КАЗНЕ ЗА НЕПОШТОВАЊЕ ЗАКОНА ОД НЕКОЛИКО ХИЉАДА ДО ДВА МИЛИОНА ДИНАРА

Осим правила и начина функционисања који треба да уреде ову област, Закон о становању и одржавању зграда предвиђа и казне за његово непоштовање. Њима су обухваћени власници посебних делова (станова и пословног простора), управници и професионални управници, али и локалне самоуправе. У складу са њим, одређено је да надзор над његовим и спровођењем прописа донетих на основу њега, врши министарство надлежно за послове становања, преко инспектора у оквиру делокруга утврђеног законом, а јединица локалне самоуправе преко комуналне и грађевинске инспекције.

Казне за непоштовање одредби закона крећу се од 5.000 до чак 2.000.000 динара, у зависности који је члан прекршен, али и тога да ли је прекршај начинило физичко, одговорно или правно лице.

Физичко лице, односно власник посебног дела зграде, биће кажњено новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара уколико се не придржава низа одредби новог Закона о становању и одржавању зграда. Између осталог, ако и након истека рока који је прописан решењем инспектора, коришћењем свог посебног дела омета коришћење других делова зграде, затим ако га не одржава у стању којим се не отежава или онемогућава и не ремети уобичајена употреба осталих делова зграде, али и уколико не учествује у трошковима одржавања и употребе заједничких делова зграде и катастарске парцеле на којој се налази зграда. Такође, ако спречава трећа лица да пролазе заједничким деловима зграде и онемогућава пролаз у случају да је то нужно за поправку или одржавање другог дела зграде.

Иста новчана казна очекује власника посебног дела који је тај посебан део издао у закуп трећем лицу и уговорио да оно учествује у трошковима одржавања и управљања зградом, али о томе у року од 30 дана од дана издавања не обавести управника зграде.

Такође, уколико не поступи по решењу грађевинског инспектора и у предвиђеном року не предузме хитно извођење радова и друге мере по хитним интервенцијама у циљу спречавања настанка штетних последица по живот или здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности. У случају да је власник посебног дела зграде правно лице које не поступи у складу са наведеним решењем, новчана казна креће се од 50.000 до чак 2.000.000,00 динара.

Новчаном казном у фиксном износу од 5.000,00 динара казниће се физичко лице ако не обезбеди приступ самосталном делу зграде лицима која у складу са посебним прописима редовно одржавају и контролишу функционалност мреже, односно трансформаторске станице, инсталација и опреме, као и склоништа која се налазе у згради. Такође, ако као изабрани или професионални управник не поднесе пријаву за упис стамбене заједнице и управника у року од 15 дана од прве седнице скупштине, односно промену управника и регистрацију промене других података који се региструју и објављују у регистру стамбених заједница у истом року, као и ако се не придржава обавеза из својих надлежности, које је дужан да спроводи у складу са овим законом. Исти износ платиће физичко лице ако не учествује у трошковима одржавања заједничких делова зграде и земљишта за редовну употребу зграде и управљања зградом.

Нови закон предвиђа и прекршаје стамбене заједнице, за које се предвиђена казна креће од 50.000 до 2.000.000 динара. Оне се, између осталог, изричу у случају да се након истека рока прописаног решењем инспектора не изврши упис у регистар стамбених заједница и не региструје управник стамбене заједнице. Такође, након истека рока прописаног решењем инспектора не спроведе извођење радова и предузимање других мера чијим неизвршењем би могле да настану штетне последице по живот или здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности. Иста казна очекује стамбену заједницу ако након истека предвиђеног рока не донесе програм одржавања зграде.

Нису само горе наведени преступи они који се по закону о становању и одржавању зграда новчано санкционишу, али они су најчешћи, па је због тога важно имати на уму чињеницу да њихово кршење може да у великој мери материјално оптерети како станаре, тако и управнике, као и  стамбену заједницу, која ће због одређених колективних, али и пропуста појединаца, бити принуђена да плаћа високе казне, што значи и већа издвајања за заједнички рачун из кућног буџета власника посебних делова.

Због тога је, истичу законодавци, изузетно битна међусобна сарадња свих учесника у процесу примене овог закона, који има за циљ, пре свега, побољшање квалитета живота грађана у вишепородичним стамбеним објектима и решавање проблема у овој области који су се годинама гомилали. Осим пријатнијег окружења, на овај начин треба да се обезбеди да објекти буду функционални, а пре свега безбедни за станаре, али и околину. Тако ће тачно моћи да се утврди одговорност за одређене пропусте, који понекад могу да имају и кобне последице по живот и здравље људи.

Мима Шешлак

*Пројекат „Нови закон-нова дилема: комшија или професионалац?“ суфинансиран је из буџета општине Смедеревска Паланка, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*