ОБНОВА ВАРОШКОГ БЕДЕМА УПОРЕДО СА УКЛАЊАЊЕМ ШИНА
И када коначно, ако све буде ишло по плану, за две године буду започете активности на уклањању железничког индустријског колосека из центра града, пред суграђанима ће се, судећи према већ започетим радовима, указати и потпуно обновљен варошки бедем са главним улазом у тврђаву, пошто ће, захваљујући немачкој развојној агенцији ГИЗ, велика средства у наредне три године биће обезбеђена управо за овај посао. То како сада изгледа, чини утемељеним уверавања са различитих страна, да ће пројекат измештања пруге заиста постати реалност. Зато ће се упоредо радити на неколико форнтова, па се може очекивати да у једном тренутку, слика обале у центру града буде потпуно промењена.
Радови на пројекту „Обнова смедеревске тврђаве 2020-2022“ већ су почели.
-Ми имамо субвенције и сопствене приходе, али баш зато што знамо шта ћемо са тврђавом и што знамо како да је користимо, квалификовали смо се на неким пројектима за финансијску помоћ. Немачка развојна агенција ГИЗ, основана од немачке владе упућује огромна средства за обнову смедеревске тврђаве, зидина… Та средства иду министарству културе. Оно најпре решава проблем темеља, да се види колико су они здрави, какви су темељи на којима могу да се уздигну те куле, које треба да буду обновљене – објашњава директор ЈП “Тврђава” Горан Јовшић.
Поносно истиче и да ће тврђава добити оно што јој следује, а то је визиторски центар.
-Визиторски центар ће бити на самом улазу у тврђаву, грађани знају да постоје билетарница и сувенирница испред Малог града, али свака порпусна станица свуда се увек налази на улазу, па ће и ова бити на улазу у велики град – открива Јовшић.
Напомиње да се улаз у тврђави ни после изградње визиторског центра неће наплаћивати.
-Неће се наплаћивати улаз у смедеревску тврђаву, у Мали град да, плаћа се од 1994. године. То ће бити наш централ парк, за рекреацију, за разоноду, шетњу кућних љубимаца, чије власнике овом приликом молим да покупе остатке за својим кућним љубимцима, јер нам и деца овде долазе. Велики град ће бити за све, а место на улазу, где може да се добије свака информација. Да страни туриста кад дође одмах добије информацију шта треба да види, шта да посети, зато се зове визиторски центар – објашњава директор ЈП “Тврђава”.
Иако наводи да је, када је реч о радовима, у то упућенији Дејан Радовановић, директор Регионалног завода за заштиту споменика цултуре, Јовшић објашњава да ће се у наредном период радити варошки бедем.
-Радови су у току, након провере темеља, радиће се куле и цео варошки бедем. Лепо изгелда кад се уђе у Мали град, тако ће бити и у Великом граду. Ово место је улазак у једну средину, ми стално истичемо да је ово последња српска престоница, главни град, Мали град је био двор, али град Смедерево је почињао одавде, затотреба да то уредимо. Тако је било до 5. јуна 1941. Када је била страховита експлозија и губитак људских живота, али на другом месту је било оштећење тврђаве, не само зидина, него и темеља. Сада су у току археолошки радови који ће испитати колико су здрави ти темлеји и колико може да се зида на њима, паралелно са тим, градиће се, ја мислим четрнаестица, прва кула са десен стране, да после може да се иде даље ка Турској кули ка Дунаву, а да овај централни део и улаз буду ослобођени – објашњава Јовшић.

-Не обнављамо ми то само да бисмо обновили, него да би грађани све то користили, у рекретаивне, туристичке, манифестационе сврхе…да тврђава буде отворена за све – наводи директор ЈП “Тврђава”.
На наше питање, због чега је проблем да се улаз у Тврђаву наплаћује, када је пракса да се свуда у свету плаћа обилазак историјских знаменизости, када и у нашем ближем окружењу имамо пример Голубачког града, у коме је, након отварања после обнове, утврђен ценовник за улаз и обилазак по нивоима, Јовшић каже да вероватно на то нисмо навикнути, јер Тврђаву сматрамо својом.

Осим обнове зидина, посебан изазов, каже, биће урбанистичко решење простора који ћемо добити након уклањања колосека испред овог историјског споменика.

И у постојећим планским актима које је усвоји град, Тврђава и њена околина заузимају посебно место и третирају се као заштићена подручја. Довољно је, наводе упућени, да те планове, као и онај којим се регулише Дунавска обала, са папира пренесмо у реалност, а наредних неколико година, извесно је, то ће, највероватније бити један од главних задатака којима ће се локална самоуправа, уз помоћ државе и надлежних министарстава, озбиљно бавити.
Ј.В.
фото: СД новине
*Пројекат „Измештање пруге – од визије до реалности“ суфинасиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*
Comments are closed.