СВАКЕ ГОДИНЕ НЕСТАЈЕ ГРАД СРЕДЊЕ ВЕЛИЧИНЕ, ИМА ЛИ СВЕТЛЕ ТАЧКЕ У ЦРНОЈ СТАТИСТИЦИ?

“Рађај, не одгађај”, један је од шест слогана, које су на конкурсу почетком 2018. године, изабрали Министарство културе и Савет за популациону политику, са циљем да се, уз друге предузете мере, подстакне рађање у Србији. Ни овај, ни преосталих пет који су изабрани као победнички, нису званично коришћени за кампању, која је, управо некако у то време кренула са државног нивоа, са намером да се укаже на озбиљан проблем који има наша земља са природним прираштајем. Наиме, према рачуници Уједињених нација, Србија је у групи 10 земаља Источне Европе које бележе највећи пад наталитета, уз напомену да ћемо, уколико се нешто не промени, до 2050. године имати 15 одсто становника мање него данас. Ни анализе наших надлежних институција не одударају од ових прогноза.

-Ако ништа не урадимо, завршили смо као нација – изјавио је у марту 2018. године председник Александар Вучић, износећи на конференцији за медије низ података који указују на то да је “демографска слика Србије поражавајућа и да се мора смањити негативан природни прираштај”.Навео је тада да ће, ако се негативни трендови наставе, до 2060-те године Србија, са 6.995.808 колико нас је било према тадашњим подацима, имати између 3,9 и 5,5 милиона становника. Додао је да сваког дана изгубимо 107 људи, да становништо губимо већ 67 година, а да за 27 последњих година имамо негативни природни прираштај. Изнео је и податак да је 1950. године у Србији било 163.297 беба, а 2017. године скоро 100.00 мање, при чему данас имамо већи број становника.

-Од 2010. до 2019. године број становника у Републици Србији је, само на основу природног прираштаја, смањен за 364.607. Просечно годишње смањење броја становника од 36.461 доводи до закључка да сваке године нестаје општина величине Велике Плане или Савског венца. Стопа природног прираштаја у Републици Србији је износила -5,3‰ (смањена за 0,1‰ у односу на вредност из 2018. године). У Београдском региону је, као и у 2018, забележена најнижа негативна вредност стопе природног прираштаја (-2,1‰), док је највиша негативна вредност стопе природног прираштаја забележена у Региону Јужне и Источне Србије (-7,8‰) – наведено је у саопштењу Републичког завода за статистику из јула ове године.

Према подацима Републичког завода за статистику, само 2018. године, Србија је изгубила 37.680 људи. Нешто мања разлика, према подацима ажурираним у јулу, забележена је прошле године, живорођених је било 64.399, а умрлих 101.458, односно, мање је 37.059 становника.

-Највећи број рађања, 19 884, забележен је у старосној групи жена од 30 до 34 године. Просечна старост жена при рођењу детета је 30,1 година, док је просечна старост при рођењу првог детета 28,7 година. У градским насељима, просечна старост жена је 30,9 година, а у осталим насељима 28,5 година. Учешће броја живорођених у укупном броју живорођених у градским насељима је 66,5% а у осталим насељима 33,5%. Стопа укупног фертилитета, тј. укупан број живорођене деце по једној жени, износи 1,5 у 2019. години – саопштено је из Републичког завода за статистику.
Ни за ову годину подаци не охрабрују, а с обзиром на проблем са пандемијом новог корона вируса, која односи животе широм света, па тако и у нашој земљи, питање је какав ће бити коначан биланс природног прираштаја у овој, по свему специфичној, 2020-ој. Јер, према расположивим подацима, само у првих десет месеци ове године било је 35.045 више умрлих него рођених у Србији.

– У Републици Србији, у периоду јануар-октобар 2020. године, број живорођених је износио 51.753. У односу на исти период претходне године, када је укупан број живорођених износио 53 082, бележи се пад од 1 329 односно за 2,5%. Број умрлих у Републици Србији у периоду јануар-октобар 2020. године износио је 86.798 и, у односу на исти период претходне године, када је број умрлих био 84.168, бележи се раст од 2 630 или за 3,1% – наведено је у саопштењу Републичког завода за статистику објављеном раније овог месеца.

Према званичним подацима, просечна старост становништва у Србији је 43,16 година, а гледајући према полу, мушко становништво у просеку је готово за три године млађе него женско. Међутим, 20,2 одсто поулације старије је од 65 година, а забрињава и тренд да је списак становника са крштеницом старијом од пет деценија све дужи. Општине са најизраженијим старењем су оне у Јужној и Источној Србији, као и општине које се налазе у близини великих регионалних центара. Мало боље стоје Шумадија и Западна Србија, а у повољнијој ситуацији су Београд и Војводина. Ако је за утеху, у просеку смо мало млађи, од рецимо, становника Европске Уније, у којој је, према подацима Еуростата за 2019. годину, просек био 43,7 година, а убрзано старење не заобилази ни најразвијеније земље на нашем континенту. И још једна охрабрујућа чињеница – према подацима Републичког завода за статистику, стопа укупног фертилитета, односно укупног броја деце по жени, први пут после 15 година, у 2019-ој била је већа од 1,5. То значи да се жене које су остале у Србији одлучују за рађање више деце – из године у годину расте број вишечланих породица, па је тако прошле године број трећерођене деце већи за 764, укупно 8.535, четврторођене за 378, укупно 2.337, а петорођене за 78, укупно 1.170.

Светла тачка у овој црној статистици могао би да буде податак да је број живорођених прошле године за 424 већи у односу на 2018-ту, а да је укупан број умрлих у 2019-ој за 197 мањи у односу на 2018-ту. Према овом показатељу, у поређењу са државама у окружењу, некадашњим републикама бивше Југославије, као и Румунијом, Мађарском, Бугарском и Албанијом, наша земља се издваја и једини смо који смо имали раст живорођених у прошлој години.

Ипак, то је само “кап” у мору статистичких показатеља који би требало да буду на знатно вишем нивоу, како бисмо, прво достигли повећање наталитета који ће омогућити просту репродукцију, а потом и прећи у бројке које могу да обезбеде подмлађивање и повећање броја становника, да бисмо, као нација, имали будућност. Али све то умногоме превазилази оквире статистике, јер је проблем приридног прираштаја толико комплексан, да захтева, да се колоквијално изразимо, “напад” са свих страна, који треба да буде константан, дуготрајан и свеобухватан, а евентуални ефекат могао би да буде видљив тек кроз неколико деценија.

Један од првих корака ка том циљу начињен је 2018. године, када је Влада Републике Србије усвојила “Стратегију подстицања рађања”, као кровни документ, који би требало да својим смерницама омогући предузимање конкретних мера и активности у, нећемо бити прејаки у оцени, ако кажемо, “борби за опстанак” нације.

О чему тачно причамо када говоримо о наталитету и природном прираштају, каква је ситуација у Смедереву, шта је “Стратегија подстицања рађања” донела, какве се мере примењују у Србији, а какве у нашем граду, да ли и која карика недостаје, и како помирити општи интерес са индивидуалним ставовима, осећањима и потребама породице, и пре свега жене, нека су од питања којима ћемо се бавити у наредним текстовима на ову тему на нашем порталу.

Ј.В.

фото: ТВ Смедерево принтскрин, Републички завод за статистику

*Пројекат „Пронаталитетна политика – између појединца и друштва“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*