РАЗРЕШЕЊЕ ВЕКОВНЕ МИСТЕРИЈЕ: ГРОБ ДЕСПОТА ЂУРЂА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ТВРЂАВИ?

Иако се зна тачан податак о дану, месецу и часу смрти деспота Ђурђа Бранковића, нема ниједног писаног трага о томе где је овај владар српске средњовековне државе сахрањен. Због тога је локација његовог гроба дуже од пет векова непознаница и, мада је у претходних сто година било покушаја да се ова мистерија разреши, остаци и гробно место још нису пронађени.
Тајна би могла да буде откривена детаљним археолошким истраживањем Великог града смедеревске Тврђаве, јер управо она, сматра др Дејан Радичевић, доцент на Одељењу за археологију београдског Филозофског факултета Универзитета у Београду, крије посмртне остатке положене у великој митрополитској цркви, за коју се претпоставља да је изграђена унутар зидина овог здања и била деспотова задужбина.
На недавно одржаном предавању у смедеревском Музеју „У потрази за гробом деспота Ђурђа Бранковића“, др Радичевић је истакао да, упркос различитим нагађањима, писани трагови, али и локална традиција, указују на то да је српски деспот сахрањен у Смедереву, престоном граду у коме је и живео.
-Доказ за то је тужбалица настала у тренутку његове смрти, у тадашњем смедеревском књижевном кругу, која се сматра једним од најбољих текстова наше средњовековне књижевности у својој књижевној врсти. Из ње се види да је деспот Ђурађ умро у Смедереву. Подаци из летописа говоре да је преминуо у петак, 24. децембра 1456. године, у 7 часова, након 29 година на власти. Прецизно говоре о смрти, али нема података о месту сахране. Зна се шта се уноси у летописе, а шта не, па се сматра да то што нема писаног извора на ту тему није случајно, да је тада било важно не саопштити то – објашњава др Радичевић.
Занимљиво је, каже, да је деспот Ђурађ Бранковић, за ондашње прилике дочекао дубоку старост. Према расположивим изворима умро је у деветој деценији живота, али се тачан узрок смрти не зна. Помињу се тешка болест, али и повреда задобијена током нападу у Купинову.
Први подаци о могућем месту сахране Ђурђа Бранковића помињу се у 17. веку, у списима једног дубровачког историчара, који као локацију наводи Криву реку, без објашњења где се она налази. Касније, у 18. веку, два родослова доносе две различите информације – према једном сахрањен је у Саборној цркви у Београду, према другом у Смедереву. Како су везе српског деспота са рудничким крајем биле јаке, било је назнака да је сахрањен на овој планини. На Руднику су 1930. године обављена и прва ископавања, настављена 80-тих година, али није откривен траг који би указао да је Ђурађ Бранковић ту и сахрањен.
Потом се кренуло мало даље – недалеко од Рајца налази се село Славковица, где су 1978. године вршена ископавања рушевина цркве.
-У штампи је тада као сензационална објављена вест да је пронађен гроб деспота Ђурђа Бранковића. Реч је о црквици из 14. века, која је у 15. веку добила дозидану просторију са западне стране, што је неуобичајено за тадашње градитељство и погребну праксу. То је била капела у којој су откривени занимљиви гробови. Испод нивоа пода у земљи су откривена два монументална саркофага, израђена на веома занимљив начин, по античком начелу. У једном су откривени остаци страије мушке особе и женски скелет. Поред је била још једна гробна конструкција сачињена од камених плоча, где су пронађени делови скелета доње половине старије мушке особе. Они су проглашени за гробове деспота Ђурђа Бранковића, његове жене Ирине и Лазара Бранковића – каже др Радичевић.
После ове објаве уследиле су бројне критике, јер таква интерпретација нема никакву потпору у писаној грађи и она је одбачена. Тако је као једина локација на којој би могао да се налази гроб деспота Ђурђа Бранковића, остало Смедерево. Првобитно сматрало се да је сахрањен у црквици на старом гробљу, али је и та теорија одбачена након истраживања. Као једини могућ, остаје локалитет смедеревске тврђаве.
-Место сахране није сакрални комплекс откривен у Великом граду, иако се веровало да је то главна митрополитска, Благовештанска црква, у коју су 1453. године положене мошти Светог Луке. Озбиљна аргументација говори да је у утврђењу постојала још једна, монументалнија црква, чији су делови, показују анализе, крајем 15. века уграђени у спољне бедеме артиљерисјке куле коју су подигли Турци. По својим димензијама и карактристикама ти делови су морали припадати знатно већој цркви, највише би одговарали манастиру, који би био гробно место деспота Ђурђа Бранковића – каже овај археолог.
Наводи да би се он могао налазити на месту на којем је у Великом граду био главни градски трг и истиче да овај простор готово да и није археолошки истражен.
-Пре неколико година покушано је да се савременим методама испитивања терена дође до одређених сазнања, али тај метод није дао резултате, јер је тај простор контаминиран саврменим инсталацијама. То се може утврдити само ископавањем на терену. То је веики проблем и велики изазов, наставак истраживања тек прдостоји. Када се открије велика црква тада ће и кључно питање гроба деспота Ђурђа Бранковића и његовог сина Лазара бити разјашњено – закључује др Радичевић.

Ј.В.