СТАРО СМЕДЕРЕВО НА ЦРТЕЖИМА И У ПРИЧАМА

У четвртак 5. децембра 2019. године у 18 часова у првој сали смедеревског музеја биће отворена нова изложба „Старо Смедерево на цртежима и у причама“, најављују из ове установе.

-Ради се о изложби цртежа Живадина Милошевића Жилица, смедеревског архитекте, које је након његове смрти супруга Зенобија завештала Народној библиотеци Смедерево. Изложбу ће пратити текстови Николе Тасића Цалета, инжењера у пензији и страственог истраживача и хроничара старог Смедерева – наводе организатори.

Кустос изложбе Милан Марковић, кустос и педагог Музеја у Смедереву, који је Живадина Милошевића Жилица познавао лично и имао прилике да се упозна са његовим радом, о овој изложби приредио је један краћи текст који ће бити публикован у пратећој брошури.

-Имао сам ту привилегију и част да серију цртежа кућа и зграда старог Смедерева које је радио архитекта Живадин Милошевић – Жилиц, видим одмах по њиховом настанку, негде у лето 2014. године. Жикица, како сам га ја знао и звао, организовао је неформалну „презентацију“ својих радова у дворишту своје викендице на Орешцу, на самој обали Дунава. У „публици“ је било нас неколико првих комшија и пријатеља.

Показујући нам цртеже старих смедеревских кућа, о скоро свакој би опширно причао када је и како сазидана, ко је у њој живео, присећајући се многих анегдота и занимљивости. Имао је идеју да направи изложбу и књигу у којој би сваки цртеж пратио и одговарајући текст. Већ тада ми је било јасно да се ради о материјалу веома вредном за очување културног идентитета града Смедерева. На жалост, изненадна смрт спречила је Живадина Милошевића да замишљени пројекат спроведе до краја. Његова супруга Зенобија Милошевић је све цртеже и неколико пратећих текстова завештала Завичајном одељењу Народне библиотеке у Смедереву.

Архитекта Живадин Милошевић је у својим радовима техничком прецизношћу од заборава сачувао изглед многих смедеревских фасада до последње појединости. Серију чини деведесет цртежа рађених тушем на хамеру, насталих у периоду од 2012. до 2014. године. Неке од приказаних зграда данас су у веома лошем стању, а неке више и не постоје (цртежи су рађени према старим фотографијама). Све то даје још већи значај и вредност овој изложби и књизи. Иако у пропорцијама и детаљима веома прецизни, Жикицини цртежи нису лишени интимног приступа, и у њима се види његова љубав према родном граду и архитектури поред које је свакодневно шетао, коју је цео свој живот посматрао и у којој је очигледно уживао.

Неколико година после Жилицове смрти, Никола Тасић – Цале, инжењер у пензији и страствени истраживач и хроничар старог Смедерева, прихва-тио се озбиљног посла да истражи и напише преко сто прича о кућама са ових цртежа. Уз несебичну помоћ Жикициног рођеног брата, Јовице Милошевића – Цокуле, успео је да прикупи податке о свим приказаним објектима и преточи их у живописне приче. У тим причама пронаћи ћете мноштво података о старим смедеревским породицама, о лекарима, трговцима, занатлијама и занатима, о архитектама који су градили Смедерево, о несталим парковима, заборављеним топонимима, срушеним кућама и зградама и још много тога.

Импресивни цртежи старог Смедерева Живадина Милошевића и надахнуте приче Николе Тасића заокружују једну веома вредну целину, која ће за будућа времена сачувати обиље материјала о грађевинама и житељима Смедерева – наведено је у тексту Милана Марковића.

Живадин Милошевић Жилиц рођен је 30. августа 1942. године у Смедереву. Након завршене Гимназије у Смедереву, студирао је Архитектонски факултет у Београду и добио звање инжењер архитектуре. Радио је у Железари Смедерево, а касније отворио приватни пројектни биро у Т.Ц. Надвожњак. У Смедереву  је радио на следећим пројектима: реконструкција Веслачког клуба,  Бродарског клуба и бившег Центара за рекреацију, изградња пословних зграда у Нушићевој улици и улици Деспота Ђурђа, хотел „Цар“ и зграде на углу Ђуре Јакшића и Стевана Немање. Пројектовао је бројне приватне куће, виле и викендице и адаптације старих смедеревских кућа.

Никола Тасић Цале рођен је 9. новембра 1945. године у Смедереву. Одмах по завршетку студија машинства запослио се у Железари у којој је провео читав радни век. По одласку у пензију посветио се преводу стручне литературе и писању чланака за часопис „Смедеревски магазин“. Објавио је књиге: „Алас нема три осмице“, 2013. године и “Приче о старом Смедереву“, и текстове у локалним медијима. Ускоро из штампе излази и књига „Старо Смедерево на цртежима и у причама“ која је интегрални део ове изложбе.

СДН