ПОВЕЋАНО ЗАДОВОЉСТВО ГРАЂАНА РАДОМ ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА

Задовољство радом локалних органа власти, административних служби и службеника континуирано расте и сада скоро сваки други становник централне Србије сматра да локална самоуправа води рачуна о грађанима и пружа им услуге адекватне њиховим потребама. Ово показују резултати истаживања јавног мњења које је спроведено у оквиру програма Swiss PRO, а који подржава Влада Швајцарске, наводи се у саопштењу које стигло на адресу наше редакције.

Истраживање је спровео ЦеСИД, на репрезентативном узорку од 11.387 пунолетних грађана у 50 градова и општина у региону Шумадије и западне Србије и региону Јужне и источне Србије. Након што је 2010. године било свега 22 посто испитаника који сматрају да локалне власти воде рачуна о грађанима, бележи се тренд раста, па је 2013. године било 26 посто, 2017. године је измерено 37 посто, а последњи истраживачки налаз је да 45 посто испитаника има позитивне ставове о третману грађана од стране локалне самоуправе. Иако расте перцепција да се локалне самоуправе труде да удовоље грађанима, ипак и даље трећина испитаника сматра да локалне власти углавном не воде рачуна о потребама суграђана, а 12 посто мисли да уопште не воде рачуна, наведено је у саопштењу.

Додаје се да је истраживање показало да ипак, сваки трећи испитаник сматра да није довољно информисан о функционисању општине у којој живи. Свега један до два посто испитаника је активно учествовало у процесима којима се доносе одлуке о раду локалне самоуправе, било да се ради о референдуму, јавним слушањима или јавној расправи и слично. Сваки десети грађанин је чуо за такве активности али није учествовао у њима, а више од 85 посто испитаника није чак ни чуло да се нешто тако одржавало у њиховој општини.

На питање шта најбоље функционише у општинској управи, више од половине грађана је навело општу управу, задужену за издавање извода из матичних књига, уверења, потврда и сличне документације. Петина испитаника је оценила да најбоље функционишу порески послови, а следе друштвени послови, попут социјалне заштите, образовања и здравства. Свега по пет посто испитаника најбоље оцењује рад грађевинских и урбанистичких, као и инспекцијских послова.

Сваки четврти грађанин сматра да постоји одређено побољшање у раду административних органа на локалном нивоу у односу на прошлу годину. Скоро сваки други сматра да раде исто као у претходном периоду и свега шест посто испитаника сматра да је рад локалне администрације лошији него што је био, што је знатно мање него у досадашњим истраживачким циклусима.

Највећи напредак у раду општинских служби грађани виде у уштеди времена, затим повећању квалитета услуга, а нешто мање испитаника сматра да је дошло до побољшања у уштеди новца који је неопходан за обављање послова у локалној самоуправи. Око две петине грађана сматра да је све остало на истом нивоу, а тек око пет посто испитаника сматра да је дошло до погоршања у наведеним областима. Грађани који су у скоријем периоду имали контакт са локалном самоуправом боље оцењују њен рад у односу на оне који нису имали непосредно искуство.

Док скоро 90 посто грађана тврди да никада нису дали нити новчани мито нити поклон општинском службенику, сваки десети испитаник је признао ситну корупцију, даривање кафе, слаткиша или пића за услугу локалне администрације, а мање од један посто испитаника је изјавило да је новцем подмитило службеника.

Већ годинама већина грађана централне Србије сматра да развој локалних самоуправа треба базирати на пољопривреди, па тек онда на лакој индустрији. Приоритетна област улагања у локалној заједници за грађане је побољшање прилика за младе, а подаци указују на троструко више грађана који желе улагања у побољшање квалитета здравствених институција, него у школе и вртиће.

Од локалних институција, грађани највеће поверење указују председнику општине или градоначелнику, а затим општинској администрацији, службеницима. За нијансу више поверења имају у локалне медије него интернет портале и подједнако поверења у политичке партије и организације цивилног друштва.

Осећај безбедности грађана је на високом нивоу, скоро 80 посто испитаника има перцепцију потпуне или делимичне безбедности у граду или општини у којој живе. Са друге стране, мало више од петине грађана исказује перцепцију небезбедности, а као разлоге испитаници највише наводе лошу инфраструктуру, попут неосветљених улица, небезбедних саобраћајница и рупа на путевима, као и криминал, а потом следе пси луталице, лоши међуљудски односи и наркоманија.

Да живи „добро“ сматра 13% грађана централне Србије, оценом „средње“ и „подношљиво“ описало је тренутни квалитет живота две трећине грађана, а петина оцењује да живи „тешко подношљиво“ и још 3% испитаника сматра да живе „неподношљиво“. Трендови у односу на претходне циклусе истраживања који су спроведени 2010, 2013. и 2017. године указују да се постепено повећава проценат грађана задовољних елементима свакодневног живота у локалној заједници. Задовољство грађана је највише када је у питању доступност места за куповину и набавку, стање на пијацама и квалитет образовно-васпитних институција. С друге стране највећи проценат незадовољства испитаници су исказали у погледу омладинске политике, затим једнакости свих грађана у остваривању права, чистоће града и доступности паркинг места.

Swiss PRO ће у наредном периоду представити ставове грађана у пет локалних самоуправа, међу којима је и Смедерево, и то 23. октобра у 11 часова у Великој сали Скупштине града. Како је наведено, представљање резултата биће отворено за јавност и на њему ће бити изнети и подаци о трендовима у нашем округу.

Истраживање јавног мњења спроведено је у оквиру програма „Подршка Влада Швајцарске развоју општина кроз унапређење доброг управљања и социјалне укључености – Сwисс ПРО“, који подржава Влада Швајцарске у сарадњи са Владом Србије, а спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС) у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина (СКГО). ЦеСИД је искључиво одговоран за садржај истраживања и он не представља неопходно ставове Владе Швајцарске и Владе Србије.

СДН