ПРУГА И ЛУКА – ЈОШ ПОВОЉНИЈИ АМБИЈЕНТ ЗА РАЗВОЈ СЛОБОДНЕ ЗОНЕ

Под слоганом „Нови живот старе индустријске зоне“ у Смедереву је, у јеку предизборне кампање 2012-те године, тадашњи министар војни Драган Шутановац, са тадашњим градоначелником Предрагом Умичевићем отворио смедеревску „Слободну зону“. Званично, она је основана решењем Владе Србије, 12. априла, на 100 хектара, а формирали су је локална самоуправа и белгијско предузеће „Метех“ са по 30 процената, и још четири фирме са по 10 одсто удела: Нафта АД, Митрашиновић доо, Томи трејд доо и Интермеханика доо. Више од годину дана касније на тој локацији и даље је радила само једна компанија – Метех, која је своје пословање овде покренула и пре поменутог свечаног отварања. Разлози су били то што тада још увек нису биле дефинисане олакшице за компаније које би у њој регистровали седишта својих фирми, као и недостатак инфратсруктуре. И најважнији – није било заинтересованих инвеститора.

Замајац оживљавању дала је, тада финска компанија „ПКЦ“, која је одлучила 2013-те године да у Слободној зони отвори погон за производњу каблова за ауто-индустрију. Град је помогао изградњом хале коју им је издао у закуп, а отворено је 1.500 радних места. Уз халу, град је један део средстава определио и за изградњу недостајуће инфраструктуре, пре свега путне. У периоду након тога, у инфраструктуру се додатно улагало, а финасије су обезбеђене, углавном, захваљујући држави и кроз различите видове програма подршке.

О значају постојања слободних зона за развој привреде говорио је и министар Синиша Мали, када је, крајем претходне године посетио Смедерево, и обишао, тада објекат у изградњи компаније Мајекава, која ове године већ увелико ради.

-Слободна зона Смедерево је слика и прилика и прво огледало привреде Србије, односно како она данас изгледа у односу на 2012-ту годину. Ништа од овога што сада видите није било овде. Ту је била само пољана, а 2013. био сам део тима који се изборио за прву инвестицију која је дошла овде, финску компанију ПКЦ – рекао је тада министар.

Од оснивања до данас Слободна зона Смедерево је у два наврата имала проширење свог подручја, и то 2013-те и 2016-те године, тако да је од почетних 100 хектара, сада достигла укупну површину од 540,5 хектара.

• 

• 

Како је наведено на сајту Управе за слободне зоне Министарства финансија, у нашој слободној зони има 49.294 квадратних метара простора за производњу, 7.200 метара квадратних затвореног магацинског простора, 20.300 квадратних метара отвореног складишног простора и 7.110 квадрата канцеларијског простора. Наведено је и да Слободна зона Смедерево жели да привуче клијенте који су извозно оријентисани, за чију производњу су потребни увозни материјали, затим компаније које претежно од увозних компоненти склапају готове производе намењене извозу или домаћем тржишту, фирме које се баве активним и пасивним оплемењивањем увезене робе и оне које траже дистрибутивне центре у региону.

-У Слободној зони Смедерево тренутно послује 9 производних компанија: ПКЦ, Метех, МС-технолоџи, Профивелд, Роса Цантен, Царботех индустрије, Кајзен, Мајекава Србија и Кепфер, док се остали баве складиштењем робе. Крајем 2018-те године корисници Слободне зоне имали су укупно 2.357 радника – наведено је у информацији коју нам је проследила директорка Милица Мијатовић.

Додаје да је вредност укупних инвестиција у Слободној зони Смедерево од оснивања до краја 2018. године износила 34.219.279 евра, од чега само прошле године више од 18 милиона.

-Слободна зона у свим економским показатељима бележи раст у периоду од 2012. до 2018. године. Запосленост је у овом периоду порасла 20 пута, укупан промет порастао је 46 пута, производња 30 пута, док је укупан извоз порастао 39 пута. Вредност укупног промета оствареног у прошлој години у Слободној зони износио је 140. 379.568 евра, вредност остварене производње износио је 61.324.724 евра, док је вредност извоза износио 69.812.349 евра – стоји у прослеђеним  подацима.

За ову годину, која је при крају, нисмо добили ниједан званичан податак, али ће тренд повећања свих параметара највероватније бити настављен, с обзиром на то да је у међувремену још једна компанија отворила своје погоне. Да ће раст бити настављен поткрепљује и чињеница да је ПКЦ од локалне самоуправе откупио земљиште и производну халу, а на истој локацији започео изградњу још једног производног погона, са намером да упосли још 1000 нових радника.

Стратешки положај града, али у последње време улагања у инфратсруктуру у индустијској зони, у којој се налази и Слободна зона, значајан су фактор опредељивања инвеститора да баш у Смедереву отворе своје погоне и започну своје пословање. Један од најзначајнијих завршених пројеката у том смислу сигурно је изградња новог теретног колсека, који треба привредне субјекте повеже са новом луком.

-Квалитетна инфраструктура, поред идеалног геостратешког положаја, главни су инструмент за привлачење инвестиција. Нов теретни колосек је од изузетне важности за све кориснике Слободне зоне, како у логистичком, тако и у стратешком смислу, услед повезивања луке и и индустријске зоне града са железничким коридором 10, али и неколико различитих видова транспорта, који ће корисницима бити вид заокружених могућности експлоатације: водног, железничког и друмског саобраћаја – наводи Милица Мијатовић, директорка Слободне зоне.

Додаје и да ће изградња нове луке „умногоме допринети даљем развоју речног саобраћаја и коришћењу овог вида транспорта робе баржама и производним, а не искључиво складишно оријентисаним корисницима, какав је случај био у досадашњој пракси пословања“.

Да простора за напредак још има, показује и само површни увид у податке о преосталих 14 слободних зона у Србији. Међу њима је један број оних које, упркос мањој површини коју захватају, имају много већи број квадрата производних погона. Ипак, у смедеревској је за сада највише привредних субјеката који обављају производну делатност. У том смислу, очекује се да у наредном периоду, нарочито након завршетка теретне пруге и изгардње нове луке, у овдашњој Слободној зони буде повећан број оваквих инвестиција и проширени производни капацитети, јер места за напредак има.

Ј.В.

*Пројекат „Измештање пруге – од визије до реалности“ суфинасиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*