ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА – ПРИОРИТЕТ У ЗГРАДАМА

Као један од највећих проблема који је, након ступања на снагу Закона о становању и одржавању зграда, испливао у први план, јавио се недостатак противпожарног система у многим вишепородичним стамбеним зградама. У новијим објектима то је редак случај, али је у зградама старије градње, тамо где га је било, због небриге запуштен, а има и оних које га уопште немају, због чега ће основни приоритет стамбених заједница у наредном периоду морати да буде управо решавање овог проблема.

Код новијих објеката, објашњава за наш портал Ненад Јоцић, начелник Одељења за ванредне ситуације, у чијој је надлежности и Смедеревска Паланка, ситуација је у погледу противпожарне заштите боља. Ипак, објашњава, сектор на чијем је челу, у малом проценту задужен је за стамбене објекте, који су великом већином у надлежности локалне самоуправе.

Ненад Јоцић, начелник Одељења за ванредне ситуације

-Ми смо одговорни за три категорије објеката. Прву чине они са највишом угрожености, у другој категорији су бензинске пумпе, вртићи, школе, све јавне установе у које можемо слободно да уђемо, капацитета до 200 људи. У трећој категорији су, на пример, угоститељски објекти капацитета до 200 људи, онда аутосервиси, где постоји нека опасност од пожара. Када је реч о стамбено-пословним објектима, задужени смо за оне од преко 2000 квадратних метара или оне који имају више од 4 спрата, за које су дати јасни услови за изградњу по важећим законима. Такође, издајемо сагласност за котларнице преко 50 киловата, а за оне од преко 300 киловата излазимо на технички пријем. У принципу смо задужени за све високе објекте – објашњава Јоцић за „Смедеревске новине“.

Приликом изградње таквих објеката, наводи Јоцић, потребно је спровести целокупну процедуру. Прво се прибаве услови, па пројектно-техничка документација на коју се издаје сагласност, да се потврди да ли су предвиђене све мере и системи, као што су дојава пожара, хидрантска мрежа, противпожарни апарати, затим ту су посебни материјали од којих могу да се праве носећи зидови (не могу да се користе запаљиви материјали), онда се проверава да ли има противпожарне расвете у случају нестанка струје, да ли објекат има агрегат, а то све зависи од врсте објекта, површине, броја стамбених јединица, од висине. Високе зграде морају да имају противпожарно степениште, за друге то није предвиђено. Раније приликом изградње је, објашњава, постојало то степениште, људи се питају зашто га нека зграда нема, а тако је јер то није у обавези по закону.

-Власници станова су, као и за поправку расвете и инсталација, дужни и за противпожарну заштиту у својим зградама. Уколико је неисправна хидрантска мрежа, уколико нестане црево, поквари се вентилација, они морају, а то је и по новом закону предвиђено, да ангажују човека који ће то да поправи и они сносе трошкове поправке или набавке.

У ранијим временима, каже, то јесте била надлежност државе, али сада по новом закону постоје управници који су дужни да апсолутно о томе воде рачуна. Улагање у противпожарну заштиту веома је битно, како би се избегли материјална штета и, што је још важније, људске жртве.

Када је реч о контроли, тврди да је недостатак инспектора посебан проблем, нарочито ако се има у виду обавезна контрола прописана законом за објекте који спадају у прве две категорије угрожености.

-Једном годишње проверавамо правна лица у првој, на две године она из друге категорије, једном у три или пет година субјекте из треће категорије. После тога на ред долазе зграде. Имамо само једног инспектора, да имамо довољно инспектора оне би и раније дошле на ред. Али једног тренутка доћи ћемо у позицију да ћемо их чешће контролисати. Али, то не значи да ако нико не иде у техничке надзоре, не треба да постоји ништа у објектима – истиче начелник.

_

Каже да је према статистици којом ово одељење располаже, највећи број пожара последица људске грешке. У вишепородичним стамбеним објектима власници станова и управници стамбених заједница одговорни су не само за своје посебне јединице, већ и за заједничке просторије.

-Цела зграда је имовна станара – кров, ходници, вешернице, подруми. Ако се деси пожар тражи се починилац, али ће се гледати и да ли је управник зграде предузео све неопходне мере, да ли је обавестио и прикупио материјална средства да се купе апарати, да се оспособи хидрантска мрежа, јер зграде су сада правна лица. Ако дође до материјалне штете велике или, не дај Боже, губитка људских живота, неко ће дефинитивно бити одговоран. Најодговорнији су људи који ту живе. Данас није тешко да се информишу, постоје прописи. Наравно, све то изискује материјална средства, али не можемо да се сконцентришемо само на права, имамо и обавезе као станари – изричит је начелник.

Подсећа и да су прописане казне због пропуста и последица које могу настати због неадекватне противпожарне заштите високе.

-И у стамбеној згради, пошто је стамбена заједница сада правно лице, станари би требало да имају обуку, сваки станар би требало да је одслуша, да проба да активира противпожарни апарат, ако им се то онемогући казне су изузетно високе. На пример, одговорно лице кажњава се 300.000 до милион динара ако није истакнут план евакуације у случају пожара. Ако су закрчени путеви евакуације, ако су закрчена противпожарна степеништа, налаже се физичком лицу казна до 50.000 динара, а за правно лице казна је до милион динара. Казне нису нимало мале, у циљу су повећања степена безбедности. Најгоре је када неко због своје грешке настрада, онда све ове казне губе смисао. Јефтиније је уложити у превентиву, оспособити хидрантску мрежу и купити противпожарне апарате, него плаћати казне, или не дај Боже, сносити одговорност за штету или последице по живот и здравље људи – наглашава Јоцић.

На крају апелује на све грађане, станаре, стамбене заједнице да провере све што има везе са противпожарном заштитом, истичући да је то њихова обавеза, а циљ је, првенствено да се пожари спрече, или, уколико се и догоде, да последице буду што мање и, пре свега, без људских жртава. Каже да ће убудуће сигурно бити пооштрена контрола, али још једном подвлачи да је превентива најбоља и најефикаснија мера за спречавање настанка велике материјалне штете и губитка живота, те да због тога власници станова треба озбиљно да се позабаве безбедношћу у објектима у којима живе.

Мима Шешлак

*Пројекат „Нови закон-нова дилема: комшија или професионалац?“ суфинансиран је из буџета општине Смедеревска Паланка, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*

 

Comments are closed.