РЕГИСТРОВАНО 350 СТАМБЕНИХ ЗАЈЕДНИЦА, У 93 ПОСТАВЉЕНИ ПРИНУДНИ УПРАВНИЦИ

Готово две године од ступања на снагу, Закон о становању и одржавању зграда, чије доношење треба да уреди област функционисања стамбених заједница, није доживео пуну примену у Смедереву. Њиме је, између осталог, предвиђено да у свим локалним самоуправама буде успостављен регистар стамбених заједница, као и да све зграде добију свог управника. Посао започет 01. јануара 2017. године још није завршен, а многе одредбе нису заживеле. У томе Смедерево није усамљено, слична ситуација је и у осталим градовима и општинама у Србији, а разлог су, слажу се саговорници, новине које је он донео, а које грађанима, очигледно, нису сасвим познате. Као и у другим срединама и у граду на Дунаву још није завршена регистрација стамбених заједница, а има и зграда које су без управника.
-Од јуна прошле године, када је, како је то налагало упутство Министартсва грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, он и успостављен, у Регистар је уписано 349 стамбених заједница, од којих 343 имају адресу на територији градског језгра, а 6 у селима – наведено је у одговору који је наш портал добио на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја од Одељења за урбанистичко-комуналне и имовинско-правне послове Градске управе.
Који је то проценат од стварног броја зграда и колико је још посла остало у овом, најосновнијем делу примене закона, немогуће је утврдити, због чињенице да ни локална самоуправа, али ни овдашње Одељење Републичког завода за статистику, немају тачне податке о броју стамбених зграда на територији нашег града. У овом смислу посебну недоумицу представља критеријум закона којим је предвиђено да се стамбена зграда састоји од најмање три стана, а породична кућа од највише два.
У складу са законом, како би цео поступак био ефикаснији, у претходном периоду била је ангажована и комунална инспекција.
-Група за комуналну инспекцију вршила је теренски инспекцијски надзор, при чему је сачинила 265 записника и донела 123 решења у случајевима у којима се стамбене заједнице нису регистровале у складу са Законом. Комунални инспектори су у вршењу теренског надзора, у оваквим случајевима, налагали записником, а потом и решењем, стамбеним заједницама да изврше регистрацију у одређеном року. Стамбене заједнице које нису поступиле по налогу стављене су под принудну управу – навдено је одговору.
Разлог спорије имплементације овог закона лежи у чињеници да су грађани, тачније станари стамбених зграда, иако се о њему доста говорило у јавности, још увек недовољно упућени у обавезе које он доноси. Својевремено су из удружења професионалних управника зграда истицали да је један кључних проблема то што је за житеље зграда „приватна својина нова, пошто су власници станова тек око четврт века“ и да код њих „није сазрело да су они власници станова, али и власници заједничких делова зграде, фасада, крова, степеништа, подрума, док за разлику од њих власници кућа знају да морају да одржавају те делове“. У ранијој прошлости држава је бринула о свему, па и зградама са приватним становима, али је та пракса укинута, а да у међувремену станари нису постали свесни тих промена.
Баш то је основна ствар која се овим законом треба променити. Да власници станова схвате да су они, организовани у стамбену заједницу, власници целог објекта који има посбне и заједничке делове, те да се у складу са тим и понашају. То значи да су сви станари у подједнакој обавези да учествују у одржавању зграде, поправкама које се тичу заједничких инсталација, фасада, а с обзиром на то да има и доста зграда изграђених годинама и деценијама уназад, да се, у складу са политиком приближавања Европској унији, ова област уреди, и не мање значајно, изврше санације објеката, тако да они постану енергетски ефиксани. Шта треба да разумеју, најбоље осликава реченица једног од власника приватне куће, који је, током разговора о овој теми јасно прокоментарисао: „Па ни мени, када треба да средим двориште или фасаду, за то не даје паре држава, него све морам сам да платим“.
Један од првих чланова Закона и јесте одрживи развој становања, који, у једном свом делу представља следеће:
-Унапређење услова становања грађана и очување и унапређење вредности стамбеног фонда уз унапређење енергетске ефикасности, смањење негативних утицаја на животну средину и рационално коришћење ресурса, односно усклађивање економског и социјалног развоја и заштите животне средине приликом развоја стамбеног сектора – гласи став један другог члана, за који је јасно наведено да представља јавни интерес.

