СТАНАРИ И УПРАВНИЦИ – ДУГ ПУТ ОД НЕРАЗУМЕВАЊА ДО САРАДЊЕ

Закон о становању и одржавању зграда, како смо вас у претходним текстовима упознали, прописује увођење плаћених професионалних управника, који треба да руководе функционисањем и пословањем стамбене заједнице. Професионални управници са којима смо разговарали истакли су да се на терену сусрећу са извесним проблемима, нарочито у зградама где је уведена принудна управа. Као један од главних разлога навели су неразумевање обавеза од стране власника посебних делова, што, им, кажу, отежава предузимање одређених корака у примени предвиђених законских решења. С друге стране има и незадовољних станара, чије најчешће критике се односе на то да управник „не ради свој посао“.
Међу њима су власници посебних делова у улици Деспота Стевана, у трећем улазу, који за наш портал тврде да професионални управник не обавља дужности прописане законом. Нису желели да иступају у јавност, али су нам проследили допис упућен надлежним органима у којем наводе своје незадовољство.
Не споре потребу оваквог закона, напротив, тврде да је он добар, али је, кажу проблем јер се не спроводи.
-Закон о одржавању зграда је добар, али професионални управник би требало да ради по истом. Закон је донет да би грађани становали у уређеним стамбеним зградама, а професионални управник је ту да би спроводио одлуке станара – наводе незадовољни власници станова.
У допису, у којем пише да је за професионалног управника у њиховом улазу решењем Одсека за имовинско-правне послови и управљање непокретном имовином, постављен Вјекослав Пантић, истичу суштину проблма:
-Осим текућег одржавања (чишћење ходника зграде), од 1. октобра ове године именовани није урадио ништа друго, као што су дератизација објекта, санација влажног зида поред струјомера, оштећени стакларници, постављање огласне табле и апарата за гашење пожара – наводе у допису и питају се чему служе професионални управници ако не обављају посао за који су плаћени.
У разговору за наш портал управник Вјекослав Пантић каже да је обавезу управљања преузео у јуну ове године након изјашњавања власника посебних делова, који су већином гласова одлучили да овај посао препусте професионалцу. Тврди да му се са наведеним проблемима нико од станара није обратио, као и да ради у складу са одлукама стамбене заједнице.
-На знам шта то ниј урађено, а договорено је. Нико ми се од станара није обратио, иако смо пре неки дан имали састанак – каже Пантић за „Смедеревске новине“.
Наводи да се проблеми санирају по приоритетима.
-Санирано је све што је било неисправно. Постављена је расвета. Урадили смо тротоаре испред зграде. Подигнуте су шахте, урађено је и одгушење канализације која је акутни проблем и још није сасвим решен. Наиме, проблем је што је испред зграде дрво које је пробушило канализационе цеви. Због тога је дошло до изливања воде, па су потопљени подруми. У првом тренутку санирали смо оно што је било могуће, али решавање овог проблема изискује већи финансијски износ, па ћемо, када сакупимо средства, потпуно решити и тај проблем. За то је потребно око 120.000 динара и требало би ту суму да скупимо до пролећа. Потрудићемо се да пронађемо фирму која ће нам омогућити да одрађени посао отплатимо на рате, па ћемо на тај начин да избалансирамо расположиви буџет – објашњава Пантић.
Каже да је, осим проблема са канализацијом, која ће бити санирана, сви улази ускоро добити и противпожарне апарате.
-Договорили смо се да је то сада приоритет. За шест противпожарних апарата, од којих ће по два бити постављена у сваки од улаза, потребно нам је укупно око 30.000 динара. Имамо сакупљене 24.000 и ускоро ћемо набавити и њих, како бисмо повећали безбедност у објектима – наводи Пантић.
Када је реч о разбијеним стакларницима, објашњава да су за то одговорни станари, али и старост објекта.
-Једна комшиница је на цеви које носе стакла окачила саксије са цвећем, па су оне оштећене због влаге од сталног заливања. То је изазвало пуцање стакала, али и то ћемо решити. Зграда је поприлично стара, а није ништа улагано у одржавање, па је овакво стање само последица. Не може све одједном да се реши – наводи Пантић.
Што се тиче влажног зида у ходнику, на који су у свом допису који су наму упутили, пажњу скренули станари, каже да је и он саниран.
-Проблем је било купатило у једном стану. Комшиница код које је проблем настао све је то санирала, то је завршено, али треба да протекне одређено време да би се натопљени зид осушио – каже Пантић.
Осим на то да не обавља своје дужности, власници посебних делова истичу и да су четири месеца плаћали накнаду за текуће одржавање у износу од 305 динара по стану, а да за то време није ни вршена услуга чишћења, коју, како тврде, обавља фирма која се води на супругу професионалног управника. У разговору за наш портал Вејкослав Пантић каже да им за тај период није ни фактурисана услуга чишћења, као и да не види ништа спорно у томе да његова супруга има фирму која обавља те послове, јер се све одвија по прописима.
Пантић каже да ће у наредном периоду, када на рачунима стамбених заједница буде било више средстава, један од главних послова бити санација фасада.
-То је тренутно у највећем броју случајева један од најозбиљнијих проблема, али је реч о обимним радовима и великим издацима, то је посао који не може да се одради без кредита. Зато се чекда протекне одређено време, па ће се кренути у тај, најкритичнији сегмент – објашњава Пантић.
И док се поједини станари жале на поједине професионалне управнике, ови се, такође, „боре“ са појединим станарима. Истичу да им је неопходна подршка надлежних инспекција и институција, у спровођењу свих законом предвиђених процедура. Пантић каже и да је проблем што су професионални управници добили више зграда од оптималног броја који би омогућио да се постигну све обавезе.
-У почетку нас је било само четворо. Узели смо оне стамбене заједнице у којима су се власници посебних делова определили за професионално управљање. Ја сам тадао имао 25 зграда, оптимално је да се управља у око 30. Међутим, након извесног времена, локална самоуправа почела је да поставља принудну управо у вишепородичне стамбене објекте које нису регистровале стамбене заједнице, па ми је додељено још 20 зграда – објашњава Пантић.
Проблема, каже има и са наплатом накнада за текуће и иневстиционо одржавање. У стамбеним заједницама за које је он задужен, каже, она је на нивоу у просеку од око 60-70 одсто.
-Захтева се да одрађујемо све по закону, а с друге стране, могућности да то и урадимо су на минимуму. Наплата није на задовољавајућем нивоу. Верујте ми, највише плаћају пензионери, они су редовни, док ови новокомпоновани бизнисмени не плаћају. А немамо подршку надлежних институција ни инспекција. Када поменемо наплату, они кажу да немају са тим везе и упућују нас на закон о облигационим односима – каже он.
Конкретан рад на терену до сада је показао да и власници посебних делова и професионални управници у примени закона наилазе на одређене препреке, за које и једни и други тврде да се могу решити заједничким снагама. Зато се обе стране надају да ће ускоро успети да пронађу заједнички језик, како кажу, на обострано задовољство.

Ј.В.

*Пројекат „Комшија или професионални управник?“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*