СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА: ВОДОСНАБДЕВАЊЕ – ОД ПРОБЛЕМА ДО РЕШЕЊА

Годинама је, у овом, 21-ом веку, Смедеревска Паланка била синоним за место у Србији у коме – нема воде. У овој општини, нарочито током летњих месеци бележене су рестрикције, дневне и ноћне, услед којих је било готово немогуће водити нормалан живот. Осим због запуштености система, недостатка техничких капацитета, застареле опреме, мањка финансијских средстава, проблем су у једном периоду додатно оптеретили и радници ЈКП “Водовод”, низом штрајкова због, како су тврдили, неисплаћених зарада. Рачун овог комуналног предузећа био је годинама у блокади, а осим плата није било средстава ни за куповину делова потребних за функционисање мреже, поправку мањих или већих кварова. Житељи овог места били су тако жртве накриво постављеног система у коме су, очигледно, сви били губитници. Јер воду, нису имали из објективних разлога, пошто у ову значајну инфраструктуру ништа није уложено годинама, онда су рестрикције појачане пошто су радници у штрајку одбијали да обављају своје радне обавезе, а чак је и зграда дирекције овог предузећа у једном тренутку због дуга остала без струје.
Ни локална самоуправа није могла да помогне, јер су и њени рачуни били у блокади, а испоставило се да је општина презадужена, те да су на име дуговања по различитим основама “заробљена” готово три годишња буџета Смедеревске Паланке. Међу 19 комуналних предузећа, од којих је “Водовод” био, чини се, у најнезавиднијој ситуацији. Јер, суочавао се са дугом од пола милијарде динара, за струју која није плаћана од 2008-ме године.
Незадовољство је расло, али, срећом озбиљнијих последица није било. Паланчани су се навикли на чињеницу да воду добијају на “кашичицу” и некако саживели са тим да у другој деценији 21. века морају да, уместо да је добију са чесме, воду скупљају по флашама и кантама, за основне животне потребе. Посебан проблем био је како да се у таквом стању одржи колико-толико нормално функционисање јавних установа попут опште болнице, школа, вртића… Неко прелазно решење покушала је да нађе локална самоуправа, па је на поправци кварова у то време ангажована приватна фирма, али су радници “Водовода” спречавали такве интервенције.
Агонија је трајала до половине јула 2017-те године, када су ствари почеле да се померају. За само шест месеци ново руководство и радници успели су у мијсији потпуног укидања рестрикција на територији Смедеревске Паланке, што је постигнуто улагањем, али и значајним залагањем свих укључених у овај ургентни проблем који је годинама таворио. И премијерка Ана Брнабић је, током своје посете у марту 2018-те године, најавила боље дане за ово место. Истакла је тада да развој неће бити могућ док се не санирају последице вишегодишње девастације ове општине, и најавила и помоћ државе у решавању једног од највећих проблема – проблема водоснабдевања.
Тај задатак сачекао је новог вршиоца дужности директора ЈКП “Водовод” Срђана Борића, који је постављен у јулу 2017-те године. Тврди да је затекао изузетно тешку ситуацију у предузећу.
-Ситауција је била изузетно тешка, прво што се тиче водоснабдевања, јер Смедеревска Паланка деценијама уназад има проблема са водоснабдевањем. У летњем периоду дешавале су се рестрикције, једна дневна и једна ноћна, од 11 до 15 часова, па касније, од 19 или 21 сат до шест сати ујутру – објашњава Борић за наш портал.
Укупни капацитети Водовода до 2017-те године био је 51 литар воде у секунди са изворишта Булине воде, Сингер и Рудине.
-Мало је било воде, а проблем је био и у томе што са техничке стране, пумпе, оне које смо затекли, биле су старе преко 40 година, потисне пумпе у фабрици, на Хидропресу у Златиборској улици, на постројењима Р1. Осим тога ситуцаија што се тиче финансијске стране у предузећу била је катастрофална. Бивша власт није хтела да са ЕДБ из Београда потпише репрограм 2014-те године, и они су увели ЈКП “Водовод” у блокаду. Можете да замислите како једно кровно комунално предузеће у било којој општини може да послује када има блокаду. Нит је било техничких капацитета, нит је било воде – сведочи директор ЈКП “Водовод”.
Уз то, каже, дошао је међу запослене који нису примали плату, односно, примали су само одређени део зараде, који нису имали оверену здравствену књижицу, нису имали опрему за рад.
-Велики проблем био је и са радницима који су се изгледа, у једном тренутку, више бавили политиком. Стално је Смедеревска Палнака била синоним за немање воде, а показало се да су такве тврдње нетачне. И од радника и од руководства. Било је потребно поново покренути тај радни елан, да се постигну одређени резултати – објашњава Борић.
Најтеже је било променити уврежено схватање да општина неће моћи да са сопствених изворишта снабдева своју територију пијаћом водом, јер се стално тврдило да за то нема капацитета. Један део воде Смедеревска Паланка добијала је и из заједничке фабрике воде ЈП “Морава” са Великом Планом.
Све је то, наводи требало променити, пре свега, пробудити код људи елан да ствари могу да се помере и прве резултате труда и напора, и грађани су могли да осете у децембру 2017-те године, када су коначно укинуте рестрикције воде, којих није било ни прошле, ни ове године, чак ни током летњих месеци.
Да би се то постигло реализоване су бројне активности, уложена средства у нове пумпе, бунаре, опрему, у самој фабирици, али и на терену, а осим нових капацитета, доста је урађено и на смањењу губитака у систему.
Сада, када је ситуација у мрежи стабилизована, може се, кажу надлежни, размишљати у правцу проширења система водоснабдевања у Смедеревској Паланци и важном послу изградње канализационе мреже на територији општине. Надају се да ће им у томе, као и у досадашњим пословима на санацији постојећих система, помоћи држава. То је, кажу озбиљан посао, али верују да би могао да буде завршен, пошто представља део плана “Србија 2020-2025” који подразумева да свака локална самоуправа добије водовод и канализацију.

Ј.В.

фото: СД новине

*Пројекат “Водоснабдевање – проблеми и решења” суфинасиран је из буџета општине Смедеревска Паланка, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*