуално додиривање, показивање порнографског материјала, показивање интимних делова тела, свлачење.
-Облици насиља и злостављања злоупотребом информационих технологија су, нарочито: оглашавање, снимање и слање видео записа, злоупотреба блогова, форума и четовања, снимање камером појединаца против њихове воље, снимање камером насилних сцена, дистрибуирање снимака и слика.
3. Трећи ниво:
-Облици физичког насиља и злостављања су, нарочито: туча, дављење, бацање, проузроковање опекотина и других повреда, ускраћивање хране и сна, излагање ниским температурама, напад оружјем.
-Облици психичког насиља и злостављања су, нарочито: застрашивање, уцењивање уз озбиљну претњу, изнуђивање новца или ствари, ограничавање кретања, навођење на коришћење наркотичких средстава и психоактивних супстанци, укључивање у деструктивне групе и организације.
-Облици социјалног насиља и злостављања су, нарочито: претње, изолација, малтретирање групе према појединцу или групи, организовање затворених група (кланова) које има за последицу повређивање других.
-Облици сексуалног насиља и злостављања су, нарочито: завођење од стране ученика и одраслих, подвођење, злоупотреба положаја, навођење, изнуђивање и принуда на сексуални чин, силовање, инцест.
-Облици насиља и злостављања злоупотребом информационих технологија су, нарочито: снимање насилних сцена, дистрибуирање снимака и слика, дечија порнографија.
У правилнику је наведено и да се као лакше повреде обавеза ученика утврђује понављање насилног понашања са првог нивоа када васпитни рад није делотворан, као и насилно понашање са другог нивоа, када појачани васпитни рад није делотворан.
-Насилно понашање са трећег нивоа може да буде третирано као тежа повреда обавеза и као повреда забране утврђене законом, у зависности од околности (последице, интензитет, учесталост, учесници, време, место, начин и др.), што процењују тим за заштиту и директор – стоји у протоколу.
У дому ученика понављање лакших повреда обавеза третира се као тежа повреда обавеза у складу са законом којим је уређен ученички и студентски стандард, а васпитно-дисциплински поступак се води у складу са законом којим је уређен ученички и студентски стандард.
У складу са горе наведеним, предузимају се и одређене интервентне мере. Тако, на првом нивоу, активности предузима самостално одељењски старешина, наставник, односно васпитач, у сарадњи са родитељем, у смислу појачаног васпитног рада са васпитном групом, одељењском заједницом, групом ученика и индивидуално. Ако се насилно понашање понавља, ако васпитни рад није био делотворан, ако су последице теже, ако је у питању насиље и злостављање од стране групе према појединцу или ако исто дете и ученик трпи поновљено насиље и злостављање за ситуације првог нивоа, установа интервенише активностима предвиђеним за други, односно трећи ниво.
На другом нивоу, укључују се педагог, психолог, тим за заштиту и директор, уз обавезно учешће родитеља, док је на трећем обавезно, уз све њих укључити и надлежне органе, организације и службе, попут центара за социјални рад, здравствене службе, полиције.
Правилник је, објашњавју у надлежном министарству, усвојен како би за све важила иста процедура када је реч о проблему појаве насиља у школама, и у том смислу, евентуални пропусти свих делова система, свели на минималну могућу меру.

Истичу ипак, да у решавању пробелма вршњачког и насиља у школама, значајну улогу има превенција.

-Министарство је у континуитету, интензивно од 2005. Године, у сарадњи са партнерима реализовало различите програме и пројекте у циљу обезбеђивања ресурса за школе. У сарадњи са Уницефом и партнерима Министарство је публиковало и приручнике за вртиће и школе, а на основу обједињавања досадашње превентивне праксе и ресурса и унапређивање са актуелним потребама – наводе у свом одговору.

Додају да су актуелне активности Министарства у домену превенције фокусиране на превенцију насилног екстремизма ( уз подршку Унеска), превенцију трговине децом и младима ( у сарадњи са Канцеларијом Савета Европе у Београду), израду материјала за Националну платформу „Чувам те“, превенцију дигиталног насиља у сарадњи са “Саве тхе цхилдрен”, израду видео материјала за школе у циљу унапређивања имплементације Правилника о протоколу и постојећих ресурса за превенцију.

-Када говоримо о кључним факторима за заштиту од насиља најважнија је свеобухватана превенција на нивоу целог друштва, јер школе нису место где се насиље генерише, већ место где се најчешће испољава јер деца долазе у велики број међусобних интеракција. Због тога вршњачко насиље не можемо да посматрамо као изоловани феномен, независно од породичног насиља, вредности које се промовишу у друштву и целокупне подршке свих система породици и родитељству.
Пракса је показала да када постоји конструктивна сарадња породице и школе или сарадња свих система можемо говорити о позитивним резултатима – истичу у министарству.

Подесћају да је на иницијативу Радне групе Владе Републике Србије за сузбијање насиља у школама, унапређен Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање и измене и допуне су усвојене у августу ове године. Такође у оквиру рада поменуте Радне групе у току је израда Националне платформе „Чувам те“ која ће обухватати едукативни део намењен наставницима, ученицима и родитељима, али и део који треба да обезбеди унапређивање интерсекторског поступања по пријави насиља.

Ј.В.

фото: фејсбук страница ОШ „Вук Караџић“ Смедеревска Паланка, СД новине

*Пројекат „Вршњачко насиље – одговорност и како га спречити“ суфинансиран је из буџета општине Смедеревска Паланка, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*