ЈЕДИНИ ЛИЦЕНЦИРАНИ УПРАВНИК: ВЕЛИКИ ПОСАО И ЈОШ ВЕЋА ОДГОВОРНОСТ

Једини лиценцирани професионални управник у Смедеревској Паланци, Слободан Илић, тврди за „Смедеревске новине“ да је примена новог Закон о становању и одржавању зграда у овој општини на ниском нивоу и да треба да прође још времена како би се ствари довеле у ред, а систем профункционисао на оном нивоу како је то законодавац предвидео. Као једини са лиценцом, добио је 20 стамбених заједница у принудну управну, и то, како каже, углавном већих објеката са изузетно много посебних делова, и станова и локала.

 

-На почетку, било је пет пријављених који су имали намеру да добију лиценцу за бављење овим послом, али су један по један одустајали, неки нису ни завршили обуку, неки су пали… На крају нас је остало двоје, али је, након што је видео колико обавеза и одговорности има управник стамбене заједнице, још један „колега“ одустао. Остао сам само ја, а много је зграда које нису поступиле у складу са законом. Недовољно би било и да нас има петоро – каже за наш портал Слободан Илић, професионални управник у Смедеревској Паланци и додаје:

-Задужен сам за неколико солитера са великим бројем станова, негде има зграда са по више улаза, и великим бројем локала. Треба све то опслужити, обићи, одржавати састанке, а тешко је да се стигне.
Објашњава да за тај посао нема заинтересованих, јер су накнаде ниске, а одговорност велика.
-Никог то не занима, нико тога неће да се прихвати. Закон је наметнуо велике обавезе и одговорност. Не само да нема заинтересованих за добијање лиценце, већ је мали број власника посебних делова који се прихватају посла управљања у својим стамбеним заједницама. Зато је велики број зграда у Смедеревској Паланци које чекају постављење принудне управе – наводи Илић.
Проблем је, каже, што станари мисле да је професионални управник „хаусмајстор“, а обим задужења много је већи и не састоји се само у бризи о одржавању хигијене по ходницима. На опаску да грађани можда нису довољно информисани о новом закону, да се, можда због тога не одлучују да се прихвате тог посла и да зато долази до неразумевања, одговара:
-Онај ко данас није обавештен, он треба да иде у манастир. Све је доступно. На интернету имате закон који може да се прочита, тако да то није никакво оправдање – и додаје:
-Тамо где је уведена принудна управа одређене су и минималне накнаде за управнике, текуће и инвестиционо одржавање које је прописала локална самоуправа. Тај износ је мизеран и недовољан да се организује одржавање минимума хигијене у објектима и заједничким просторијама. Ја се зато и не бавим тим послом. Треба имати фирму за то, да се плаћа порез, да се ангажују радници које морате да примите у радни однос, а уз овако ниске цене то не може да се издржи. Раније је постојало јавно предузеће које се тиме бавило, али је угашено, када је донет овај закон видело се да је то била грешка – каже Илић.

 

Каже да, када је реч о станарима, у неким зградама са њима одличну сарадњу, док са одређенима има проблема.
-Тамо где су тражили да ја будем управник коректно сарађујемо. Али, увек постоји један број људи у свакој згради који су против свега, па тако и против ових новина, нарочито против накнада за које кажу да не могу да их плаћају. Такође, не схватају да су заједничке просторије такође у њиховом власништву, за њих је то ничије и тако се односе према том простору. Не разумеју да плаћају рачун за своју стамбену заједницу, за њено одржавање од крова до подрума. Има незнања, непознавања материје…Лакше би ми било да будем рудар него управник стамбене заједнице – каже Илић.
Када је реч о стамбеном фонду у Смедеревској Паланци, наводи да је у лошем стању и да има много објеката који захтевају санацију и уређење.
-Неке зграде су у катастрофалном стању, а према енергетској класификацији велики број њих не испуњава услове за добијање енергетског пасоша. Има толико потреба за инвестицијама, пре свега на фасадама и столарији. Када бисмо имали предузеће само за те радове, оно би морало да ради нон-стоп – тврди овај професионални управник.
Каже и да недостаје ангажовање надлежних за спровођење овог закона, пре свих комуналне инспекције, како би се стање поправило. Због тога је, тврди, препуштен самом себи, а сматра да би сви требало адекватно да обављају послове из своје надлежности када је ова тема у питању.
-Има проблема и око накнаде, али још нисам почео да утужујем за дуговања. Избегавам та извршења, јер то су додатни трошкови, некада и два-три пута виши од дуга за ове накнаде које треба да се наплате. Зато би надлежни требало да буду мало ажурнији и дају подршку професионалним управницима – истиче Илић.

 

Најбоље би, сматра Илић, било када би у Привредној комори, која је и била задужена за обуку и лиценцирање професионалних управника, био организован један скуп, на коме би колеге могле да размене искуства, да дају предлоге за одређене измене, да се оствари контакт са министарством, јер би то био најбољи начин да се потешкоће у раду превазиђу. То би, верује, помогло да се разјасне неке дилеме, али и скрене пажња надлежним органима који би требало да се старају о примени овог закона да се више ангажују на контроли свих активности које из њега проистичу. На тај начин, професионални управници могли би квалитетније да обављају посао за који су задужени, а тада би и власници станова и пословног простора, сигурно били задовољнији.

 

 

 

Мима Шешлак

*Пројекат „Нови закон-нова дилема: комшија или професионалац?“ суфинансиран је из буџета општине Смедеревска Паланка, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*