РЕГИСТРОВАНО ВИШЕ ОД ПОЛОВИНЕ СТАМБЕНИХ ЗАЈЕДНИЦА, У 20 УВЕДЕНА ПРИНУДНА УПРАВА

У Смедеревској Паланци, као и свим осталим локалним самоуправама у Србији, није завршен процес регистрације свих стамбених заједница, али је од половине ове године примена новог Закона о становању и одржавању зграда ефикаснија и очекује се да ће и ускоро бити завршена, кажу у локалној самоуправи. Наводе да имају објективних проблема, пре свега јер су грађани недовољно упућени у новине које закон доноси, али и због чињенице на коју не могу да утичу, а то је да у општини имају само једно лице лиценцирано за послове професионалног управника.

-Нема прецизних података о томе колико је тачно стамбених зграда на територији Смедеревске Паланке, али, према неким проценама тај број се креће око три стотине. Заправо, то је број улаза, али како има доста улаза у блоковима који су се у овом процесу удружили, број стамбених заједница нешто је нижи од броја конкретних објеката – каже за наш портал Момчило Гецић, регистратор стамбених заједница у Општинској управи Смедеревске Паланке.
У почетку је, наводи, било проблема када је реч о регистрацији, јер је било много објеката који по кућном броју нису били уписани у катастар, што је у великој мери успорило цео процес, па су неке од њих овај први корак завршиле тек након јула ове године.

-До сада је у нашој општини регистровано 169 стамбених заједница, од тог броја у њих 20 је уведена принудна управа. Постоји још 60 решења комуналне инспекције о постављању принудног управника, али нисмо у могућности да те предмете отварамо и покрећемо поступке, пошто у Смедеревској Паланци имамо само једно лице са лиценцом које може законски да обавља посао професионалног управника. Немогуће је да један човек буде надлежан за толики број зграда и за сада смо принуђени да тај процес стопирамо – објашњава Гецић.
Каже да су у почетку била два лица са лиценцом за обављање овог посла, али је, убрзо након почетка примене закона, једно од њих одустало.
-Њему је било додељено такође 20 стамбених заједница на управљање, али је он брзо поднео оставку са тих позиција, а комунална инспекција наложила његово брисање из регистра професионалних управника који води Привредна комора Србије. Проблем је био што није био свестан обавеза и одговорности које примена новог закона доноси, и након што је завршио обуку и започео активности, изјаснио се да не може да обавља тај посао. Сада смо заиста у проблему, јер оптималан број професионалних управника који би задовољио потребе наше општине је најмање 4, а имамо само једног – наводи Гецић.

Упркос свим потешкоћама, Гецић оцењује да су се сви актери у процесу примене закона сада уходали и да тај поступак протиче све боље и ефикасније.
-Имамо неке стамбене заједнице где је било решења комуналне инспекције да се уведе принудна управа, али су, у размени искустава са суграђанима, увидели и одређене предности доброг организовања власника станова, па су се договорили, изабрали управнике из својих редова и дошли да изврше регистрацију – наводи регистратор и додаје:
-Једни другима дају примере. Било је ситуација да у једном блоку зграда у једном улазу за управника изаберу комшију и региструју се, а у другом буде успостављена принудна управа. Онда људи из улаза где је постављен професионални управник виде да се њихове комшије из суседног улаза договарају о радовима, поправкама, сакупљају новац за предвиђене накнаде и већ изводе неке радове, уочавају бољитак, па, руководећи се тиме, одлучују да се ослоне на сопствене снаге и изаберу за управника неког из свог улаза.
Истиче и да су у стамбеним заједницама у којима је постављен принудни управник трошкови прописаних накнада на оном нивоу који је својом одлуком одредила локална самоуправа.
-Има примера стамбених заједница у којима је управник из редова комшија, у којима су се власници станова договорили да за текуће и инвестиционо одржавање издвајају и већа средства, какао би били у могућности да што пре отпочну неке озбиљније радове на санацији објеката, тамо где је то потребно. Такође, у неким зградама, станари су се договорили да ван тих накнада, додатно издвоје новац како би могли да приступе реконструкцији и уређењу фасаде и замени столарије и олука, да би објекат могао да добије енергетски пасош – наводи Гецић.
Како је закон релативно нов, мало времена је било да се за озбиљне радове које треба изводити на појединим објектима, прикупи довољно средстава, па ће зато бити потешкоћа да се реализује план на нивоу државе да све зграде до 2021. године добију енергетске пасоше.
-То су озбиљне инвестиције. Било је неких најава да ће држава из приступних ИПА-фондова добити одређена средства за ту намену, која ће, потом, расподелити локалним самоуправама, како би оне могле да суфинансирају те пројекте. Да ли ће тако и бити видећемо, али постојала је та иницијатива у СКГО, Министарству грађевина и Републичком геодетском заводу, они су учествовали у изради овог новог закона, па се надамо да ћемо у том смислу имати одређену помоћ, јер су за то потребна велика финансијска средства – каже Гецић.
Каже, међутим, да се велики број стамбених заједница припрема за озбиљне послове у наредној години.
-Већ нам долазе полако финансијски извештаји за ову годину, као и планови за наредну, види се да су се заиста догодиле одређене промене и изгледа да, када су ушли у процес, многи грађани су схватили важност овог закона и његове примене – закључује Гецић.
Истиче да ће у наредној години комунална инспекција наставити, да у складу са својим законским овлашћењима контролише рад стамбених заједница, а нада се да ће и проблем само једног професионалног управника некако бити решен, како би локална самоуправа могла адекватно да реагује тамо где ствари нису профункционисале онако како то Закон о становању и одржавању зграда предвиђа.

Мима Шешлак

*Пројекат „Нови закон-нова дилема: комшија или професионалац?“ суфинансиран је из буџета општине Смедеревска Паланка, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*