ОДГАЈАЊЕ ТРОЈЕ ДЕЦЕ – ПУНЕ ДВЕ СМЕНЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА, АЛИ ДРАЖ ЈЕ ПУНА КУЋА

-На жалост, ја нисам много учествовао у одрастању моје деце, такав сам посао имао, моја супруга је са децом провела њихово детињство, ја сам више био гост. Пре једно 15-ак година, када је имао 5 или 6 година, најстарији син ме је питао: Тата да ли ћеш ми доћи на рођендан? Моја супруга у то време није радила, једноставно, физички није могла, јер посао одгајања деце изискује, не пуно радно време, него пуне две смене радног времена – почиње причу за наш портал Петар Ранчић, отац троје деце – једног бруцоша, једне средњошколке и једног основца.
Он и његова супруга, наставља, одлучили су да имају вишечлану породицу много пре подстицаја које је држава прописала 2018-те године, и поред свих проблема са којима се родитељи неминовно током одгајања деце суочавају, драж је, каже, пуна кућа.

-Да се одмах разумемо, свако ко има двоје или троје деце не рађа децу због пара, ми смо се одлучили на тај корак много пре него што су донете ове мере подстицаја. А борба је била дуга… Обећавао сам тада супрузи куле и градове, да ћу да мењам пелене, да пазим децу, знала је и она да неће бити тако…Знате, жена ту даје задњу реч, ми мушкарци смо ту да будемо ту… – додаје кроз осмех наш саговорник.
Мисли и да је мало људи свесно проблема са наталитетом са којим се суочавамо и зато поздравља то што је држава одлучила да се на озбиљан начин бави популационом политиком.
-Није само на жени да рађа и – то је то. Живот са троје деце је доста леп, али и доста компликован, то је буквално целодневни посао. Наталите у Србији је низак, држава је кровним документима и законским променама 2018-те године донела основе и смернице, али не може она све да уради. Потребно је да се укључе локалне самоуправе, локалне заједнице, да се све то спроведе – наводи овај отац троје деце.
-Можда ће звучати грубо, али истина је, мушкарац мора да се труди да обезбеди финансијска срдества за породицу, то је најважније. Сведоци смо да је данас тешко имати вишечлану прородицу, и превасходно, задатак мужа, оца, мушкарца, је да обезбеди финансијски колико-толико нормалан живот своје прордице – сматра он.
Верује да има много мушкараца који не схватају колико је одгајање деце озбиљан и одговоран посао.
-Врло мало људи схвата колика је тежина задатка бити родитељ, пре свега мајка… Ми смо, ипак, Балканци… Врло мало мушкараца то схвата. И ја нисам у почетку, морам да признам, док нисам видео колико је то сложен и комплексан посао – да није то само нахранити, пресвући и окупати, већ по који ко зна пут пролазиш први, па пети разред основне, први средње и шта већ све још… Моје мишљење, сада, након свих ових година уназад, је да мушкарац, осим те економске сигурности, мора супрузи да пружи велику моралну подршку, да би успели у намери да децу изведу на прави пут – искрен је наш саговорник.
Иако је и сам навео да финансије у његовом случају нису имале пресудну улогу при одлуци о проширењу породице, не крије да материјална страна некако увек долази у први план.
-То јесте велики притисак на саму породицу, не живимо више у социјализму, ништа није бесплатно. Нпр. држава је обезбедила да основни пакет књига за треће дете буде бесплатан, али онај додатак који је обавезан – кошта, рецимо, 6.000 динара. А за дете мора да се обезеди. То вам је за неког ко ради за тридесетак хиљада динара 20 одсто од плате. Само то. Јесте да се плаћа у неколио рата, али замислите пута три, а комплет књига је око 15.000, за друго дете га немате беспалтно, па ако неко има два основца, уз све попусте, то је око 20-ак хиљада динара. Знам да неке локалне самоуправе дају комплет уџбеника и прибора за треће дете, код нас тога нема. До пре неке године био је и бесплатан вртић за треће дете, па је то укинуто, мислим да је то био велики удар за породице, можда за неке родитеље и сигнал да се теже одлуче за треће дете – наводи Ранчић.

Сматра да је реч о бенефицијама за вишечлане породице које не изискују велика издвајања из буџета, а као родитељ који је прегурао добар део “радног стажа”, каже да се уз мало напора може изаћи у сусрет њиховим потребама.
-Не требају ту милиони, ту су довољне ситне ствари, пажња… На пример да се врати да тај денвни боравак у вртићу за треће дете да буде бесплатан, да се трећем детету обезбеди комплет прибора. Јер, верујте, ако узмемо статистику, нема ту много пордица са троје и више деце, то не представља велики захтев. Када је реч о социјалним давањима, требало би мало променити услове за дечији додатак. Знате, довољно је да у породици један родитељ ради и има плату 40.000 динара, ту већ немају право на дечији додатак. Бирократија не би требало да буде препрека – сматра он.
Занимљиве су и неке друге ситуације са којима се вишечлане породице суочавају, а са којима се људи без деце, или они са једним или двоје, не сусрећу, нити би им пало на памет да о њима размишљају.
-Ево, на пример, летовање – сви хотели имају аранжмане који подразумевају родитеље плус два детета, треће дете је проблематично – наводи кроз смех наш саговорник и додаје:
-Па кад идете на летовање морате да узмете две собе, значи, два аранжмана плаћате… И тако…Али, пуна кућа надомести све те свкодневне препреке. Још кад имате децу различитог узраста, онда видите занимљиве ствари, проживљавате поново своје детињство, неке своје сретне дане, и никад није досадно…
Каже да је данашње време пуно изазова када је реч о одгајању деце.
-Данас је одратстање другачије него у нека наша времена, мада нису много далеко. Све се свело на технику, електронику, има ту и лоших примера, доста турбуленција.. Али од карактера човека, жене, породице све зависи – да ли када те живот обори на колена устанеш и наставиш даље или се препустиш. А доста тога треба урадити и да млади не оду из земље, мало више примене онога што је донето, мало промене у понашању људи, хајде да помогнемо људима да се макар један родитељ вишечланих породица запосли, али не за плату од 15.000 динара. Да се посвети пажња трудницама и породиљама и пружи им се боља подршка и у здравственом систему – наводи Ранчић.
Као родитељ деце школског узраста наводи и да је добра ствар што је “Стретагијом подстицања рађања” предвиђено да се о популационој политици и њеном значају говори и у образовном систему, са посебним акецнтом да се деца упознају са репродуктивним здрављем.
-Неопходно је да се иде у том правцу. Мислим да је био предмет везан за сексуално образовање у седмом или осмом разреду… Људи који деци причају о томе треба знају како да им приђу, то је саветодавна мисија, није предавачка, ту нема оцена. Треба изазвати заинтересованост детета да то прати, деца су данас другачија, добра је замисао, само то треба одрадити на прави начин – каже он.
На крају поручује свим родитељима који се двоуме:
-Треба волети троје деце, али да неко не помисли да ће то бити лако. На крају, мислим, да се исплати свака миука, све тешкоће, њих троје кад погледам, они се међусобно помажу, сада је и нама лакше. Ако желите – урадите то – закључује наш саговорник.

Ј.В.

фото: илустрација: freepik.es, СД новине

*Пројекат „Пронаталитетна политика – између појединца и друштва“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*