ДОБАР КОМШИЈА – ДОБАР УПРАВНИК

И док између власника посебних делова и професионалних управника, било изабраних или принудних, има доста неразумевања, у стамбеним заједницама које су управљање повериле својим комшијама, ситуација је битно другачија. То потврђују и два позитивна примера у којима су станари одлучили да је најбоље да се о заједничкој имовини стара неко из зграде, убеђени да ће један од њих квалитетније обављати тај посао. А није да ни ту није било потешкоћа, али су, тврде управници из редова комшија са којима смо разговарали, оне брже превазиђене, јер је изграђено међусобно поверење.

Горан Дабић који је изабран за управника зграде у улици Краља Милутина, у улазима 2 и 4, каже да је прилагођавање новинама које нови закон предвиђа изискивало добру припрему и проучавање свих прописа и подзаконских аката.
-У почетку је то било веома тешко. Власници станова нису били навикнути на обавезе, прелазило се преко многих ствари јер нису имали средстава, није било одржавања зграде. Требало је проучити закон и све подзаконске акте и одржавати састанке са станарима, научити да је то заједничко улагање, колико моје толико и њихово, да ми другу кућу немамо, и да ако ми не уложимо у овај ходник и заједничке делове нико неће – почиње своју причу Дабић.

Каже да је, како закон и прописује, после оснивања и регистрације стамбене заједнице, отворен и текући рачун, а по одлуци сви власници станова уплаћују накнаде за текуће и инвестиционо одржавање.
-Прихватио сам се овог посла да бих унапредио нешто у овој згради, а и јефтиније је да будем ја управник, него да буде професионални. Мислим да ће се управник изабран од стране комшија више посветити згради него професионлни, јер у њој живи, боље познаје људе и проблеме. Тешко је било навикнути станаре на плаћање, многима је то скупо, многима је проблем накнада која треба да се плати. То је обавеза, људи имају примања таква кава имају, али успео сам да се снађем. Према некима сам можда био и оштар и груб, а и они према мени, на неке се љутим, они на мене, све је то нормални и редован живот – сведочи овај управник из редова комшија.
Каже да су комшије заједнички направиле план за унапређење услова живота у згради и да је један његов део већ реализован.
-Заменили смо улазна врата, уградили керамичке плочице на улазу, у плану је сређивање заједничке просторије у подрумском делу која би била канцеларија, где бисмо одржавали заједничке састанке – објашњава Дабић и додаје:
-Има још доста обавеза – морамо да у улазима обезбедимо противпожарне апарате и ту опрему која је потребна за згарду, све смо то планирали на нашим састанцима, по приливима средстава ћемо то да радимо, направили смо неке приоритете.
Каже да једном месечно одржава састанке са власницима станова, али је  проблем, као и у другим зградама, што понекад нема кворума.
-Тешко је обезбедити кворум, има доста власника који ту не живе, људи имају обавезе, имају имања. Најчешће то регулишемо посећивањем од врата до врата, објаснимо проблем и тражимо сагласност коју потписују за извођење неопходних радова – наводи Дабић.
Каже да се све комшије на њега могу ослонити 24 сата.
-Увек могу да се обрате, ту смо да заједно решавамо све проблеме – истиче Дабић.
Наводи да су до сада имали добру сарадњу са јавним комуналним предузећима и градском управом.
-У неколико наврата смо се обраћали Градској управи за помоћ рада управника и стамбе заједнице, наилазили смо на коректну сарадњу. У фази преговора смо са „Градским стамбеним“ у вези са одржавањем зграде, тражили смо понуду да видимо шта нуде. Зграду нам одржава једна приватна агенција, али разматрамо и друге понуде, па ћемо видети – каже Дабић.

