РЕЛОФ2: НОВИ МОДЕЛ СУФИНАНСИРАЊА ИНВЕСТИЦИЈА У ЕНЕРГЕТСКУ ЕФИКАСНОСТ ЗА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Влада Швајцарске подржала је бразвој још једаног модела за добру локалну управу, који се односи на јединствен начин локалног суфинансирања енергестке ефикасности. У саопштењу прослеђеном нашој редакцији наведено је да је овај модел инициран кроз пројекат Реформа локалних јавних финансија у Србији II (РЕЛОФ2).

Пројекат Реформа локалних јавних финансија у Србији II (РЕЛОФ2) је, у сарадњи са Програмом „Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији“ (ГИЗ ДКТИ), развио „Модел финансијске подршке домаћинствима у процесу енергетске транзиције” који је намењен локалним самоуправама које желе да унапреде локалне јавне финансије, енергетску стабилност, екологију и остваре друштвену корист, наведено је у саопштењу.
„Модел представља јединствен начин суфинансирања свих врста инвестиција у енергетску ефикасност домова, а у сарадњи са привредним субјектима као партнерима.
Град/општина припрема сву потребну документацију за имплементацију модела, формира комисију и путем јавног конкурса бира привредне субјекте који ће бити укључени у имплементацију механизма подршке, као и грађане који ће бити крајњи корисници субвенција за унапређење енергетке ефикасности својих домова. Грађани реализују своје инвестиције са одабраним привредним субјектима и исплаћују им износ умањен за бесповратна средства. Локална самоуправа, на основу захтева привредног субјекта, врши проверу реализоване инвестиције и уплаћују привредном субјекту предвиђени износ субвенција за предметну инвестицију.
Овај Модел омогућава локалним самоуправама да заједно са привредом и грађанима смање загађење и повећају енергетку ефикасност. Модел омогућава и остваривање захтева домаћег законодавства и европских стандарда по питању јавних финансија, потрошње енергије и заштите животне средине.
Предуслов да локалне самоуправе користе овај модел је да имају усвојена планска документа јавних политика у области енергетске ефикасности и обезбеђена средства у буџету. Модел је флексибилан и оставља локалним самоуправама да у складу са својим циљевима утврђују критеријуме и услове подршке – наведено је у саопштењу.
Додаје се да ће Модел финансијске подршке домаћинствима у процесу енергетске транзиције бити пилотиран у три локалне самоуправе у оквиру другог циклуса РЕЛОФ2 пројекта. Те локалне самоуправе ће имати пуну подршку Пројекта у процесу имплементације, што подразумева стручну подршку у припреми смерница и конкурсне документације за јавни конкурс, менторинг током читавог процеса имплементације и развој система за мониторинг остварених ефеката. Свим осталим локалним самоуправама Модел ће бити доступан уколико желе да га самостално имплементирају.

Из Пројекта РЕЛОФ2 подсећају да се цео свет мења у погледу енергетске потрошње.

„Промене подразумевају прелазак из система необновљивих извора енергије у систем обновљивих извора енергије и увођење мера за уштеду енергије и њено ефикасно коришћење. Република Србија као чланица Енергетске заједнице Европске уније дефинисала је своје стратешке приоритете развоја енергетике и унапређења енергетске ефикасности. Улога јединица локалних самоуправа у овој области је значајна с обзиром на надлежности које се односе на топлотну енергију, енергетску ефикасност и коришћење обновљивих извора енергије“.
Истичу да укључивање домаћинстава у овај процес је нужно и корисно и има вишеструке ефекте на сама домаћинства у смислу смањења њихових трошкова, обезбеђењу енергетске стабилности и независности домаћинства и задовољству због заштите животне средине и смањења утицаја на климатске промене.
Наводе да у Републици Србији тренутно има око 2,4 милиона домаћинстава, са просечно нешто мање од 3 члана. Просечно домаћинство је у 2018. години:
• трошило 12% укупне личне потрошње на електричну енергију и грејање,
• 39,4 % домаћинстава је у 2018. години имало инсталације централног или етажног грејања,
• Преко 60% домаћинстава нема радијаторе,
• Око милион домаћинстава ван градског подручја троши у просеку 7,4% личне потрошње на чврста горива,
• Процењена просечна ефикасност индивидуалних уређаја за грејање на чврста горива на нешто мало преко 30%,
• Стамбене зграде у Србији обухватају око 27 милиона м2 и 60% стамбеног фонда и најмање су енергетски ефикасне,
• Око 300.000 кућа нема термо-изолацију и троши четири-пет пута више енергије него куће у ЕУ.

СДН