Јасно је да много тога што прописује нови закон изискује издатке, али подразумева и управљање.

-Управљање зградом, у смислу овог закона, јесу сви организациони послови и активности које континуирано обавља изабрано или постављено лице (управник или професионални управник), односно орган управљања, у сврху руковођења зградом, а што подразумева одговорно предузимање мера ради организовања одржавања зграде, одлучивања о коришћењу финансијских средстава и обезбеђивања коришћења зграде, односно њених делова у складу са њеном наменом, као и друга питања од значаја за управљање зградом – стоји у закону.
Управо због тога, у организацији стамебних заједница, предвиђене су три могућности – да зградом управља „комшија“ који живи у згарди, да, уколико се станари не одлуче за некога из сопствене стамбене заједнице, могу да изаберу професионалног лиценцираног управника, чије ће ангажовање морати да плате, и као крајња могућност, ако се ни то не догоди, да локална самоуправа постави принудног управника, кога ће, такође, станари плаћати. За избор „комшије“ потребна је сагласност 50+1 власника станова, док избор професионалног управника захтева две трећине гласова власника станова у згради. Да комшијама није лако да се договре показује и податак да су у нашем граду принудни управници постављени у готово 100 стамбених заједница.
-До сада су донета 93 решења којима је уведена принудна управа у стамбене заједнице, док је у току поступак за још 6 стамбених заједница. Од поменутог броја, професионални управници су извршили регистрацију за 34 стамбене заједнице, док се регистрација осталих очекује у наредном периоду. Регистрацијом ових стамбених заједница заокружио би се поступак регистрације на територији града Смедерева, којима би се у будућности придодале нерегистроване стамбене заједнице пронађене при инспекцијском теренском надзору, као и нове стамбене заједнице – стоји у одговору Одељења за урбанистичко-комуналне и имовинско-правне послове.

Подсећамо да је Законом о становању и одржавању стамбених зграда прописана казна у износу од 50.000 до 2.000.000 динара за стамбену заједницу која не изврши упис у регистар стамбених заједница, односно не региструје управника стамбене заједнице. У складу са политиком на нивоу Србије, локалне надлежне инспекције су до сада деловале превентивно. Ни у Смедереву, кажу у Градској управи, није било прекршаја по наведеном закону, тако да комунални инспектори нису имали основа за писање прекршајних пријава.

Законом је, такође, предвиђено да све стамбене заједнице регистрацијом постану правна лица, уписана у Агенцију за привредне регистре.
Све одредбе, објашњавају законодавци, у циљу су спречавања и отклањање опасности по живот и здравље људи, животну средину, привреду, имовину веће вредности. Речју, крајњи циљ је обезбеђивање сигурности зграде и њене околине, али и станара који чине стамбену заједницу. Због тога је овај закон практично објединио три акта – Закон о становању, Закон о стамбеном одржавању и Закон о социјалном становању. Прате га и бројни подзаконски акти који прецизније уређују специфичне области обухваћене њиме. Међу њима су бројни правилници, попут оног о садржини регистра, врсти, обиму и динамици активности текућег инвестиционог одржавања зграда, о обрасцу извештаја у вези са стамбеним потребама, условима становања и програмима стамбене подршке у јединци локалне самоуправе, затим о садржини и начину вођења евиденције поступака исељења и пресељења, о условима које треба да задовољи објекат за одговарајући смештај, о критеријумима за утврђивање минималног износа за инвестиционо одржавање, као и правилник о енергетској ефикасности зграда.
У наредним текстовима који ће обрађивати ову тему покушаћемо да грађанима приближимо овај закон, укажемо на његове специфичности и реалне проблеме његове примене на терену.

Ј.В.

*Пројекат „Комшија или професионални управник?“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*