Добра сарадња и пристојни међуљудски односи слика су и стамбене заједнице у Карађорђевој 9, где сви чланови стамбене заједнице сарађују у заједничком интересу. Вукосав Бојовић, управник из редова комшија, каже за наш портал да су пре годину и по дана зграду „наследили“ у лошем стању, али да су уз помоћ Савета направили план рада и у знатној мери побољшали услове у објекту.
-Годинама није улагано ништа. Прво што смо урадили, одабрали ссмо Савет скупштине стамбене заједнице, направили план рада, одредили приоритете. На основу тога сазвали смо скупштину станара, изнели наше предлоге, они су се сви сложили. Чак смо имали и анкету, да станари напишу шта је то што би они волели да се уради. На основу тога, кад смо све то сагледали, направили смо план. Нисмо га се сасвим придржавали, радили смо у складу са приливом средстава, али је доста тога остварено – наводи Бојовић.
Прво и највидљивије што је урађено у овој згради је замена улазних врата.
-Оно што смо прво урадили, одакле смо почели, што је станарима дало морала и воље, је замена улазних врата, то се одмах приметило. Они су били презадовољни. Затим, свуда смо поставили лед сијалице и плафоњере. Тиме смо уштедели 70% трошкова када је у питању заједничка потрошња струје – ако вам кажем да је то било око 450 динара месечно у просеку по стану, сада је између 120 и 150, тако да је и то велика ствар. Потом смо окречили зграду, заменили вратанаца на поштанским сандучићима, урадили смо кров, односно лимене облоге, треба да дође мајстор да урадимо гелендере на крову. Поставили смо и слике старог Смедерева у згарди, има их 23, подједнако су распоређене на сваком спрату, желели смо да оплемнинмо заједнички простор и то је један од разлога што су станари задовољни – објашњава овај управник.

 

По законским могућностима и препорукама, састанке одржавају на шест месеци. Савет је ту да олакша посао управнику.
-Зграда је била напуштена унутра, успели смо да заменимо старог председника, изабрали смо председништво и управника згарде из редова нашег колектива, станари су нас прихватили, направили смо договор и стартовали смо – од улазних врата, преко ходника, до деветог спрата, све је сређено. Прешли смо у пордум који је био неупотребљив, средили смо га и спреман је сада за усељење и да даље поштујемо план наше зграде – каже Стеван Војнић, члан Савета скупштине стамбене заједнице у Карађорђевој 9.

 

Управник Бојовић истиче да сваки станар зна за шта је новац утрошен, све је, тврди транспарентно. Зато наплата предвиђених накнада не представља проблем.
-Морам да изразим задовољство и да се захвалим свим станарима, јер све ово што је урађено није то моја заслуга већ свих станара. Ми немамо проблема са наплатом, она је на нивоу од 90 до 95 одсто, очекујем да проблема неће бити ни убудуће. Сигуран сам да је то зато што је све транспарентно и што сваки власник стана има апсолутно право да дође код мене и пита где су његове паре.
Наводи и да је у плану још доста радова. Након уређења подрума, следи опремање објекта противпожарним апаратима, јер је увођење хидраната велика инвестиција.
-У подруму, који је био запуштен 20 година, била је катастрофална ситуација. Избацили смо шут, средили га, окречили, сада следе дезинфекција и дератизација, желимо да тај подрум вратимо намени, да сваки власник стана има свој подрум. Друга ствар је противпожарна заштита, за прво време да зграду опремимо са противпожарним апаратима, хидранти су скупи, то је велика иневстиција, али за прво време бар за те апарате да издвојимо, да обезбедимо зграду. Потом треба уредити тротоар исперд, то су неки приоритети до маја – наводи Бојовић.
Управници из редова комшија са којима смо разговарали слажу се у једном: за добро функционисање стамбене заједнице најважнији су уређени међуљудски односи, поверење између управника и власника станова и заједничка тежња да простор који користе буде квалитетно уређен и у добром стању, тако се и домаћи и гости осећају пријатније и безбедније. Све то може се ако сви схвате да је зграда заједничка кућа, а како кажу – „договор кућу гради“.

Ј.В.

*Пројекат „Комшија или професионални управник?“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*